Anton Čerepanov, zamenik generalnog direktora i finansijski direktor NIS-a
Izvor: Bilten Nacionalnog naftnog komiteta Srbije
U svojoj dugoj istoriji naftna industrija nije doživela istovremeni negativan uticaj na poslovanje (pandemija COVID 19 i njome uslovljen drastičan pad cena nafte). Da li smatrate da ovo može da utiče na trajne promene u poslovanju naftne industrije? Koje bi bile najveće promene?
– Naftna industrija je prošla kroz mnogo perioda nestabilnosti u svojoj istoriji. Ali, za današnju situaciju se zaista može reći da je bez presedana u globalnoj ekonomiji, jer nije na udaru samo jedna industrija, već praktično cela svetska privreda. Kada je reč o naftnom sektoru, istovremeno se suočavamo sa dve vrste negativnih uticaja. S jedne strane, reč je o dramatičnom padu vrednosti nafte, koja je samo u jednom danu u martu izgubila čak 30 odsto vrednosti. Sa druge strane, imamo i drastičan pad potražnje usled pandemije korona virusa i usporavanja privrednih aktivnosti širom sveta. Došli smo u situaciju da se potražnja praktično prepolovi u odnosu na periode normalnog poslovanja. Kombinacija ova dva faktora već se odrazila na finansijske rezultate i likvidnost naftnih kompanija, bez izuzetka. Takav gubitak će ostaviti značajne posledice ne samo na poslovanje u 2020. godini, već i na planove u narednom periodu, na istraživanja i nova ulaganja, jer će biti potrebno nastaviti sa doslednim uštedama kako bi se očuvala stabilnost i kompanija i tržišta. Ali, treba istaći da je naftna industrija uspešno prevazišla sve dosadašnje krize. To je, pre svega, zbog činjenice da smo iz svih perioda nestabilnosti izvukli pouke i unapredili svoje biznis modele. Kada je reč o NIS-u, kriza koja je počela polovinom 2014. godine, učinila je da ovu situaciju dočekamo u veoma dobroj formi. Imamo čvrstu finansijsku disciplinu, definisane ključne investicione projekte, dobre operativne pokazatelje i zavidnu operativnu efikasnost. Sada su to, uz program ušteda, naši glavni aduti za suočavanje sa ovom krizom i mi radimo na njihovom razvoju i unapređenju. Zato verujem da će, ukoliko bude velikih promena u poslovanju naftnih kompanija nakon ovog perioda, to biti u pravcu daljeg jačanja naših biznis modela koji će nam omogućiti uspešno i, pre svega, efikasno poslovanje i u narednim godinama uprkos nepovoljnim trendovima. Kao što sam već rekao, svaki krizni period treba da iskoristimo da implementiramo nove instrumente koji mogu da unaprede naš rad. Ova kriza pokazala je da možemo da budemo izuzetno agilni i da brzo i efikasno organizujemo rad na distancu za veliki broj zaposlenih, bez štete po poslovne procese. Takođe, pre krize smo radili na projektima za smanjenje papirne forme, ali je sada taj proces ubrzan – veliki broj procesa se obavlja digitalnim putem.
Poznato je da su skoro sve velike svetske kompanije značajno smanjile svoj CAPEX za 2020. godinu? Kakva je pozicija NIS-a?
– Naš stav je jasan. U ovakvoj situaciji uštede su neophodne, ali kratkoročna štednja na račun daljeg razvoja kompanije i kapitalnih investicija, za NIS jednostavno nije opcija. Iznos za kapitalna ulaganja u ovoj godini smo redukovali za 30 odsto, ali već sada moramo razmišljati godinama unapred i nastaviti sa modernizacijom kompanije i ulaganjima u one projekte koji će nam doneti najviše koristi u budućnosti. Tu pre svega mislimo na Duboku preradu u Rafineriji nafte Pančevo i Termoelektranu-toplanu Pančevo. Takođe, od velike važnosti nam je dalje ulaganje u istraživanje i proizvodnju nafte i gasa, kao i u nastavak razvoja naše maloprodajne mreže. Pored toga, velike koristi očekujemo i od digitalnih projekata koje smo započeli, te ćemo svakako nastaviti sa finansiranjem onih koje vidimo kao najperspektivnije i najisplativije, i koji će naše poslovanje učiniti još efikasnijim i bezbednijim.
Kako procenjujete kretanje tržišta nafte do kraja 2020 godine i koje posledice mogu da se očekuju u 2021. godini?
