Прошла година била је најуспешнија од оснивања НИС-а. Који су, по вашем мишљењу, разлози који су вам омогућили да остварите такав резултат? Резултати рада НИС-а у 2012. години потпуно су оправдали наша очекивања која су утемељена у бизнис плану. Пре свега, испунили смо кључно обећање које смо дали 2009. године приликом куповине контролног пакета НИС-а: 1. новембра пуштено је у рад постројење MHC/DHT у Рафинерији Панчево, односно завршена је прва фаза модернизације прерађивачких капацитета Компаније, за чије је финансирање већински власник НИС-а, компанија Гаспром њефт, издвојио преко 500 милиона евра. Други важан резултат године био је ширење пословања НИС-а ван граница Србије. Наше бензинске станице у Босни и Херцеговини, Бугарској, Румунији почеле су с радом, као и геолошка истраживања на иностраним експлоатационим пројектима. И трећа, за регионално тржиште веома важна ствар, била је појава првих бензинских станица новог премијалног бренда „Gazprom“. Управљање овим бензинским станицама у земљама југоисточне Европе поверено је нашој компанији. Кирил Кравченко, генерални директор НИС а.д. Ипак, у 2012. години акценат је био на техничком и технолошком развоју Компаније. Целе године, куповали смо нову опрему, уводили нове технологије, и то у свим сферама пословања НИС-а – од производње и прераде до људских ресурса. Зато је наш инвестициони програм поново оборио све рекорде: у развој Компаније у 2012. години уложено је 50,8 милијарди динара, највише у последњих неколико деценија. Други фактор су, неоспорно, били људи. Међународна екипа менаџера која се уиграла током претходних година, сада појачана новим играчима, успешно је испунила бизнис план, остваривши резултат који су НИС-у поставили акционари Компаније. И у то смо уложили прилично напора: током целе године, у Компанији су увођени стандарди ISO и SAP, стога није чудно што по мишљењу наших партнера у том сегменту заузимамо позицију регионалног лидера. Током 2012. године, активно смо се бавили и развојем сопствених кадрова. Стотине запослених НИС-а, од топ-менаџера до младих координатора, учествовали су у различитим програмима обуке. Важно је напоменути да се смањила просечна старост запослених Компаније. Ако је 2009. године она била близу 50 година, данас је просечна старост запослених 42 године, при том је више од 12 одсто запослених НИС-а млађе од 30 година. Успешно се развијала корпоративна култура, што је позитивно утицало на мотивацију и ефикасност рада запослених. Индикативно је да се у 2012. години озбиљно повећао број српских менаџера у највишем руководству НИС-а. Сада, држављани Србије заузимају места кључних заменика генералног директора НИС-а и задужени су за велике пројекте, стратегију и инвестиције и развој петрохемијског бизниса. Осим тога, неколико српских директора наћи ће се у најскорије време на позицијама регионалних менаџера НИС-а, задужених за развој бизниса у појединим земљама. Још један инструмент професионалног развоја представља велика кадровска ротација с Гаспром њефтом, коју смо такође започели 2012. године. Првих 20 представника НИС-а већ је обавило стажирање на објектима нашег већинског власника. У списковима стратешке кадровске резерве Гаспром њефта појавила су се прва српска презимена. Сви напори које улажемо у развој наших људи наилазе на разумевање и код екстерних аудиторијума, и то код његових потпуно различитих делова. Тако је титулу најбољег послодавца у 2012. години НИС добио и од асоцијације менаџера Србије, а и 25 одсто студената сматра НИС најбољим местом за почетак професионалне каријере. Ова бројка је веома битна ако узмемо у обзир чињеницу да је скоро двоструко већа од бројки наших главних конкурената – ,,Кока-коле'' и ,,Теленора''. И још један, по мом мишљењу крајње важан фактор успеха, била је плодотворна