Energija znanja
Možete li da zamislite svakodnevicu bez susreta sa stranim jezicima? Koliko jezika govorite i da li se sa strancima uvek razumete? Iako uporno učimo strane jezike i imamo pregršt mogućnosti za usavršavanje, u komunikaciji ipak povremeno dolazi do zastoja.
Ovo pitanje se tiče načina na koji percipiramo i subjektivno razumemo svet. Kada pokušavamo da dešifrujemo ideje i namere sagovornika, imamo očekivanja i sopstvene motive, subjektivne perspektive i, naravno, vodimo se ličnom logikom. Postoji nekoliko vrsta izazova u interkulturnoj komunikaciji.
Pre svega – strani jezik. Kada imamo malo znanja o nekoj kulturi, skloni smo da pretpostavljamo sličnosti i da se okrenemo stereotipima, koji su generalizovana i uglavnom pogrešna slika određene grupe. Druge kulture često odobravamo ili ne u odnosu sa svoju, a ponekad susret sa stranim jezikom i kulturom izaziva anksioznost te odustajemo od dalje komunikacije.
– Prošle nedelje bili smo na ručku sa prijateljima naših rođaka iz Japana. Prvi put su u Srbiji. Izgleda da su im naročito zanimljive naše cipele, nešto su se saginjali i zagledali ih. Neobično, čak se nismo ni rukovali pri susretu.
* Naklon telom je japanski način izražavanja poštovanja kod muškaraca, a njegova dubina zavisi od odnosa među socijalnim statusima dve osobe. Japanska kultura pri upoznavanju ne praktikuje rukovanje.
Neverbalno izražavanje je zajedničko svim živim bićima i primarni je komunikacijski model, samo delom pod svesnom kontrolom: bojom glasa, jačinom i visinom govora često ne možemo upravljati. Pošto obuhvata različite aspekte ljudskog ponašanja, neverbalnu komunikaciju proučavaju različite naučne discipline.
Sigurno ste čuli za „govor tela“? Govor tela je laički izraz za neverbalnu komunikaciju, jer predstavlja samo jednu grupu neverbalnih znakova. Brzina i ritam glasa, vizuelna pojava, gestovi, vokalna ekspresija, ritam pokreta, mimika lica, usmerenost pogleda, položaj tela, prostorna udaljenost, način na koji se odnosimo prema vremenu – sve su to neverbalni faktori koji mogu slati poruku.
Kultura određene sredine utiče na sve aspekte komunikacije. Psiholingvista Den Slobin tvrdi da se mišljenje u govoru razlikuje od jezika do jezika.
– Ove godine bili smo na letovanju u Egiptu i odseli kod gostoljubivih domaćina, mada… Pojeli smo svu posluženu hranu, a oni opet nisu bili zadovoljni i još me pitaju otkud jedem levom rukom. Pa levoruk sam. Svetu se ne može ugoditi!
*U arapskim zemljama jede se isključivo desnom rukom, jer je leva namenjena za održavanje higijene. Ukoliko gost pojede svu hranu iz tanjira, domaćin se može uvrediti, jer ostavljanje hrane označava bogatstvo i izobilje.
Dejvid Efron zaključio je da se neverbalni elementi komunikacije ne nasleđuju, već se prenose i usvajaju pod uticajem sredine i društva. Izrazi lica koji pokazuju emocije su urođeni, ali su i oni podložni kulturnim uticajima – u nekim kulturama tendencija je da se što manje iskazuju, a u drugim je naglasak upravo na facijalnoj ekspresiji.
Bliski Istok i južni deo Evrope, kulture koje cene dodirivanje kao odraz naklonosti i bliskosti, u suprotnosti su sa SAD ili severnim regijama Evrope po pitanju taktilnosti. U Japanu i Kini dodirivanje može izazvati neprijatnost.
U zemljama na pretežno južnoj hemisferi izražen je osećaj kolektivnog: zapadna Afrika i deo južne Amerike, Kina, Južna Koreja i jugoistočna Azija. Sa druge strane, individualistički pristup neguje pretežno severna, zapadna i srednja Evropa, SAD, Novi Zeland.
Način mahanja ili rukovanja takođe šalje različite poruke. Rusi će uvek mahati pokretom dlana napred-nazad, što drugim kulturama može izgledati kao dozivanje, jer je u njima raširen pokret levo-desno. „Na zapadu“ su jasna pravila rukovanja – prednost imaju stariji, kao i žene kod rukovanja između suprotnih polova. U ovim društvima podrazumeva se gledanje sagovornika u oči, što je znak da smo prisutni i skoncentrisani, dok će stanovništvo određenih delova Australije gledanje starijih ili nadređenih smatrati nepoštovanjem.
