Интервју

Из свих периода нестабилности извукли смо поруке и унапредили бизнис моделе

15.07.2020

Антон Черепанов, заменик генералног директора и финансијски директор НИС-а

Извор: Билтен Националног нафтног комитета Србије

У својој дугој историји нафтна индустрија није доживела истовремени негативан утицај на пословање (пандемија COVID 19 и њоме условљен драстичан пад цена нафте). Да ли сматрате да ово може да утиче на трајне промене у пословању нафтне индустрије? Које би биле највеће промене?

–  Нафтна индустрија је прошла кроз много периода нестабилности у својој историји. Али, за данашњу ситуацију се заиста може рећи да је без преседана у глобалној економији, јер није на удару само једна индустрија, већ практично цела светска привреда. Када је реч о нафтном сектору, истовремено се суочавамо са две врсте негативних утицаја. С једне стране, реч је о драматичном паду вредности нафте, која је само у једном дану у марту изгубила чак 30 одсто вредности. Са друге стране, имамо и драстичан пад потражње услед пандемије корона вируса и успоравања привредних активности широм света. Дошли смо у ситуацију да се потражња практично преполови у односу на периоде нормалног пословања. Комбинација ова два фактора већ се одразила на финансијске резултате и ликвидност нафтних компанија, без изузетка. Такав губитак ће оставити значајне последице не само на пословање у 2020. години, већ и на планове у наредном периоду, на истраживања и нова улагања, јер ће бити потребно наставити са доследним уштедама како би се очувала стабилност и компанија и тржишта. Али, треба истаћи да је нафтна индустрија успешно превазишла све досадашње кризе. То је, пре свега, због чињенице да смо из свих периода нестабилности извукли поуке и унапредили своје бизнис моделе. Када је реч о НИС-у, криза која је почела половином 2014. године, учинила је да ову ситуацију дочекамо у веома доброј форми. Имамо чврсту финансијску дисциплину, дефинисане кључне инвестиционе пројекте, добре оперативне показатеље и завидну оперативну ефикасност. Сада су то, уз програм уштеда, наши главни адути за суочавање са овом кризом и ми радимо на њиховом развоју и унапређењу. Зато верујем да ће, уколико буде великих промена у пословању нафтних компанија након овог периода, то бити у правцу даљег јачања наших бизнис модела који ће нам омогућити успешно и, пре свега, ефикасно пословање и у наредним годинама упркос неповољним трендовима. Као што сам већ рекао, сваки кризни период треба да искористимо да имплементирамо нове инструменте који могу да унапреде наш рад. Ова криза показала је да можемо да будемо изузетно агилни и да брзо и ефикасно организујемо рад на дистанцу за велики број запослених, без штете по пословне процесе. Такође, пре кризе смо радили на пројектима за смањење папирне форме, али је сада тај процес убрзан – велики број процеса се обавља дигиталним путем.

Познато је да су скоро све велике светске компаније значајно смањиле свој CAPEX за 2020. годину? Каква је позиција НИС-а?

– Наш став је јасан. У оваквој ситуацији уштеде су неопходне, али краткорочна штедња на рачун даљег развоја компаније и капиталних инвестиција, за НИС једноставно није опција. Износ за капитална улагања у овој години смо редуковали за 30 одсто, али већ сада морамо размишљати годинама унапред и наставити са модернизацијом компаније и улагањима у оне пројекте који ће нам донети највише користи у будућности. Ту пре свега мислимо на Дубоку прераду у Рафинерији нафте Панчево и Термоелектрану-топлану Панчево. Такође, од велике важности нам је даље улагање у истраживање и производњу нафте и гаса, као и у наставак развоја наше малопродајне мреже. Поред тога, велике користи очекујемо и од дигиталних пројеката које смо започели, те ћемо свакако наставити са финансирањем оних које видимо као најперспективније и најисплативије, и који ће наше пословање учинити још ефикаснијим и безбеднијим.

Како процењујете кретање тржишта нафте до краја 2020 године и које последице могу да се очекују у 2021. години?