сарадња акционара НИС Гаспром њефта и Владе Србије. Како гласи стара српска изрека, кућа се гради од темеља, а ако парафразирамо: без доброг темеља у виду стабилне и позитивне комуникације акционара никакав успех не би био могућ. Управо зато смо успели да издржимо притисак економске кризе која се осећала током целе 2012, и поново смо показали позитивну динамику финансијских резултата. Главни критеријум успеха Компаније, чист приход, повећан је за 22 одсто и износи 49,5 милијарди динара. Иста је ситуација са EBITDA. Тај показатељ повећан је за 27 одсто, на 66,5 милијарди динара. Већ сада можемо са сигурношћу да кажемо да смо по резултатима 2012. године озбиљно испред већине конкурената, укључујући једног од кључних регионалних играча – хрватску Ину. У целини, финансијски резултати НИС-а за 2012. годину још једном су потврдили озбиљну улогу Компаније у националној економији Србије: у 2012. години, дали смо око осам одсто БДП државе, што се може упоредити са уделом целе пољопривреде, при том, наш удео, почевши од 2010, стално расте. Да није раста НИС-а, пад БДП Србије би, по резултатима протекле године, могао бити готово два пута већи! Планови НИС-а у вези с малопродајном мрежом? Ваше прогнозе регионалног позиционирања НИС-а ако се узме у обзир постојање озбиљне конкуренције у Румунији, Бугарској и БиХ? У 2012. години, кључно опредељење у вези с малопродајом била је реч „развој“. Развијали смо нашу националну мрежу у Србији: обављена је модернизација и ребрендирање око 240 бензинских станица, лансиран је нови национални бренд – „НИС Петрол триколор“, који симболизује јединство српског и руског акционара НИС-а. Осим тога, наш промет је почео активно да ради у региону. У 2012. години, НИС је отворио бензинске станице у Босни и Херцеговини, Румунији и Бугарској, укупно смо купили око 100 бензинских станица и локација за изградњу ван граница Србије. Посебну пажњу заслужује чињеница да се у Србији и у региону појавио нови премијум бренд бензинских станица –„Gazprom“. Укратко, користећи спој економског бренда „НИС Петрол“ и премијум бренда „Gazprom“, обухватамо ширу групу купаца, ширимо канале продаје. У целини, наша перспектива у вези с мрежом „Gazprom“ јесте следећа: у наредне три године намеравамо да у Србији, Босни, Румунији и Бугарској створимо разгранату премијум мрежу, способну да по квалитету услуга конкурише водећим европским компанијама које раде у том сегменту. Конкуренција нам не представља претњу, већ стимуланс за повећање квалитета нашег рада. Могућности за то имамо, зато ја озбиљно рачунам на то да ће већ у најскорије време наше мреже које раде у суседним земљама заузети висока места на списку ритејлера. Наши планови у том смислу веома су амбициозни: до 2015. године, планирамо стварање мреже од 800 бензинских станица, од којих ће половина радити ван граница Србије, а у развој промета намеравамо да инвестирамо око 400 милиона евра. У 2012. години, озбиљно смо модернизовали логистику промета. Купљене су нове цистерне, чије коришћење знатно смањује ризике и губитке при транспорту деривата, почела је реконструкција складишта нафте, купљена су нова складишта у Бугарској, припрема се изградња складишта нафте у Румунији. За стимулисање продаје, разрадили смо и увели интегрисани систем корпоративних картица, помоћу којег наши купци могу да изаберу шему сарадње с нашом компанијом која им највише одговара. Картице могу да користе физичка и правна лица, и то не само у Србији, већ и у другим земљама где постоје бензинске станице НИС-а. За широку потрошачку групу, редовно се реализују програми лојалности, током којих наши стални купци могу да купе различиту робу с попустима. Наравно, динамични раст у том правцу немогућ је без инвестиција. Протекле године, у развој малопродајне мреже НИС-а уложено је 13,2 милијарде