Један од начина оптимизације трошкова и повећања рентабилности пословања јесте примена принципа енергетске ефикасности у раду компаније. Статистика каже да се при промишљеној и доследној примени принципа енергетске ефикасности, трошкови у том сегменту могу смањити до 40%. О приоритетним пројектима и о томе како се принципи енергетске ефикасности користе у раду НИС-а, репортер ,,Балкан магазина'' разговарао је са Алексејем Беловим, извршним директором Блока ,,Енергетика'' најуспешније српске компаније. Како је донета одлука да се у оквиру НИС-а оформи Блок ,,Енергетика''? Који су вам циљеви били постављени на почетку рада? У 2011. години, Одбор директора НИС-а усвојио је Стратегију дугорочног развоја Компаније за период до 2020. године. Једна од одредби ове стратегије предвиђа трансформацију НИС-а из националне нафтно-гасне компаније у међународни енергетски холдинг. У циљу реализације тог задатка, донета је одлука да се у оквиру НИС-а формира Блок ,,Енергетика'' – посебан специјализовани организациони део унутар Компаније. Наш примарни задатак је реализација пројеката који су у вези са генерацијом топлотне и електричне енергије. Заправо, то и јесте претварање НИС-а у енергетску компанију. Трећег јула 2013. направили смо први корак: у оквиру реализације програма искоришћавања раствореног гаса, пуштена је у експериментални рад прва мала когенерациона електростаница капацитета око 1 MW, недалеко од Сиракова (општина Велико Градиште). О програму искоришћавања раствореног гаса касније ћу причати мало више, за сада ћу само рећи да је НИС прва компанија на Балкану која примењује такве технологије у свом раду. Пре нас, то нико није радио. Ако ћемо причати о перспективама развоја капацитета за генерацију струје, могу да вам кажем да током наредне три године планирамо да у свом активу имамо укупно до 500 MW генераторских капацитета. Не мање озбиљан задатак који нам је био постављен јесте повећање енергетске ефикасности рада свих организационих делова НИС-а, у првом реду наших највећих потрошача енергетских ресурса – блокова ,,Прерада'' и ,,Истраживање и производња''. Ми имамо три кључна правца пословања. Прво, то су мере за смањење енергетске потрошње, пре свега откривање и отклањање жаришта нерационалног коришћења енергетских ресурса. Реч је о мерама штедње и регулисања коришћења енергије административним ресурсима, али и о инвестирању у опрему новог типа која у свом раду користи технологије које штеде енергију. Друго, коришћење постојећих ресурса НИС-а, као што је растворени гас који сам већ поменуо, за стварање сопствених генераторских капацитета. Пример може бити наш дугорочни програм искоришћавања раствореног гаса путем когенерације: ми тај гас, који се обично спаљује на бакљи, користимо за производњу електричне и топлотне енергије. Само до краја текуће године планирамо да на налазиштима НИС-а поставимо осам когенерационих модула укупног капацитета 7,65 MW. Они ће бити постављени на локацијама Велебит, Кикинда, Турија, Бока, Брадарац, Маљуревац, Сираково и Србобран. Обим средстава која ћемо уложити у тај пројекат само у овој години премашује 10 мил. евра, и то је тек прва фаза програма искоришћавања раствореног гаса. До краја 2014. године планирамо да на бушотинама Компаније инсталирамо 14 когенератора укупног капацитета око 25 MW, а вредност инвестиција премашиће 30 милиона евра. Још један наш интерни ресурс јесу старе бушотине, око 80 комада, које сада тестирамо на локацијама недалеко од Накова и Кикинде. За нас су интересантне могућности развоја геотермалних пројеката на тим бушотинама, за генерацију топлотне, односно електричне енергије. Тренутно радимо на припреми пилот-пројекта на локацији Наково, где планирамо да инсталирамо геотермалну станицу капацитета 1 MW. Није мање интересантна