HSE (Health, Safety, Environment) je veliki, možda i ključni prioritet rada NIS-a, bez obzira što NIS, kao i svaka druga kompanija treba da pravi profit i treba da se bavi svojim osnovnim delatnostima, istraživanjem, proizvodnjom i preradom sirove nafte i maloprodajom derivata. HSE je integralni deo svakog našeg procesa, duboko je ušao u kulturu ove kompanije. Iskreno verujem da je HSE nešto bez čega NIS ne bi mogao da bude toliko stabilan u ispunjavanju svog prevashodnog zadatka – obezbeđivanja stabilnog i redovnog snabdevanja tržišta Srbije naftnim derivatima. Istovremeno, HSE je put ka zelenom NIS-u, jer su poštovanje ekoloških propisa, ne samo Srbije već i EU, ključni u poslovnoj politici kompanije, kaže Ivan Dmitriev, direktor Funkcije za HSE u NIS-u za “Energiju Balkana”.
Šta biste istakli kao važna dostignuća u toj oblasti?
HSE je ključna stvar u životu kompanije. HSE je važan, neizostavni i kontinuirani deo svakog našeg poslovnog procesa. Koliko je ozbiljno ušao u sve segmente naše delatnosti vidi se po tome da svi ključni sastanci kompanije uvek kreću sa temama iz HSE-a.
Koliko je HSE duboko ušao u kor biznis, u rad i život kompanije vidi se po tome što mi, na primer, u proizvodnom kontraktu imamo pokazatelje HSE na istom nivou kao i finansijske pokazatelje, dakle, pokazatelje profita. To zaposlenima pokazuje da je, bez obzira na naše inicijalno poslovanje, HSE nešto ključno za stabilan život kompanije.
Pozitivni trendovi u HSE vide se i po tome da možemo da se uporedimo sa ključnim igračima ne samo u regionu, već i sa najvećim svetskim naftnim kompanijama, gde smo često ispred njih po nekim od naših ključnih pokazatelja.
Takozvani pokazatelj povreda LTIF – indeks povreda, kod nas je, tokom poslednjih pet do sedam godina, na najnižoj tački. To znači da smo sa aspekta zaštite ljudi dostigli to da već dugo nemamo smrtnih slučajeva na radu, nemamo teških povreda. A kod ekoloških aspekata bih istakao da smo tokom poslednjih 10 godina smanjili emisiju zagađujućih materija u vazduh za 90%, što je fantastičan pokazatelj ako upoređujemo sebe sa NIS-om iz perioda pre privatizacije. Od 2009. godine NIS je u ekološke projekte i projekte kojima se indirektno ostvaruje pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine uložio više od 900 miliona evra. Od toga više od 125 miliona evra u čisto ekološke projekte.
Sve to smo postigli uvođenjem najboljih tehnologija i najboljih praksi, uz digitalizaciju procesa, i uz ogromno finansijsko ulaganje. Ma koliko bili ponosni na ova naša dostignuća znamo da ne smemo da stanemo, jer bi to dovelo do pada i potencijalnih problema. Zato ćemo i dalje ulagati u HSE, u razvoj HSE kulture.
Šta podrazumevate pod razvojem HSE kulture?
Svi ovi pozitivni pokazatelji ništa ne znače bez promene HSE kulture. To nam je ključni prioritet. Kreće od svakog zaposlenog, ali i od top menadžmenta. Tokom poslednjih par godina uveli smo dosta interesantnih praksi koje menjaju svest zaposlenih.