динара, што је готово 300 одсто више него 2011. године. Наши напори дали су позитивне резултате. Упркос томе што је у 2012. години потрошња горива у Србији опала за девет одсто у поређењу с 2011. годином, удео НИС-а на тржишту повећан је за скоро шест одсто, при чему је обим деривата који се продаје на нашим бензинским станицама повећан и у апсолутној вредности. Тако је дневни обим продаје горива на ,,просечној'' бензинској станици НИС-а повећан за 38 одсто. Све то говори само о једном: наше напоре које све ове године улажемо у развој малопродаје приметили су наши купци, за шта смо им веома захвални. Хвала што верујете нашем, српском НИС-у! На реду је развој нашег новог бренда премијум мреже ,,Gazprom'', и то ће бити наш приоритет у 2013. Бензинске станице „Gazpom“ неће бити конкуренција бензинским станицама „НИС Петрол“? Као што сам већ рекао, два бренда обухватају две различите циљне групе. Бензинске станице „НИС Петрол“ намењене су широкој циљној групи, за коју је важно да купи гориво европског квалитета по приступачној цени. Додатне услуге на бензинским станицама имају секундарну улогу за те купце. На бензинским станицама „Gazprom“ приступ је мало дугачији. Ту се купцу нуди не само гориво највишег квалитета већ и читава палета сервисних опција – од мењачнице и приступа интернету до могућности да се руча у класичном ресторану и посети продавница са широким избором робе. Тако да не можемо говорити о конкуренцији два бренда – они се међусобно допуњују, али никако нису конкуренти. Желим да додам да се такав систем „двоструког бренда“ показао врло успешним у целом свету, и управо зато смо одлучили да га уведемо и код нас, у Србију. Подсетићу да тим путем није кренуо само НИС; исту праксу у малопродаји примењују гиганти попут Шела, Бритиш петролеума, ОМВ-а (Shell, British Petroleum, OMV). Како показују истраживања, око 16 одсто возача спремно је да користи услуге бензинских станица премијум класе, а варијанта са економичним брендом привлачна је за око 49 одсто возача, зато нам стратегија два бренда омогућава да привучемо на наше бензинске станице практично две трећине потрошача горива. По подацима званичних органа, НИС је од 2009. године озбиљно повећао обим нафте и гаса произведених у Србији. Пошто су званични подаци о томе нама недоступни, молимо вас да нам кажете колико је нафте произведено у 2012. години и какви су планови за 2013. годину? Те податке ни од кога не скривамо. Захваљујући примени најновијих технологија у производњи угљоводоника, у 2012. години успели смо да повећамо обим производње нафте и гаса у Србији за 11 одсто, у апсолутном износу за прошлу годину произвели смо 1693 хиљаде тона нафтног еквивалента нафте и гаса. Наши планови за 2013. годину нису мање амбициозни. Ту спадају почетак комерцијалне експлоатације налазишта у Босни, Мађарској и Румунији, повећање ефикасности производње у Србији, пре свега захваљујући примени високотехнолошких решења. Хоћу посебно да нагласим да раст производње компензујемо брзим темпом раста доказаних резерви, чега до 2009. уопште није било. Само у 2012. години резерве су повећане за 12 одсто, а укупно од 2009. – за преко 20 одсто. Други важан моменат је раст производње који је пре свега резултат наших активних улагања у раст њене ефикасности. Тако је за протекле три године у овај правац инвестирано преко 20 милијарди динара, а у наредних неколико година инвестираћемо још најмање 40 милијарди. Довољно је рећи да су у 2012. у оквиру програма технолошког и техничког опремања, на које је потрошено око 10 милијарди динара, купљена и модернизована четири уређаја за бушење повећање ефикасности, два комплекса за ремонт бушотина, купљена је нова опрема за 3D сеизмичка истраживања. Скрећем пажњу и на то да је од 2012. године пуном снагом почео да ради наш ,,труст