Japanska kultura je poznata po čitavom setu pravila ponašanja AISACU:
• Glasan smeh je nepristojan i tumači se kao znak nervoze;
• Vizit-karte se drže obema rukama i stavljaju u novčanik ili džep na gornjem delu odela (uzimanje jednom rukom i stavljanje u džep pantalona se smatra nepoštovanjem);
• Nepristojno je i tiho istresanje nosa u maramicu na javnom mestu;
• Na poslovnim sastancima se često izbegava kontakt očima, a ako je i glava spuštena – to je pozitivan znak da osoba razmišlja;
• U biznisu se umesto reči „ne“ koristi forma „da, ali…“ da se ne bi uvredio klijent.
Jedan od najpoznatijih primera varijacije značenja amblema u različitim kulturama je gest gde palac i kažiprst prave krug i kreće se od pozitivnog do potpuno negativnog značenja. U SAD i većem delu Evrope tumači se kao „OK“, u Francuskoj se koristi u značenju „nula“, „ništavno, bezvredno“, u Grčkoj i na Sardiniji je lascivnog značenja. Japancima je simbol za novac, dok na Malti označava homoseksualca.
U nekim kulturama dodirivanje slepoočnice i čela simbolizuje pamet i mudrost, a ponegde je u značenju „glup“, „lud“. Dodirivanje oka i povlačenje prsta naniže kod Engleza i Francuza govori: „Nećeš me prevariti!“, a kod Italijana upozorava sagovornika na treću osobu „Pazi, on je prevarant!“
Ponekad ni ne prepoznamo poruku koju neko šalje jer u našoj kulturi simbol koji koristi nema značenje. Lupkanjem kažiprstom u jednu stranu nosa Englez šalje poruku „Ovo drži među nama, mi smo lukavi“, dok na italijanskom tlu označava upozorenje „Budi oprezan, oni su lukavi“. Međutim, stanovniku Argentine ovaj pokret neće označavati ništa i verovatno ga neće ni primetiti.
Učeći ruski jezik, često neopravdano pretpostavljamo mnogo sličnosti u jeziku i u neverbalnim segmentima komunikacije. U Rusiji verovatno nećete „stopirati“ vozilo na putu podizanjem palca – tako šaljete pozitivnu reakciju da ste nečim zadovoljni. Možda ćete videti pokret lupkanja pesnicom ili dlanom o grudi u ruskom okruženju – sagovornik iskazuje samopouzdanje i sigurnost da stoji iza svojih reči. Vrlo zanimljiva je razlika u gestu nabrajanja. Dok će Srbi otvarati prste skupljenog dlana desne ruke počev od palca, Rusi će prste na levoj raširenoj šaci skupljati kažiprstom desne, i to od malog prsta. Podsvesno ovakav pokret ima značenje da se „situacija drži pod kontrolom“.
„Svet je mozaik vizija i svaka vizija je sadržana u jeziku. Svaki put kada neki jezik nestane, nestaje i jedna vizija sveta” – Dejvid Kristal, britanski lingvista, autor Kembridž enciklopedije engleskog jezika
Ne postoji komunikacija bez prepreka – pokreće je upravo potreba da se barijere prevaziđu. Naša očekivanja i motivi, greške u proceni, subjektivne perspektive i lična logika umnogome utiču na mogućnost da razumemo drugu osobu. Zato je komunikacija kompleksna, ali i zanimljiva i izazovna. Razlike pozivaju na učenje.
Odgovor na pitanje s početka ovog teksta jeste u terminu „interkulturna“. Uspešna interkulturna komunikacija se ne zasniva samo na poznavanju stranih jezika. Pretpostavlja radoznalost, svest o sebi kao složenom kulturnom biću, o kulturi kojoj pripadamo, njenom uticaju na naše mišljenje i želju za istraživanjem čestih pretpostavki i predrasuda sa kojima se srećemo.
Učenje stranog jezika je spoznaja drugog sveta. Naoružajmo se radoznalošću i spremnošću za susret sa „drugačijim“ i „novim“. Pisali smo o benefitima učenja stranih jezika i ko su to „lažni prijatelji u jeziku“.
Mnoge kulturološke zanimljivosti o Rusiji pronaći ćete u udžbeniku ruskog jezika „Ni puha ni pera“, namenjenom odraslima i studentima. Možete ga besplatno preuzeti ovde. Pozivamo vas da učite ruski i sprijateljite se sa specifičnostima mikrokultura ove velike zemlje.
