Нове технологије и иновације
На који начин функционише једно нафтно поље у данашње време, које најсавременије технологије НИС примењује у производњи нафте и гаса и како се на сваком кораку у овој индустрији у Србији поштују строги стандарди у екологији, прочитајте у репортажи портала „Енергија Балкана“.
Леп, сунчан дан. Још необране стабљике кукуруза жуте се и послушно њишу на ветру. Изнад њих у даљини се могу видети торњеви понеке цркве, који најављују да је тамо негде село. Да има људи. Широка банатска равница место је где се на плодним пољима, могу видети и нафтне бушотине. Од качаљки, које су често и у њивама, до еруптивних бушотина, за које лаик не би ни помислио да је реч о систему где се експлоатишу сирова нафта или природни гас.
И поред свог тог пространства није Војводина, нажалост, Тексас. Али, нафте има и гаса има, а Нафтна индустрија Србије на овој територији данас има два погона за производњу нафте и гаса – Средњи и Северни Банат.
Погон “Северни Банат” обухвата површину од око 7.000 квадратних километара. То је трећина Војводине, са севера на југ – од Келебије до Кикинда поља а са истока на запад су гранична поља Мајдан и Србобран, све у распону 120 са 60 километара. Овде се из 630 бушотина дневно произведе око 1.800 тона нафте и 750.000 кубних метара природног гаса. Ново поље у погону је нафтно-гасно поље Иђош, откривено 2017. године, које је уједно и једно од најмлађих у целом НИС-у. Налази се на северу Баната, у близини Кикинде.
На самом пољу Иђош сада има 18 нафтних бушотина и две гасне које ће према плану, преко поља Кикинда запад бити повезане на постојећу гасну инфраструктуру и гас ће бити отпремљен у систем Србијагаса, истиче Милан Бореновић, директор погона и додаје:
„Поред села Иђош, нафту смо нашли и у атару села Сајан. То је исто поље – Иђош. Дакле, за три године смо на овом, перспективном нафтно-гасном пољу нашли приличне резерве нафте и гаса. Биће нових бушотина у наредне две – три године, а колико укупно са овог поља ће моћи да се произведе рано је говорити, истраживање је још у току. Поље је још у првој експлоатационој фази. Раде еруптивне бушотине а две су, због вискозних карактериситка нафте у механишком режиму рада“ И додаје да се и „нафта са овог поља, наравно, прерађује у НИС-овој Рафинерији нафте у Панчеву. Ова, „гушћа“ нафта је одличног квалитета и нема тешкоћа при њеној преради. Угреје се и „тече“. Она је тежа само за експлоатацију“.
Грм бушотина у Иђошу који смо обишли ради у еруптивном режиму. Нема никаквог високог торња, да је реч о нафтним бушотинама и објекту НИС-а, може се закључити по цистернама које служе за отпремање сирове нафте. „Ово је сада еруптивна бушотина. А како поље више црпимо, експлоатишемо га, прелазимо на механичку методу. Када не буде више еруптивног рада – када поље не избацује нафту својим притиском, мораћемо ставити пумпе, које ће вући ту нафту.
О технологијама које су коришћене у истраживању на овом пољу, Бореновић каже:
„Откривање нафтног поља иде уз помоћ сеизмике, 3D технологијом. На основу сеизмике се види да ли је реч о озбиљним количинама угљоводоника. Може чак да се процени да ли је више нафте или гаса. Следећа фаза су истражне бушотине, да би се омеђиле границе – оконтурило поље. Сада не мора да се прави толико истражних бушотина као некада. Избуши се једна, две бушотине и потом се ради симулација. На основу програмских симулација и језгра, које је извађено током првих бушења, може се брже рачунарском технологијом добити права слика о контурама поља”.
Приликом истраживања потенцијалних лежишта нафте и гаса негде се наиђе узак а негде већи слој. Поље Иђош, на почетку експлоатације има 1% воде а како бушотине раде повећава се проценат воде. Бореновић каже да је ретко када поље једноставно јер, има пуно слојева и прослојака, који се набушују бушотином. На Кикинда пољу, на пример, има 7 слојева а на Иђошу су два велика слоја. Угљоводоници се налазе у стенама које су по карактеристикама између пешчара и гранодиорита. Гранодироит је камен попут мермера, из кога се вади нафта, много теже него из пешчара.
Наш саговорник наводи да се на Иђошу, као и на осталим пољима примењују савремене технологије за производњу нафте, између осталог, рад бушотина је аутоматизован и дигитално се прате сви параметри.
“Шахматка” прати производњу
Данас, у време модерних комуникација аутоматизован је рад бушотина, тако да се на екрану компјутера може видети и пратити комплетан рад свих бушотина на свим пољима. Рачунари су умрежени. Цео погон “Северни Банат”, цео НИС и, наравно, и Гаспромњефт.