Imamo trening centre u našim ključnim objektima, da bi zaposleni mogli da se upoznaju sa rizicima i kako mogu da ih izbegnu. I ljudi koji rade u administraciji se upoznaju sa rizicima koji su mogući u proizvodnji, sa time koliko je ovaj posao težak. Od ove godine mi na fakultetima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Subotici i Zrenjaninu pokrećemo poseban program promocije HSE-a. To nismo radili ranije. I sami smo iznenađeni koliko je studentima HSE sada zanimljiv. Jednom mesečno organizujemo različita predavanja na tim fakultetima i prijatno smo iznenađeni koliko su studenti zainteresesovani da svoj rad započnu u NIS-u, baš u HSE-a. Ranije su njihova interesovanja bila za istraživanje, proizvodnju nafte i gasa, preradu… a sada sam prijatno iznenađen da žele da rade u HSE sektoru. To je dobro jer nam nedostaju mladi, progresivni ljudi, koji su sveža krv za HSE.
Na HSE forumu juna prošle godine istakli ste da je bezbednost na radu i zaštita životne sredine „apsolutni prioritet, ali i integralni deo svakog radnog procesa u NIS-u”. Koji su ciljevi kompanije u ovoj oblasti? Dokle ste stigli u njihovim ostvarivanju?
U NIS-u smo svesni činjenice da je samo bezbedna proizvodnja, profitabilna proizvodnja. Zbog toga je jedna od prvih obuka koju naši zaposleni prođu kada počnu da rade u NIS-u upravo obuka iz oblasti HSE. Ona je obavezna za sve zaposlene.
Samo tokom prošle godine na HSE obuke utrošeno je 24.840 radnih sati. Bez obzira na sve to znamo da nijedan posao ne možemo učiniti bezbednijim ako ne obučimo i naše izvođače pa smo ove obuke organizovali i za više od 6.600 izvođača radova.
Sebi smo postavili ambiciozni cilj – da ostvarimo takozvani „Cilj nula“, odnosno da u našim biznis procesima ne bude nikakvog negativnog uticaja na zaposlene, partnere i životnu sredinu. A od prošle godine u zvaničnu statistiku NIS-a ulaze i povrede i eventualni akcidenti izvođača radova, što ranije nije bio slučaj.
Tako i u praksi pokazujemo da izvođače gledamo kao na deo kompanije NIS, što oni i jesu, kada rade kod nas. U statistici NIS-a su i inoaktive kompanije u inostranstvu, u BiH, Rumuniji i Bugarskoj, tako da kroz ovaj sistematičan pristup promovišemo i kulturu HSE-a, i samu filozofiju NIS-ovog zelenog poslovanja. Trenutno po svim našim ključnim pokazateljima vezano za HSE vidimo pozitivan trend koji će dodatno da se poboljšava.
Tokom 2022. godine održan je 13. Forum izvođača. Koliko je ovaj vid komunikacije sa poslovnim partnerima značajan za HSE NIS-a?
Ovaj forum je generalno dobra praksa. Veoma je koristan u kombinaciji sa okruglim stolovima i već detaljnom komunikacijom po konkretnim problemima sa izvođačima. Prošle godine je Forumu izvođača prisustvovalo više od 120 izvođača i više od 75 zaposlenih naše kompanije. Među prisutnima su bili i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije, Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, Inspektorata za rad i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.
Cilj Foruma je bio podizanje svesti o potrebi doslednog sprovođenja bezbednosnih pravila na svim lokacijama NIS-a, razmena najboljih iskustava i praksi. U NIS-u verujemo da je ove ciljeve u oblasti HSE moguće ostvariti i aktivno radimo na tome. A bez obzira koliko smo im posvećeni unutar kompanije ne možemo ih dostići bez naših partnera i izvođača. Svestan značaja ovakvih manifestacija kakav je Forum izvođača, NIS će i nadalje nastaviti sa njihovom organizacijom kako bi doprineo daljem razvoju kulture bezbednosti na radu u Srbiji.
O našim rezultatima u ovoj oblasti svedoči da je kompanija poslednje dve godine dobitnik nacionalnog priznanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u kategoriji Povelja „28. april“ koje dodeljuje Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
U vreme korone u državi i svim kompanijama bila je pojačana briga za zdravlje radnika. Kako NIS sada brine o dobrobiti zaposlenih?