ни перспектива сарадње са градом Кикинда: ако будемо успели у њеној реализацији, можемо да пребацимо целокупно снабдевање града топлотном енергијом на геотермалне изворе, јер број старих бушотина то дозвољава. Такви пројекти имају низ предности: не захтевају велика капитална улагања (око 50 посто трошкова су трошкови бушења), а и не носе велики ризик, јер ми већ прелиминарно знамо могућности и карактеристике бушотина. Генерално, наш план је да доведемо наше капацитете у сегменту геотермалне генерације до нивоа од 30 MW. Ако узмемо у обзир да у нашем раду, као и увек, планирамо да користимо најсавременије технологије, укупан износ инвестиција износиће неколико десетина милиона евра. Сада не бих улазио у детаље, јер управо радимо на разради пројеката. Ако говоримо о преради, ту имамо велику количину ,,секундарне'' топлоте која се такође може искористити у другим технолошким процесима, чиме се смањују трошкови енергената. Та два правца су кључна за повећање нивоа енергетске ефикасности. И, најзад, трећи правац – ,,велика'' генерација, тј. учешће у пројектима чији је циљ комерцијална генерација енергије за рад на домаћем и регионалном тржишту електричне енергије. Овде разматрамо два основна пројекта: ТЕТО Панчево капацитета 200 MW, пројекат који је практично спреман за реализацију, и реконструкција ТЕТО Нови Сад, с повећањем капацитета станице на 240 MW. Тренутно се заједно са словачком компанијом GGE воде преговори с власницима – ,,Електропривредом Србије'' и градским властима Новог Сада. Реализација пројеката из све три области јесте обавезан услов да би се компанија с правом могла назвати енергетском и енергетски ефикасном, а тиме и конкурентном и рентабилном. Важно је да се те мере не реализују појединачно, већ у оквиру великог и добро осмишљеног програма, онда ће и ефекат од његове реализације бити максималан. Хтели бисмо мало више детаља о енергетској ефикасности. Сада је већ свима јасно да је у данашњим условима увођење технологија које штеде енергију и рационално коришћење ресурса један од путева за очување рентабилности пословања, које је најпре у вези са производњом с великом потрошњом енергије, као у случају НИС-а. Како ваша компанија решава такав задатак? Ситуација у Србији, ако говоримо о енергетској ефикасности, има много простора за унапређивање. Према стручним проценама, на уличну расвету у Србији троши се и до 50% више енергије него у земљама Европске уније. У просеку, у Европској унији један метар квадратни захтева трошак енергије од 100 Квт/ч, а у Србији – од 120 до 150 Квт/ч годишње, према томе можемо још да радимо на побољшању показатеља. Реализација програма енергетске ефикасности у НИС-у почела је пре неколико година. Један од приоритетних праваца, где ми радимо с колегама из Блока ,,Прерада'', јесте рафинерија НИС-а у Панчеву. Апсолутно је јасно да трошкови енергената износе око 60% од укупног обима трошкова рафинерије, и ту постоји маневарски простор у смислу повећања нивоа ефикасности њиховог коришћења. Административне мере, повећање радне дисциплине, увођење система мониторинга трошења енергената прилично брзо дају позитиван ефекат. Поред тога, извршена су одређена улагања у обнављање опреме: замењена је термоизолација на процесним пећима постројења за атмосферску дестилацију и коригован је режим њиховог рада, затим је регулисан рад електромотора на низу постројења, повећана је количина електричне енергије која се производи у самој рафинерији. Све то коштало је Компанију око 700 мил. динара, а на основу резултата 2012. године, економски ефекат износи око две млрд. динара. Важно је нагласити и то да је озбиљан допринос повећању енергетске ефикасности рада целе рафинерије дало пуштање у рад постројења лаког хидрокрекинга MHC/DHT, конструисаног уз примену