– Ова криза је најбоље показала колико смо сви изложени ударима онога што је немогуће предвидети. Конкретно, једнога дана у марту је потражња горива била на очекиваном нивоу, да би већ следећег она практично нестала након увођења мера за спречавање ширења новог вируса. У таквим условима, када имамо много непознаница у вези са опоравком светске привреде, глобалном потражњом за горивима и могућим новим таласом пандемије, крајње је незахвално износити процене о даљим дешавањима на тржишту. Чињеница је да сада имамо неколико позитивних сигнала, преко договора OPEK+ о смањењу производње до ублажавања рестриктивних мера уведених због спречавања ширења COVID 19. Све то је резултирало благим опоравком цена нафте, али су оне и даље значајно испод нивоа са почетка године. Извесно је да ће се последице негативних трендова на пословање нафтне индустрије осећати током целе 2020. године. Оно што нас посебно брине је могућност нових рестриктивних мера и поновни пад потрошње нафте и горива. Зато је потребно да сада будемо агилни, израдимо више потенцијалних сценарија и будемо спремни на рад и у условима дуготрајно нижих цена нафте. Морамо се непрестано прилагођавати тржишним условима и тежити да искористимо сваку шансу. Спровели смо мере за смањење оперативних и административних трошкова, приоритетизацију инвестиција и свакодневно радимо на повећању оперативне ефикасности у свим сегментима пословања. Свакако да нам је у овим условима приоритет одржање ликвидности компаније. Комбинацијом наведених мера, верујем да ћемо испунити зацртане циљеве.

Како процењујете финансијске ефекте НИС-а у 2020. години? У ком сегменту пословања очекујете највеће негативне ефекте?

– Пре свега, могу да кажем да смо у првом кварталу 2020. године остварили оперативне резултате који су бољи или идентични оним из истог периода прошле године. То се посебно односи на сегменте прераде и промета, док смо у области истраживања и производње превазишли Бизнис план. Дакле, урадили смо оно што је било до нас. Међутим, у оваквим макроекономским условима наш добро обављен посао није могао да се одрази на финансијске резултате, па смо период завршили са губитком од 1,1 милијарде динара. Али, важно је знати да смо у истом периоду уложили чак 7,7 милијарди динара у капиталне пројекте, да наш развој није застао. Будући да је цео април због епидемије практично био изгубљен за пословање и да у мају и јуну долази до лаганог опоравка тржишта јасно је да ће се такви трендови неповољно одразити на наше резултате на полугодишту, и то у свим сегментима бизниса. У наставку године ће много зависити од кретања на тржишту, а ми ћемо учинити све што је до нас да се последице кризе што мање осете. Извесно је да ће ово бити тешка година. Упркос томе, ми ћемо напорно радити како бисмо овај период искористили да поставимо темеље даљег напретка НИС-а у периоду када околности буду повољније.

Неки економски стручњаци сматрају да су исплате дивинденди за 2019. годину под знаком питања . Очекује се да буду усмерене према смањивању економских негатива у овој години?

– Иза свих наших успеха и резултата у последњих десет година стоје наши запослени. Све мере у овој кризној ситуацији спровешће наши запослени. Због тога нам је од посебне важности да, ослањајући се на сопствене ресурсе, одржимо социјалну стабилност запослених у НИС-у, што пре свега значи исплату зарада у пуном износу. Када је реч о дивидендама, политика дивиденде НИС подразумева исплату најмање 15 одсто прошлогодишње нето добити Друштва акционарима на име дивиденде, а ми исплаћујемо 25 одсто. И сада остајемо при истом проценту, упркос кризи. Желим да вас подсетим да је НИС на име дивиденде до сада акционарима исплатио готово 55 милијарди динара. На тај начин ми, поред пореза и обавеза које плаћамо, значајно доприносимо стабилности буџета Републике Србије. Највећи акционари НИС-а имају одличну сарадњу што је омогућило успешан развој компаније у претходној деценији. Уверен сам да ћемо тим путем наставити и у времену које је пред нама, без обзира на препреке којих ће сигурно бити.