Goran Stojilković, direktor HIP Petrohemije, u intervjuu za nedeljnik Pančevac govori o modernizaciji i daljem razvoju petrohemijskog sektora, nakon što je NIS postao većinski akcionar HIPP-a.
Petrohemija je nova akvizicija Naftne industrije Srbije. Jasno je da je reč o strateškom potezu – širom sveta rafinerijska i petrohemijska prerada su deo jednog sistema. Zašto je ovo postao globalni trend kome se i NIS pridružio?
Zaista je reč o globalnom trendu i danas su najbolje evropske rafinerije po konfiguraciji petrohemijske, što znači da pored goriva (dizel, benzin, TNG, kerozin) mogu da plasiraju na tržište i petrohemijske proizvode. Činjenica je da je situacija na globalnom tržištu poslednjih godina nepredvidiva i da su opstale samo one naftne kompanije koje su diverzifikovale i proširile paletu svojih proizvoda. Integracijom NIS-a i HIPP-a dodatno će biti osnažen naftno-petrohemijski sektor Republike Srbije i postaće još fleksibilniji, konkurentniji i otporniji na izazove, kojih danas nije malo na tržištu.
Naime, poslednjih godina u Rafineriji nafte Pančevo realizovani su veliki razvojni projekti usmereni na oblast prerade nafte, kao što su rekonstrukcija kompleksa MHC-DHT i izgradnja postrojenja za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja. Realizacijom projekta „Duboka prerada“ u Rafineriji nafte Pančevo stvoreni su uslovi za povećanu proizvodnju primarnog benzina, glavne sirovine za HIP Petrohemiju. Takođe, budućom modernizacijom postrojenja za katalitički kreking u Rafineriji nafte Pančevo biće dodatno unapređena mogućnost proizvodnje propilena kao sirovine koja će se prerađivati u novoj fabrici za proizvodnju polipropilena u Petrohemiji.
Imajući u vidu nabrojane projekte u Rafineriji i na osnovu svetskih trendova diverzifikacije naftno-prerađivačkog biznisa, u NIS-u smo razmatrali mogućnosti proširenja svog biznisa na nove oblasti. Proširenje naših poslovnih aktivnosti na oblast petrohemijske prerade je u skladu sa strateškim stavom NIS-a da se izvrši diverzifikacija poslovanja kroz realizaciju projekata iz oblasti energetike i petrohemije.
Prilikom potpisivanja sporazuma o preuzimanju dela akcija Petrohemije s Vladom Republike Srbije, najavljena je investicija vredna više od sto miliona evra – izgradnja fabrike za proizvodnju polipropilena. Zašto je za budućnost NIS-a i Petrohemije ovo postrojenje važno?
Uspostavljanje modela koji će obezbediti dugoročno uspešno poslovanje HIPP-a biće veliki izazov, posebno kada se ima u vidu cikličnost kretanja cena petrohemijskih proizvoda i osnovnih sirovina za tu industriju. Zato je, pre svega, potrebno uspostaviti model poslovanja koji će doneti dugoročno održivo poslovanje HIPP, sa ciljem smanjenja uticaja nepovoljnih tržišnih okolnosti. To se najpre odnosi na oblast energetskog menadžmenta i obnavljanje procesne opreme koja je zastarela što zahteva značajne investicije. Najveći izazov ipak će biti izgradnja nove fabrike polipropilena kojim bi se duplirao obim proizvodnje polimera i bolje iskoristili proizvodi koje sada HIPP izvozi.
Dakle, strategija razvoja HIPP-a zasniva se na povećanju energetske efikasnosti, modernizaciji osnovnih proizvodnih kapaciteta i izgradnji novih postrojenja što bi zajedno ojačalo konkurentnost i poslovnu održivost HIPP-a. Takođe, očekuju nas i ulaganja radi unapređenja zaštite životne sredine, za šta će biti izdvojena značajna sredstva.
