Intervju
„Gasprom njeft“ nastavlja da investira u NIS i istovremeno realizuje obiman program socijalnih investicija. To je u intervjuu dopisniku TASS-a na marginama konferencije Valdajskog kluba u Beogradu izjavio Aleksandar Dibalj, član Izvršnog odbora „Gasprom njefta“.
„Nastavićemo da ulažemo u razvoj NIS-a. U jesen prošle godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prisustvovao puštanju u rad postrojenja za Duboku preradu u Rafineriji nafte Pančevo. Danas, nakon njegovog pokretanja, dubina prerade nafte u Rafineriji Pančevo je dostigla 99%. Rafinerija u Pančevo je po ovom pokazatelju postala jedna od najboljih u svetu. Poređenja radi, ovaj pokazatelj u drugim evropskim rafinerijama iznosi u proseku 85%“, izjavio je Dibalj.
„Pred nama je nekoliko značajnih investicija koje će omogućiti da Rafinerija nafte Pančevo postane najbolja rafinerija u Evropi. Već sada je jedna od najboljih, a postaće i najmodernija“, istakao je član Izvršnog odbora „Gasprom njefta“.
Dodao je da „NIS, a ujedno i „Gasprom njeft“, kao i naši srpski partneri zajedno sa „Gasprom Energoholdingom“ grade TE-TO Pančevo, koja će raditi na ruskom gasu i generisati električnu energiju koja će se kasnije koristiti za potrebe Srbije“.
Aleksandar Dibalj je ovom prilikom podsetio da je nakon dolaska u NIS, „Gasprom njeft“ zajedno sa srpskim partnerima povećao eksploataciju nafte za 25%, a njenu preradu u Rafineriji Pančevo za 35%. „Od 2009. godine, kada je „Gasprom njeft“ postao akcionar NIS-a, dvostruko smo povećali sumu poreskih davanja u budžet Srbije: u toku 2009. godine NIS je uplatio oko 700 mil. evra, a danas je ta cifra dva puta veća. To je rezultat zajedničkih napora „Gasprom njefta“ i Vlade Srbije koja efikasno učestvuje u razvoju kompanije“, izjavio je Dibalj.
Do dolaska „Gasprom njefta“ 2009.godine NIS je bio gubitaš sa zastarelim proizvodnim kapacitetima, dugom prema bankama u visini od oko 1 milijarde evra, kao i gubicima od 47 miliona evra na godišnjem nivou. Danas je to vodeća energetska kompanija na Balkanu koja generiše oko 15% davanja u državni budžet Srbije. NIS se bavi eksploatacijom nafte ne samo u Srbiji, već i u Rumuniji, a geološka istraživanja obavlja i u Bosni i Hercegovini. Njegova maloprodajna mreža se proširila na zemlje u okruženju i danas je prisutna ne samo u Srbiji, već i u nekoliko drugih zemalja Balkanskog regiona. Izvršena je modernizacija, kompanija lansira nove proizvode koji zadovoljavaju evropske ekološke standarde, istakao je Dibalj.
Prema rečima Dibalja, otvaranje hrama Svetog Save u Beogradu, čiji je unutrašnja dekoracija rađena uz podršku kompanije „Gasprom njeft“, biće jedinstveni istorijski događaj u odnosima Rusije i Srbije.
„NIS igra značajnu ulogu ne samo sa aspekta biznisa, već i sa aspekta mogućnosti finansijskog učešća u humanitarnim projektima. Ovde se već 12 godina bavimo realizacijom različitih socijalnih i kulturnih projekata – počev od festivala ruske muzike, koji naš prijatelj Emir Kusturica organizuje u Srbiji, do hrama Svetog Save, glavnog hrama Srbije, u čijoj smo izgradnji unutrašnje dekoracije aktivno učestvovali. Nadamo se da će u toku ove godine doći do otvaranja u prisustvu predsednika Rusije i Srbije, kao i naših patrijarha. To će biti događaj bez presedana u odnosima Srbije i Rusije, kako sa istorijske tačke gledišta, tako i sa stanovišta umetničke i emocionalne percepcije od strane dva bratska naroda,“ izjavio je Dibalj.
