Интервју
„Гаспром њефт“ наставља да инвестира у НИС и истовремено реализује обиман програм социјалних инвестиција. То је у интервјуу дописнику ТАСС-а на маргинама конференције Валдајског клуба у Београду изјавио Александар Дибаљ, члан Извршног одбора „Гаспром њефта“.
„Наставићемо да улажемо у развој НИС-а. У јесен прошле године председник Србије Александар Вучић је присуствовао пуштању у рад постројења за Дубоку прераду у Рафинерији нафте Панчево. Данас, након његовог покретања, дубина прераде нафте у Рафинерији Панчево је достигла 99%. Рафинерија у Панчево је по овом показатељу постала једна од најбољих у свету. Поређења ради, овај показатељ у другим европским рафинеријама износи у просеку 85%“, изјавио је Дибаљ.
„Пред нама је неколико значајних инвестиција које ће омогућити да Рафинерија нафте Панчево постане најбоља рафинерија у Европи. Већ сада је једна од најбољих, а постаће и најмодернија“, истакао је члан Извршног одбора „Гаспром њефта“.
Додао је да „НИС, а уједно и „Гаспром њефт“, као и наши српски партнери заједно са „Гаспром Енергохолдингом“ граде ТЕ-ТО Панчево, која ће радити на руском гасу и генерисати електричну енергију која ће се касније користити за потребе Србије“.
Александар Дибаљ је овом приликом подсетио да је након доласка у НИС, „Гаспром њефт“ заједно са српским партнерима повећао експлоатацију нафте за 25%, а њену прераду у Рафинерији Панчево за 35%. „Од 2009. године, када је „Гаспром њефт“ постао акционар НИС-а, двоструко смо повећали суму пореских давања у буџет Србије: у току 2009. године НИС је уплатио око 700 мил. евра, а данас је та цифра два пута већа. То је резултат заједничких напора „Гаспром њефта“ и Владе Србије која ефикасно учествује у развоју компаније“, изјавио је Дибаљ.
До доласка „Гаспром њефта“ 2009.године НИС је био губиташ са застарелим производним капацитетима, дугом према банкама у висини од око 1 милијарде евра, као и губицима од 47 милиона евра на годишњем нивоу. Данас је то водећа енергетска компанија на Балкану која генерише око 15% давања у државни буџет Србије. НИС се бави експлоатацијом нафте не само у Србији, већ и у Румунији, а геолошка истраживања обавља и у Босни и Херцеговини. Његова малопродајна мрежа се проширила на земље у окружењу и данас је присутна не само у Србији, већ и у неколико других земаља Балканског региона. Извршена је модернизација, компанија лансира нове производе који задовољавају европске еколошке стандарде, истакао је Дибаљ.
Према речима Дибаља, отварање храма Светог Саве у Београду, чији је унутрашња декорација рађена уз подршку компаније „Гаспром њефт“, биће јединствени историјски догађај у односима Русије и Србије.
„НИС игра значајну улогу не само са аспекта бизниса, већ и са аспекта могућности финансијског учешћа у хуманитарним пројектима. Овде се већ 12 година бавимо реализацијом различитих социјалних и културних пројеката – почев од фестивала руске музике, који наш пријатељ Емир Кустурица организује у Србији, до храма Светог Саве, главног храма Србије, у чијој смо изградњи унутрашње декорације активно учествовали. Надамо се да ће у току ове године доћи до отварања у присуству председника Русије и Србије, као и наших патријарха. То ће бити догађај без преседана у односима Србије и Русије, како са историјске тачке гледишта, тако и са становишта уметничке и емоционалне перцепције од стране два братска народа,“ изјавио је Дибаљ.
„Уверени смо, да ће размере унутрашње декорације храма (око 15000 м2), као и уметнички ниво који су показали руски и српски уметници, учинити да се храм сврста међу најлепше храмове православног света. Мислим да ће овај пројекат израде мозаичне декорације бити највећи православни храм новије историје у свету. Овде не треба заборавити, да је унутрашња декорација, тј. мозаик био наш заједнички подухват, у коме су учествовали и руски и српски уметници. Инвестиције „Гаспром њефта“ у пројекат износе око 10 милиона евра, и ми смо поносни, што сте нам указали поверење да будемо део организације тих веома комплексних уметничких радова,“ изјавио је члан Извршног одбора компаније „Гаспром њефт“.
Дибаљ је подсетио да је покојни српски патријарх Иринеј уложио много напора и снаге у завршетак изградње храма, а нови поглавар српске православне цркве Порфирије активно учествује у завршетку целокупног процеса. „Осим тога, огроман допринос завршетку изградње је, наравно, дао и председник Србије Александар Вучић. За њега је то, очигледно, веома важан лични пројекат,“ истакао је Дибаљ.
Прошле године фестивал „Кустендорф класик“, заједнички пројекат „Гаспром њефта“ и чувеног српског режисера Емира Кустурице, није био одржан због пандемије.
„Ове године је Емир смислио формат који ће омогућити одржавање фестивала у условима пандемије: одлучио је да направи концерт у дигиталном окружењу. У режиму онлајн биће одржан концерт његове групе The No Smoking Orchestra која ће извести неколико својих нумера уз пратњу, такође у режиму онлајн, младих музичара из различитих делова Русије и Србије који су последњих година побеђивали на овом такмичењу. То ће бити музички стрим под Емировим руководством и уз учешће његовог оркестра и младих музичара. Уверени смо да је то сјајна идеја, и сада се заједно са тимом Кустурице бавимо њеном организацијом,“ испричао је Дибаљ.
Александар Дибаљ је изјавио да у време пандемије COVID-19, тј. у најтежем периоду – у пролеће 2020.године, компанија „Гаспром њефт“ је пружила озбиљну помоћ Србији.
„Догодило се, да је почетак пандемије у пролеће прошле године озбиљно погодио Србију. Посаветовали смо се са Александром Дјуковом, председником Извршног одбора „Гаспром њефта“ и одлучили да ће за нас бити најефикасније да донирамо гориво ватрогасним јединицама, здравственим радницима и свим спасилачким службама Србије које су у јеку пандемије даноноћно радиле. У пролеће прошле године све поменуте службе које су обезбеђивале неометано функционисање државе користиле су наше гориво – у цифрама то је више од 2 мил. евра“, истакао је члан Извршног одбора компаније „Гаспром њефт“.
Храм Светог Саве у Београду је један од највећих православних храмова у свету. Био је освештан у част првог српског архиепископа Србије светог Саве (1175-1236). По предању, одлучено је да се црква изгради на месту, где су Турци 1594. године спалили његове мошти.
Изградња је започета 1894 году, али је већи део времена био потрошен на планирање и усаглашавање. Зидање храма је почело 1935. године. Други светски рат је прекинуо тај процес који је поново био покренут тек у мају 1986.године. Купола је завршена 1989.године, а 2004.године још увек незавршен храм је био званично отворен. Након тога, главни задатак је била његова унутрашња декорација која је урађена захваљујући заједничким улагањима српске и руске стране. Изабрано је уметничко решење које се јако ретко користи – мозаик у византијском стилу готово на целој површини. „Гаспром њефт“ је у оквиру програма подршке хуманитарних пројеката у области културе и очувања историјског наслеђа Србије издвојила 10 милиона евра за израду већег дела мозаика храма.