Podsećam da je Ugovorom o strateškom partnerstvu definisana ključna obaveza NIS-a da se u narednih šest godina izvrši novčana dokapitalizacija HIPP u vrednosti od 150 miliona evra, za izgradnju fabrike za proizvodnju polipropilena kapaciteta od minimum 140.000 tona godišnje.
Kakvi su drugi investicioni planovi NIS-a kada je reč o Petrohemiji? U NIS su uložena značajna sredstva, zasigurno da i Petrohemiju čekaju veća ulaganja.
Za razvoj biznisa neophodna su stalna ulaganja, o čemu najbolje govori i primer NIS-a. Investicije su put napred i u današnje vreme neophodno je ulagati u modernizaciju postrojenja i nove tehnologije, baš kao i u znanje i veštine zaposlenih.
Na nama je sada da pokažemo da je NIS dobar partner za razvoj petrohemijskog sektora Republike Srbije. Pored ulaganja koja su navedena i u Ugovoru o strateškom partnerstvu, čekaju nas brojne investicije, pre svega iz oblasti povećanja energetske efikasnosti, unapređenja pouzdanosti procesne opreme i zaštite životne sredine. Uveren sam da ćemo planiranim ulaganjima uspeti da dostignemo zacrtani cilj – uspostavljanje održivog modela poslovanja HIPP.
Ove godine već je obavljen remont u Petrohemiji. Da li je bio uspešan?
U ovoj godini, tokom septembra i oktobra, realizovan je remont postrojenja u Petrohemiji, u okviru kog su realizovani i projekti investicionog održavanja. Ove aktivnosti doprineće sigurnom i pouzdanom radu fabrike. Ključne investicione aktivnosti obavljene su u fabrikama Etilen i Polietilena niske gustine (PENG) u cilju povećanja pouzdanosti rada postrojenja, kao i povećanja operativne i energetske efikasnosti. To su druga faza reinstrumentacije u fabrici Etilen, turbina i kompresora, sanacija kotlova u fabrici Etilen, remont kompresora i ugradnja nove mašine za pakovanje u fabrici PENG. Važno je istaći da je sve izvedeno na vreme i u skladu sa najvišim ekološkim standardima, kao i standardima bezbednosti na radu.
U sklopu petrohemijskog kompleksa posluje i nekoliko isturenih pogona. Kakva je njihova sudbina? Da li će ostati u sklopu NIS-a ili će biti prodata ili će biti proglašen stečaj?
Kao što sam već rekao, naš osnovni cilj je uspostavljanje modela koji će obezbediti dugoročno uspešno poslovanje Petrohemije i u okviru toga ćemo razmotriti i pitanje pogona koje pominjete.
Svakako da će biti nove sistematizacije radnih mesta. Šta zaposleni Petrohemije mogu da očekuju od novog poslodavca?
Jedna od važnih ugovornih obaveza je da se zadrži dogovoreni broj zaposlenih u Petrohemiji, u periodu od 6 godina. Već sada mogu da kažem da će za Petrohemiju biti potrebni mladi stručnjaci jer je prosek godina zaposlenih u kompaniji dosta visok. Pored toga, izvesno je da će u novoj fabrici polipropilena koju treba da izgradimo biti zaposlen ceo novi tim tehničara i inženjera.
Dakle, iz ove perspektive, za nas izazov neće biti broj zaposlenih u proizvodnji, već nepovoljnija starosna struktura, te ćemo se truditi da privučemo mlade stručnjake u Petrohemiju. Na ovom izazovu intenzivno radimo kroz intenziviranje saradnje sa srednjim školama u Pančevu i fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, sa kojim smo potpisali memorandume o saradnji, po uzoru na NIS. Pored toga, želeo bih da istaknem da je NIS već godinama jedan od najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji, kada je reč o mladima. pa će iz ovog razloga NIS-ove najbolje HR prakse biti implementirane i u Petrohemiji. Uveren sam da će Petrohemija i dalje biti veliki i atraktivan poslodavac, kao i da će nakon planiranih ulaganja Pančevci biti još ponosniji na ovu fabriku koja će, uz Rafineriju, biti jedan od privrednih oslonaca ovog grada, ali i cele Srbije.