мозгова'' – Научно-технички центар НИС, оријентисан пре свега на технолошки развој производње. У том смислу, имамо озбиљну предност над конкурентима. У питањима технологије, ми се ослањамо на ресурсе и подршку целе групе ,,Гаспром'', која нас сматра својим регионалним центром и спремна је да нам максимално помогне да повећамо ефикасност. Већ 2012. године, почели смо да примењујемо технологије бушења малог пречника, спремни смо за увођење технологија хоризонталног бушења и техника вишефазног хидрауличног фрактурисања. Наш приоритет за наредне године јесте раст доказаних резерви нафте и гаса, плус повећање производње, захваљујући у првом реду ефикасном коришћењу већ постојећих бушотина, у комбинацији са активним радом у земљама Панонског нафтно-гасног басена. У чему се састоји интерес НИС-а за сферу енергетике? Пре свега, трансформација НИС-а из националне нафтне компаније у регионални енергетски холдинг јесте део стратегије развоја Компаније до 2020. Друга ствар – нисмо измислили топлу воду, енергетски бизнис је већ одавно постао норма за све велике нафтне компаније, укључујући и оне које раде у региону југоисточне Европе. Ако, пак, гледамо с практичне тачке гледишта, онда говоримо о томе да се преко енергетских пројеката максимално уновче све оне предности које НИС има од своје основне делатности. Типичан пример је пројекат мале когенерације, који смо почели да реализујемо у 2012. Раније је каптажни нафтни гас због одсуства техничких могућности за коришћење требало просто спаљивати на самој бушотини уз помоћ бакље, сада смо почели да на налазишта постављамо уређаје за когенерацију, помоћу којих ће се из каптажног гаса производити електрична енергија за потребе бушења. Корист од таквог пројекта је трострука. Прво, то је повећање наше енергетске ефикасности, друго –смањење трошкова одржавања бушотина, треће – развој инфраструктуре. Још два амбициозна пројекта којима планирамо да се бавимо у 2013. години јесу реконструкција ТЕТО Нови Сад и изградња ТЕТО Панчево, где такође намеравамо да применимо принцип уновчавања наших могућности у сегменту гасног бизниса. Приходи од продаје електричне енергије добијене из гаса знатно су стабилнији и предвидљивији. Још један важан пројекат чија је реализација почела 2012. јесте ветропарк ,,Пландиште'', вредан 160 милиона евра, где НИС-у припада 50 одсто. Овде се наш интерес састоји у томе да ћемо помоћу електричне енергије произведене из обновљивих извора енергије моћи не само да помогнемо Србији да испуни захтеве Европске уније у вези с повећањем удела ,,зелене'' енергије у укупној потрошњи, већ ћемо и решити питање квота за количине СО2 који Компанија производи, а које ће за нас ускоро постати актуелно. У тренутној ситуацији, пројекат ветропарка је исплатив, захваљујући тарифној политици Владе. По међудржавном споразуму, НИС плаћа три одсто рудне ренте иако је она већ повећана на седам одсто. Када ће, по вашем мишљењу, НИС почети да плаћа пуну цену? Хоће ли се то одразити на рад НИС-а? По том питању, ми се држимо формулације која је јасно наведена у тексту међудржавног споразума, који има предност над националним законима. Тамо се директно говори о томе да се износ рудне ренте не може мењати све до повраћаја инвестиција већинског власника у сегменту прераде. Подсећам да је у модернизацију Рафинерије Панчево, која је завршена у новембру 2012, инкасирано преко 500 милиона евра, и било би тешко очекивати да ће се већ у 2013. години та средства вратити. Па ипак, питање повећања рудне ренте је у рукама акционара НИС Гаспром њефта и Владе Србије. Ми са своје стране можемо само да укажемо на то да нам садашњи износ рудне ренте омогућава активно инвестирање у истраживање на територији Србије, имплементацију нових компликованих технолошких решења, која су понекад ризична, али