„Аутоматизовани део (скада) омогућава да се сви подаци виде на екрану компјутера. Истовремено могу да се прате сва поља, и нафтна и гасна, истражне бушотине и оне на којима се производе нафта или гас. Виде се сви параметри: како раде бушотине, колико производе, колико је процената нафте у флуидима, притисак, температура, колико у њему има воде, како раде компресори, како пумпе, колико троше струје, прати се дизел агрегати – колико у њима има горива… Буквално, све се види, колико је произведено, колико нафте отпремљено. Тако радимо и пратимо цео систем. Аутоматизовани системи се уводе и на постојећа стара поља“, објашњава Бореновић, који је своју каријеру нафташа отпочео као техничар, радио на бушотинама па потом као инжењер, потом машинац, и прошао цео пут до руководеће позиције, био на обуци у Гаспромњефту за садашњу позицију.
Постоје јасно дефинисани протоколи како се једна цистерна „откачује“ са бушотине а друга „копча“ на њу, како не би дошло до изливања и загађивања околине. Пуне цистерне иду у сабирну станицу, а одатле се нафта транспортује у рафинерију нафте у Панчеву. Да њихов транспорт не би угрожавао становништво у околини НИС је од бушотина правио нове путеве који заобилазе сеоске улице.
Бореновић наводи И “Шахматку”, програм којим се уређује и прати рад на бушотинама. Раније су ти подаци уписивани ручно, у свеске.
„Шахматка” је програм – „главна књига“ која показује све податке са сваке бушотине, колика је дневна производња нафте или гаса, тако да аутоматски имамо историју саме бушотине. Ти подаци се користе не само за праћење производње већ и за реаговање, прављење даљих планова пословања. У реалном времену имамо преглед стања на терену. На основу тих оперативних техничких података се прави динамички план производње и нафте и гаса. Јер, производња није равна линија”
Све ово је битно и због саме безбедности производње, али и због екологије. Види се да су постављене границе притиска под којима бушотина ради безбедно па ако притисак скочи или падне аутоматски се чује сигнал у диспечерском центру, и виде се параметриц поремећаја.
“Да би омогућили пренос података на пољу Иђош, поставили смо соларни панел који обезбеђује потребну електричну енергију за сву електронику која треба да подржи пренос. На самој бушотини је телеметрија, која се напаја соларним панелом и одашиље сигнал до антене на врху наше зграде у Кикинди, а одатле у Нови Сад, Београд, Санкт Петерсбург. Тако да ово што ви видите сада овде на екрану истовремено виде и колеге у Србији и Русији“, каже Бореновић.
Савремена технологија олакшава и чини безбеднијим рад оператера на терену.
“Сваки радник на терену има свој “мобилни оператер”. На том уређају, који је попут мало дебљег мобилног телефона он добија своје задатке. Када га укључи најпре на дисплеју мора да погледа HSE препоруке, којима обавезно пролази кроз кораке о безбедности.
НИС, иначе, прописује 12 правила о безбедности, која морају да се поштују. Када прође тај сигурносни протокол, који смо имали прилику да видимо код оператера на бушотини Иђош, радник отвара своје задатке и редом их извршава. На том уређају оператер и уписује податке са бушотине, тако да могу да се упоређују подаци са аутоматског режима рада и они које је он уписао.
У разговору о томе како организовати рад на оволиком простору са, према лаичкој процени, тако мало људи дотичемо се и неизбежне теме, која је обележила живот свих нас ове године – епидемије COVID-19:
„Добро смо прошли кроз пандемију, до сада нисмо имали ни један позитиван случај, иако је Кикинда у почетку била центар заразе. Производња није стала ни у једном моменту због короне, То смо успели и захваљујући томе што је направљен, на самом почетку епидемије, документ којим смо све предвидели до најситнијих детаља рад у хаваријској ситуацији. И, са тим документом су сви радници били упознати, наводи Бореновић истичући да је реч о организацији рада у време пандемије која је, заправо, спроведена у целом НИС-у.
НИС је, обезбедио и комплетну опрему за рад у овим ванредним условима од самог почетка епидемије: рукавице и маске, дезинфекциона средства…упутства, процедуре…савете, препоруке.
Овај заљубљеник у нафташки посао, очигледно, ради посао који воли. Види се то по жару са којим описује све детаље вађења „црног злата“ испод плодних војвођанских поља И поносу због специјалистичких обука у Русији.
„То су корисне обуке јер се донесе и знање новог али и размени искуство са колегама који желе даље, да се усавршавају, напредују у начину размишљања, рада… Осети се разлика после таквих обука. Човек постане свестан да из најмањег пропуштеног детаља, због немара или ситног превида може настати велики проблем. Зато је неопходна добра процена посла и поштовање процедура на послу, каже Бореновић враћајући се, опет, на безбедност и мере које као руководилац погона “Северни Банат” спроводи да вирус који је изазвао светску пандемију не би угрозио људе, са којима вади нафту у овом делу Војводине.