најсавременијих технологија које штеде енергију. На крају смо успели да озбиљно коригујемо показатељ просечне потрошње за производњу енергетских ресурса. Рецимо, некада смо трошили 161,5 килограма условног горива за производњу тоне паре, а сада је овај показатељ смањен на 138,4 килограма. Сигуран сам у то да је реално смањење трошкова резултат коришћења најсавременијих технологија у нашем раду и оријентације на најбоље светске праксе. Како ми се чини, стручњацима ће бити занимљиво сазнање да је показатељ трошења енергената у Рафинерији Панчево израчунат према методи Соломон: са 182 бода у 2009. години спао је на 161 бод у 2012, а до 2020. године планирамо да га додатно смањимо до 105 бодова. Разуме се, ми не намеравамо да се зауставимо на томе. Програм повећања енергетске ефикасности рада Блока ,,Прерада'' за 2013/2014. предвиђа оптимизацију рада компресорских и пумпних система Рафинерије Панчево и још читав низ техничких и технолошких интервенција. У складу с планом, укупна вредност инвестиција само у раст енергетске ефикасности прераде у наведеном периоду треба да износи око две млрд. динара. Ипак, ваше активности у области енергетске ефикасности не ограничавају се само Блоком ,,Прерада''? Да, у праву сте, не ограничавају се. Како сам већ напоменуо на почетку нашег разговора, на нашим налазиштима је почео програм постављања когенеришућих капацитета. То је део нашег великог пројекта искоришћавања раствореног гаса. Просто речено, користимо оне предности које нам даје постојање тог гаса – за нас је рентабилнија његова примена у производњи струје и топлоте него његово спаљивање на бакљи. Когенерација на бушотинама је један од инструмената који нам омогућава да уновчимо гасни ресурс. Морам да кажем да је наш пројекат когенерације само део великог програма ефикаснијег коришћења гасних ресурса Компаније, у оквиру којег ми планирамо инвестиције у вредности од шест милијарди динара. Желим да нагласим да је у Русији обавезно постављање таквих когенерационих модула на бушотине. Нафтне компаније немају право да тек тако спаљују растворени гас, већ морају да га претварају у струју и топлоту. У Европи је ситуација готово идентична: коришћење раствореног гаса је врло актуелна тема, и с позиције економије и с позиције екологије. Тако да је реализација овог програма у НИС-у још један доказ да наша компанија у свом раду активно примењује најнапредније светске и европске праксе. Морам да напоменем да је искоришћавање раствореног гаса у НИС-у један озбиљан и дугорочан пројекат. Дакле, у оквирима пројекта потпуне аутоматизације праћења свих токова материјалних добара, већ до краја јула ове године планирамо да потпуно аутоматизујемо обрачун обима раствореног гаса. Планирамо то да урадимо помоћу инсталације најсавременијих бројила те намене која нама испоручују најеминентније компаније из тог домена – ,,Кронхе'' из Немачке и ,,Елстер'' из Холандије. Ако говоримо конкретно о малој когенерацији, помоћу раствореног гаса добијамо топлотну и електричну енергију: топлота се користи за потребе објеката инфраструктуре, чиме се смањује потрошња енергетских ресурса у просеку за 20-40%, а струју намеравамо да испоручујемо на домаће тржиште, чија се пуна либерализација планира од 1. јануара 2015. Битно је напоменути да је сада у завршној фази формирање , у оквиру Блока ,,Енергетика'', и Дирекције за трговину струјом. Зашто је то битно? Зато што ће нам формирање специјализоване организационе јединице омогућити оптимално балансирање протока електричне енергије, и оног унутар компаније, у зависности од скокова потрошње и обима куповне струје, што ће довести до раста ефикасности рада целог НИС-а. Осим тога, од почетка 2013. године реализујемо пројекат увођења међународног стандарда ISO 500001:2011 Energy management systems у