– Ova kriza je najbolje pokazala koliko smo svi izloženi udarima onoga što je nemoguće predvideti. Konkretno, jednoga dana u martu je potražnja goriva bila na očekivanom nivou, da bi već sledećeg ona praktično nestala nakon uvođenja mera za sprečavanje širenja novog virusa. U takvim uslovima, kada imamo mnogo nepoznanica u vezi sa oporavkom svetske privrede, globalnom potražnjom za gorivima i mogućim novim talasom pandemije, krajnje je nezahvalno iznositi procene o daljim dešavanjima na tržištu. Činjenica je da sada imamo nekoliko pozitivnih signala, preko dogovora OPEK+ o smanjenju proizvodnje do ublažavanja restriktivnih mera uvedenih zbog sprečavanja širenja COVID 19. Sve to je rezultiralo blagim oporavkom cena nafte, ali su one i dalje značajno ispod nivoa sa početka godine. Izvesno je da će se posledice negativnih trendova na poslovanje naftne industrije osećati tokom cele 2020. godine. Ono što nas posebno brine je mogućnost novih restriktivnih mera i ponovni pad potrošnje nafte i goriva. Zato je potrebno da sada budemo agilni, izradimo više potencijalnih scenarija i budemo spremni na rad i u uslovima dugotrajno nižih cena nafte. Moramo se neprestano prilagođavati tržišnim uslovima i težiti da iskoristimo svaku šansu. Sproveli smo mere za smanjenje operativnih i administrativnih troškova, prioritetizaciju investicija i svakodnevno radimo na povećanju operativne efikasnosti u svim segmentima poslovanja. Svakako da nam je u ovim uslovima prioritet održanje likvidnosti kompanije. Kombinacijom navedenih mera, verujem da ćemo ispuniti zacrtane ciljeve.
Kako procenjujete finansijske efekte NIS-a u 2020. godini? U kom segmentu poslovanja očekujete najveće negativne efekte?
– Pre svega, mogu da kažem da smo u prvom kvartalu 2020. godine ostvarili operativne rezultate koji su bolji ili identični onim iz istog perioda prošle godine. To se posebno odnosi na segmente prerade i prometa, dok smo u oblasti istraživanja i proizvodnje prevazišli Biznis plan. Dakle, uradili smo ono što je bilo do nas. Međutim, u ovakvim makroekonomskim uslovima naš dobro obavljen posao nije mogao da se odrazi na finansijske rezultate, pa smo period završili sa gubitkom od 1,1 milijarde dinara. Ali, važno je znati da smo u istom periodu uložili čak 7,7 milijardi dinara u kapitalne projekte, da naš razvoj nije zastao. Budući da je ceo april zbog epidemije praktično bio izgubljen za poslovanje i da u maju i junu dolazi do laganog oporavka tržišta jasno je da će se takvi trendovi nepovoljno odraziti na naše rezultate na polugodištu, i to u svim segmentima biznisa. U nastavku godine će mnogo zavisiti od kretanja na tržištu, a mi ćemo učiniti sve što je do nas da se posledice krize što manje osete. Izvesno je da će ovo biti teška godina. Uprkos tome, mi ćemo naporno raditi kako bismo ovaj period iskoristili da postavimo temelje daljeg napretka NIS-a u periodu kada okolnosti budu povoljnije.
Neki ekonomski stručnjaci smatraju da su isplate divindendi za 2019. godinu pod znakom pitanja . Očekuje se da budu usmerene prema smanjivanju ekonomskih negativa u ovoj godini?
– Iza svih naših uspeha i rezultata u poslednjih deset godina stoje naši zaposleni. Sve mere u ovoj kriznoj situaciji sprovešće naši zaposleni. Zbog toga nam je od posebne važnosti da, oslanjajući se na sopstvene resurse, održimo socijalnu stabilnost zaposlenih u NIS-u, što pre svega znači isplatu zarada u punom iznosu. Kada je reč o dividendama, politika dividende NIS podrazumeva isplatu najmanje 15 odsto prošlogodišnje neto dobiti Društva akcionarima na ime dividende, a mi isplaćujemo 25 odsto. I sada ostajemo pri istom procentu, uprkos krizi. Želim da vas podsetim da je NIS na ime dividende do sada akcionarima isplatio gotovo 55 milijardi dinara. Na taj način mi, pored poreza i obaveza koje plaćamo, značajno doprinosimo stabilnosti budžeta Republike Srbije. Najveći akcionari NIS-a imaju odličnu saradnju što je omogućilo uspešan razvoj kompanije u prethodnoj deceniji. Uveren sam da ćemo tim putem nastaviti i u vremenu koje je pred nama, bez obzira na prepreke kojih će sigurno biti.