која обећавају раст резерви и пружају нам могућност да радимо на повећању обима доказаних резерви, а као крајњи резултат, гарантују стабилан приход и обезбеђују енергетску безбедност Србије. Ако НИС добије могућност да очува садашњу инвестициону активност, корист за економију Србије биће знатно већа од аритметичког повећања једне ставке пореза. Желео бих да скренем пажњу на то да је, генерално, износ опорезивања нафтног бизниса у разним земљама отприлике исти – око 40-50 одсто од укупног обима прихода. Ипак, постоји разлика у томе који конкретно сегменти пословања носе највеће оптерећење. Рецимо, у Русији је прилично добро развијена производња, при том је цена коштања нафте прилично ниска, а налазишта су најчешће доступна. Зато је и рудна рента у Руској Федерацији много виша него у Србији и Европи (где је ниво рудне ренте знатно мањи) где је ситуација обрнута: овде је производња изузетно скупа, налазишта нису велика и тешко су доступна, и развој овог правца пословања могућ је само уз озбиљну инвестициону подршку. По нашим проценама, ниво повећања буџетских прихода у случају повећања рудне ренте за НИС са три на седам одсто неће премашити три милијарде динара годишње – то је нешто више од три одсто наших укупних годишњих издвајања за буџет Србије. То јест, тај новац неће имати пресудну улогу за земљу, али може веома негативно да се одрази на инвестициону активност и технолошки развој нашег кључног сегмента – истраживање и производњу. Закључак је јасан: у дугорочној и чак средњорочној перспективи, повећање рудне ренте за нафту и гас иде против интереса Србије. Ову ситуацију добро описује једна српска пословица: Убити вола за кило меса. По нашем мишљењу, боље је да се такав сценарио избегне, јер ће поштовање одредби потписаног споразума између Србије и Русије омогућити НИС-у очување високе инвестиционе активности, а Србији јачање енергетске независности, док ће се у перспективи, захваљујући резервама и сопственој производњи, смањити зависност од спољних испорука нафте. НИС је компанија која после приватизације ради с профитом. Када мањински акционари, пре свега Влада Србије, могу очекивати исплату дивиденди? По оцени брокера, овогодишња исплата по акцији неће премашити 200 динара. Зашто је она тако мала и када ће исплате бити веће? По мом мишљењу, приватизација НИС-а и формирање модела стратешког партнерства с Гаспром њефтом један је од најуспешнијих пројеката руководства Србије. Подсетићу да је 2009. године НИС био атрактиван прилично условно: производња нафте је последњих 10 година падала, практично се није улагало у развој компаније, губици су се гомилали, при том је било превише запослених, а износ акумулираних дугова примакао се суми од једне милијарде долара. Након поновне процене коју су обавили независни ревизори, стартна цена Компаније смањила се скоро двоструко. Данас, након скоро четири године, видимо другу слику: НИС стабилно доноси профит, обезбеђује стабилност финансијског система земље, остварује регионалне амбиције, активно улаже у сопствени развој и у целини ради веома ефикасно. У 2012. усвојена је политика дивиденди, према којој ће акционари у 2013. години добити свој први приход од акција НИС-а. Разуме се, финалну одлуку о томе доноси Скупштина акционара, али у буџету Компаније за 2013. годину предвиђено је 15 одсто прихода од 2012. године за исплату дивиденди. Ако таква одлука буде донета, исплата се може очекивати до краја лета 2013. Одлуку о износу дидиденди не доносим ја, већ акционари Компаније, зато је незахвално говорити о њиховом износу. Ипак, говорећи о перспективама раста, могу да кажем да је у нашем плану контуинирани раст вредности акција НИС-а. Могу ли грађани да очекују смањење цене горива у 2013? Сигуран сам у то да су грађани већ приметили да је последњих неколико месеци