Korona je bila veoma ozbiljan problem, jer smo dve godine živeli u neobičnom formatu. Morali smo deo zaposlenih da obučimo da funkcionišu u onlajn formatu. Ali, naravno, nismo mogli ceo proces proizvodnje da prebacimo u rad na daljinu. Zato su propisi rada u NIS-u u vreme korone bili veoma strogi. Ulagali smo dosta sredstava kako bismo zaštitili zaposlene.
Uz to, digitalizovali smo praćenje obolelih i zaraženih među zaposlenima, da bismo znali ko treba da ide u karantin u slučaju da neko oboli. Korona nas je naučila koliko je bitna transparentnost. Svaki zaposleni je na portalu kompanije mogao da vidi koliko je u datom momentu zaraženih, koliko ih je na hospitalizaciji, koliko u karantinu…
Iako je opasnost od obolevanja sada značajno manja, mi i dalje vodimo analitiku, što pokazuje ozbiljnost koju smo posvetili ovom pitanju. Napomenuo bih da se i u kovid periodu NIS pokazao kao stabilan partner državi za energetsku bezbednost i sigurno snabdevanje tržišta.
U sklopu Zelene agende NIS-a izrađena je Strategija zaštite životne sredine. Koji su njeni kratkoročni, a koji dugoročni ciljevi?
Pre svega želim da istaknem da, kao društveno odgovorna kompanija, NIS teži racionalnom korišćenju prirodnih resursa i smanjenju negativnog uticaja na život ljudi i na životnu sredinu. Prošle godine smo izradili i korporativnu Strategiju zaštite životne sredine do 2030. godine.
Ključni parametri su ušli i u zvaničnu, generalnu strategiju kompanije. Ključna poruka iz zelene strategije je da NIS želi racionalno da koristi prirodne resurse, da što manje generiše otpada, poštuje sve propise ne samo u zemlji, već i inostranstvu, gde posluje. Usmereni smo na odabir najboljih tehonologija, koje najmanje negativno utiču na životnu sredinu. HSE, naravno, ima značajnu ulogu na putu ka zelenom NIS-u.
Uzimajući u obzir da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta delatnosti kompanije, u NIS-u smo posvećeni stalnom unapređenju ekoloških procesa i aktivnosti, dok istovremeno vrlo intenzivno radimo na razvoju ekološke svesti naših zaposlenih. Pored informisanja naših zaposlenih i partnera veoma je bitna i komunikacija sa javnošću, pre svega o aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine.
Kao dugoročne ciljeve definisali smo smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu (smanjenje emisije GHG (gasova sa efektom staklene bašte) i ugljeničnog intenziteta, smanjenje ostalih emisija – NOx, SOx, PM, VOC, i upotrebe prirodnih resursa).
Definisali smo, takođe, procenu potrebnih ulaganja za dostizanje ciljeva i usklađivanje sa zahtevima propisa Republike Srbije i EU. Završena je Studija projekcija emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine sa analizom tehničkih mera za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Studijom su identifikovani najveći izvori emisija GHG i moguće mere za smanjenje emisija i definisani njihovi potencijali smanjenja sa projekcijama do 2030. godine.
Cilj NIS-a je da svi biznis projekti donose pozitivne efekte na zaštitu životne sredine.
Ističete da su osnovni ciljevi u oblasti zaštite životne sredine usmereni na poštovanje svih propisa koji se odnose na vazduh, vodu i zemljište, odnosno na što manje generisanje, veći stepen reciklaže i zbrinjavanje nastalog otpada. Koliko tome doprinose nove tehnologije u istraživanju, eksploataciji, preradi i plasmanu fosilnih goriva na tržište?