рад Компаније. Задатак који је пред нама је исти: смањити потрошњу енергетских ресурса да би се направио ефикасан и модеран систем енергетског управљања у Компанији. Разуме се, тешко је реализовати пројекат истовремено и у потпуности у свим организационим деловима Компаније. Управо због тога смо, заједно с нашим консултантом, познатом европском компанијом TUV, одабрали неколико ,,тачака'' где ће стандард ISO 500001:2011 бити уведен као пилот-пројекат. Да не бих звучао уопштено, рећи ћу конкретно: то је електростаница Рафинерије Панчево, сама Рафинерија, Складиште нафте НИС у Смедереву и бензинска станица ,,Мали Пожаревац'', а у Блоку ,,Истраживање и производња'' Погон ,,Северни Банат''. Ни пословни центри Компаније неће остати по страни: сада већ завршавамо анализу података енергетске ревизије коју смо обавили у априлу након чега ћемо предложити низ конкретних мера за побољшање ситуације с потрошњом енергената. Али ми се не ограничавамо решавањем питања енергетске ефикасности само унутар Компаније, већ улажемо напоре да је промовишемо и у друштвеној заједници. Рецимо, у оквиру програма отворених конкурса у 2013. години реализоваћемо три пројекта из овог сегмента. Ради се о инсталирању енергетско ефикасне расвете и низу наменских предавања у ОШ ,,Ђуро Јакшић'' у Зрењанину, монтажи соларних панела у ОШ ,,Беседеш Јозеф'' у Кањижи, те изградњи ветрогенератора капацитета 2kW за потребе техничке школе у Панчеву. Укупно ћемо издвојити око три милиона динара за ове пројекте. Како ће се реализовати пројекат увођења стандарда енергетског менаџмента ISO 500001:2011? Пројекат се реализује у неколико фаза. Најпре се обавља дијагностика стања у сваком од објеката које смо одабрали, захваљујући чему ћемо знати шта и како треба да се ради. Затим се израђује пакет конкретних мера за сваки објекат, а након њиховог разматрања и усаглашавања почиње реализација. Битно је нагласити да је важан елемент обука запослених, развој њихове свести о важности енергоменаџмента. С тим циљем, недавно смо одржали семинар за топ менаџере НИС-а, а ускоро ће бити и за остале запослене Компаније. Распоред активности је следећи: у 2013. години радимо енергетски преглед и вршимо обуку, пре свега чланова радне групе унутар НИС-а, и припремамо све шта је потребно за сертификацију. Онда у 2014. години добијамо сертификат и полако уводимо стандард у свакодневну употребу. У целини, наш задатак је не само повећање нивоа ефикасности коришћења енергетских ресурса у свим организационим деловима Компаније, већ и смањење еколошких ризика. Сада су у свету и у Европи изузетно популарни пројекти у вези са обновљивим изворима енергије. Ради ли НИС у том правцу? Да, ми радимо и у том правцу. Већ сам причао о пројектима из домена геотермалне енергије. За нас је приоритет изградња ветропарка ,,Пландиште'', чији капацитет треба да износи 102 MW. Пуштање у рад планирано је за 2014. Ветрогенерација ће нам омогућити не само примену обновљивих ресурса за производњу електричне енергије већ и смањење емисије СО2 у атмосферу, што изазива ,,ефекат стаклене баште''. Морам рећи да нам овај правац деловања није главни. Ми следимо Стратегију за развој обновљивих извора енергије, коју је усвојила Влада Србије и која је била разрађена у складу с директивом Европске уније 2008/29/EU, према којој Србија треба да до 2020. године повећа удео електричне енергије из обновљивих извора са садашњих 21% на 27% укупне потрошње. Избалансирани пакет пројеката, коришћење свих потенцијалних могућности које Компанија има, разрада еколошки чистих пројеката из области обновљивих извора енергије, рад на повећању енергетске ефикасности уз примену најсавременијих технологија – успешна реализација ових пројеката даје НИС-у право да се назива енергетским холдингом европског нивоа.