„Uvereni smo, da će razmere unutrašnje dekoracije hrama (oko 15000 m2), kao i umetnički nivo koji su pokazali ruski i srpski umetnici, učiniti da se hram svrsta među najlepše hramove pravoslavnog sveta. Mislim da će ovaj projekat izrade mozaične dekoracije biti najveći pravoslavni hram novije istorije u svetu. Ovde ne treba zaboraviti, da je unutrašnja dekoracija, tj. mozaik bio naš zajednički poduhvat, u kome su učestvovali i ruski i srpski umetnici. Investicije „Gasprom njefta“ u projekat iznose oko 10 miliona evra, i mi smo ponosni, što ste nam ukazali poverenje da budemo deo organizacije tih veoma kompleksnih umetničkih radova,“ izjavio je član Izvršnog odbora kompanije „Gasprom njeft“.
Dibalj je podsetio da je pokojni srpski patrijarh Irinej uložio mnogo napora i snage u završetak izgradnje hrama, a novi poglavar srpske pravoslavne crkve Porfirije aktivno učestvuje u završetku celokupnog procesa. „Osim toga, ogroman doprinos završetku izgradnje je, naravno, dao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Za njega je to, očigledno, veoma važan lični projekat,“ istakao je Dibalj.
Prošle godine festival „Kustendorf klasik“, zajednički projekat „Gasprom njefta“ i čuvenog srpskog režisera Emira Kusturice, nije bio održan zbog pandemije.
„Ove godine je Emir smislio format koji će omogućiti održavanje festivala u uslovima pandemije: odlučio je da napravi koncert u digitalnom okruženju. U režimu onlajn biće održan koncert njegove grupe The No Smoking Orchestra koja će izvesti nekoliko svojih numera uz pratnju, takođe u režimu onlajn, mladih muzičara iz različitih delova Rusije i Srbije koji su poslednjih godina pobeđivali na ovom takmičenju. To će biti muzički strim pod Emirovim rukovodstvom i uz učešće njegovog orkestra i mladih muzičara. Uvereni smo da je to sjajna ideja, i sada se zajedno sa timom Kusturice bavimo njenom organizacijom,“ ispričao je Dibalj.
Aleksandar Dibalj je izjavio da u vreme pandemije COVID-19, tj. u najtežem periodu – u proleće 2020.godine, kompanija „Gasprom njeft“ je pružila ozbiljnu pomoć Srbiji.
„Dogodilo se, da je početak pandemije u proleće prošle godine ozbiljno pogodio Srbiju. Posavetovali smo se sa Aleksandrom Djukovom, predsednikom Izvršnog odbora „Gasprom njefta“ i odlučili da će za nas biti najefikasnije da doniramo gorivo vatrogasnim jedinicama, zdravstvenim radnicima i svim spasilačkim službama Srbije koje su u jeku pandemije danonoćno radile. U proleće prošle godine sve pomenute službe koje su obezbeđivale neometano funkcionisanje države koristile su naše gorivo – u ciframa to je više od 2 mil. evra“, istakao je član Izvršnog odbora kompanije „Gasprom njeft“.
Hram Svetog Save u Beogradu je jedan od najvećih pravoslavnih hramova u svetu. Bio je osveštan u čast prvog srpskog arhiepiskopa Srbije svetog Save (1175-1236). Po predanju, odlučeno je da se crkva izgradi na mestu, gde su Turci 1594. godine spalili njegove mošti.
Izgradnja je započeta 1894 godu, ali je veći deo vremena bio potrošen na planiranje i usaglašavanje. Zidanje hrama je počelo 1935. godine. Drugi svetski rat je prekinuo taj proces koji je ponovo bio pokrenut tek u maju 1986.godine. Kupola je završena 1989.godine, a 2004.godine još uvek nezavršen hram je bio zvanično otvoren. Nakon toga, glavni zadatak je bila njegova unutrašnja dekoracija koja je urađena zahvaljujući zajedničkim ulaganjima srpske i ruske strane. Izabrano je umetničko rešenje koje se jako retko koristi – mozaik u vizantijskom stilu gotovo na celoj površini. „Gasprom njeft“ je u okviru programa podrške humanitarnih projekata u oblasti kulture i očuvanja istorijskog nasleđa Srbije izdvojila 10 miliona evra za izradu većeg dela mozaika hrama.