NIS je posvećen primeni novih tehnologija u svim segmentima delatnosti, a te nove tehnologije ne samo da doprinose boljim biznis efektima, već imaju i ekološku komponentu,
Najbolji primer za to je projekat “Duboka prerada” koji smo pustili u rad 2020. godine i koji je vredan više od 300 miliona evra. Tu su ekološki efekti jednako bitni kao i finansijski – “Duboka prerada” znači prestanak proizvodnje mazuta sa visokim sadržajem sumpora, odnosno smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh. Rafinerija nafte Pančevo je 2017. godine dobila IPPC dozvolu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine čime je prerađivački kompleks NIS-a postao prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je dobilo tu dozvolu.
Jedan od primera je i Aminsko postrojenje u okviru rafinerije gasa u Elemiru koje smo pustili u rad 2016, a koje omogućava povećanje kvaliteta domaćeg prirodnog gasa, putem izdvajanja ugljen dioksida i drugih gasnih primesa, dok istovremeno doprinosi i povećanju obima proizvodnje gasa.
Ovo su samo neki od primera koji govore na koji način sinergija novih tehnologija I posvećenost ekologiji mogu da doprinesu realizaciji projekata koji unapređuju zaštitu životne sredine, kao i efikasnost biznisa.
Šta se ovim konkretno postiglo?
Realizacijom projekata u svim segmentima biznisa, postigli smo značajne rezultate – saniramo istorijsko zagađenje, prvobitnoj nameni vraćeno je 16 hektara poljoprivrednog zemljišta. U NIS-u se voda zahvata iz najmanje osetljivih vodnih resursa – koriste se površinske vode. Udeo povratnog kondenzata u Rafineriji nafte Pančevo iznosi oko 35% od ukupno zahvaćene vode, što je direktno doprinelo manjem zahvatanju vode iz Dunava.
U naftno-gasno ležište Rusanda utiskujemo značajne količine CO2, čime se sprečava emisija u atmosferu.
Već smo na 15 benzinskih stanica postavili solarne panele za proizvodnju električne energije, tako da procenjeno godišnje smanjenje emisije CO2 iznosi oko 600 tona. Prošle godine je u pogon puštena TE-TO Pančevo, gde se struja proizvodi iz ekološki najprihvatljivijeg fosilnog goriva – gasa.
NIS je na osam lokacija u Srbiji na naftno-gasnim poljima otvorio male elektrane u kojima se struja i para proizvode iz gasa koji je ranije spaljivan na baklji.
Danas je Svetski dan zaštite životne sredine. Ekološki aktivisti skloni su da naftne kompanije optuže da su najveći krivci za zagađenje životne sredine. Koji je Vaš odgovor?
NIS će sa ekološkim aktivistima danas, 5. juna, čistiti četiri lokacije na Fruškoj gori. U cilju obeležavanja 5. juna Svetskog dana zaštite životne sredine i podizanja ekološke svesti, planirali smo da zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine, JP Nacionalni park Fruška gora i Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, sprovedemo akciju čišćenja Fruške gore od otpada, pod nazivom „Radni dan za prirodu“.
Poznato je da su volonteri NIS-a veoma aktivni u ekološkim akcijama, tako da o životnoj sredini brinemo i kroz ekološke akcije naših zaposlenih. Veliki broj volontera NIS-a već je učestvovao u uređivanju Nacionalnog parka Fruška gora, površina u Pančevu, Botaničke bašte u Beogradu i u drugim akcijama.
Naravno, nesporno je da NIS spada u energetski vrlo intenzivne kompanije, koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom, preradom, transportom i skladištenjem nafte i naftnih derivata i kao takva ima značajan uticaj na životnu sredinu. Svesni tih činjenica sistematski smo ulagali u ekološke projekte u svim segmentima poslovanja kako bi taj uticaj sveli na minimum.
U prilog tome govore konkretni rezultati, ali i naša kontinuirana ulaganja u oblast zaštite životne sredine. U narednom periodu kompanija će nastaviti sa ulaganjima u ekološke projekte, kao i projekte sa ekološkim efektom.