на бензинским станицама НИС-а цена горива била стабилна. Разлог је једноставан: наша политика цена врло је флексибилна и ми оперативно реагујемо на све промене коњуктуре тржишта. Обратите пажњу на то како стоје ствари код наших суседа. У Хрватској су у јануару 2013. цене расле три пута, у Босни – четири пута, у Бугарској и Румунији – четири, односно пет пута. Ми, пак, без обзира на улагања у модернизацију Рафинерије, држимо прилично ниску цену коштања нафтних деривата захваљујући повећању ефикасности. Наше цене не излазе ван граница просека у региону и најниже су у Србији. Ипак, треба имати на уму да цена горива не зависи само од произвођача већ и од читавог низа спољних фактора који не зависе од њега: износ акциза, курс националне валуте, промене цене сирове нафте итд. Ефикасност производње је само један од фактора који није увек пресудан. Очекујемо да ће у 2013. динар остати стабилан и да се цене нафте неће озбиљно мењати, тако да је моја прогноза динамике малопродајних цена углавном позитивна. Хоће ли потрошачи добити могућност да на бензинским станицама НИС-а купују гориво европског квалитета ако се има у виду да је завршена модернизација Рафинерије Панчево? Од почетка 2013. Рафинерија Панчево испоручује бензинским станицама НИС-а и партнерских компанија само гориво које одговара стандарду „Евро-5“, тако да наши купци већ имају такву могућност. Потврда квалитета нашег горива је евросертификат, који је наша рафинерија већ добила. Ипак, хоћу да скренем пажњу на то да модернизација Рафинерије Панчево није завршена. Завршена је само њена прва фаза. На реду је пројекат изградње капацитета за дубоку прераду вакуумских остатака, а инвестициона одлука о томе биће донета у најскорије време. По обиму инвестиција, то ће моћи да се упореди с пројектом изградње постројења MHC/DHT, које је пуштено у рад 1. новембра 2012. Наш задатак у том сегменту пословања јесте повећање индекса сложености Нелсона (који карактерише технолошки ниво развоја рафинерије, где већи показатељ указује на већи ниво технолошког развоја рафинерије и већи удео продукције с високом маржом у палети производа) до максималних вредности, а то је могуће само захваљујући сталним инвестицијама. Али ми се нећемо зауставити на постигнутом: у плану је реконструкција Рафинерије Нови Сад, вредна 100 милиона евра, и њена трансформација у извозно оријентисани центар за производњу нафтенских и парафинских базних уља. Желим да нагласим да се наше ,,уљне'' амбиције не ограничавају тржиштима Србије и земаља региона. Карактеристике српске нафте ,,Велебит'', од које ће се производити базна уља, омогућиће нам да с нашим производима конкуришемо на тржиштима земаља Европске уније. Разлог је прост – у новој рафинерији моћи ћемо да производимо и парафинска уља, уобичајена за Европу, и нафтенска базна уља. У чему је специфичност ситуације? Реч је о томе да у Европи практично нема налазишта нафте од које се могу производити нафтенска уља, због чега се та врста материјала мора увозити из Новог света. А пошто НИС има такву могућност, захваљујући јединственој, како сам већ рекао, нафти ,,Велебит'', испада да НИС може да смањи зависност Европе од испорука из Америке! У целини је наш стратешки задатак у сегменту прераде да уђемо у прву или другу групу по ефикасности рада рафинерија, у складу с методиком Соломона (показатељ ефикасности у рејтингу 200 рафинерија света), што подразумева реализацију програма повећања ефикасности рада наших рафинерија, који су наши стручњаци већ разрадили. Колико је сирове нафте НИС прерадио у својим рафинеријама од 2009. године? Колики је удео домаће нафте, а колико је прерађено увозне нафте? Од 2009. године у НИС-овим рафинеријама прерађено је преко 10 милиона тона сирове нафте, укључујући оне количине које смо до краја 2009. године прерађивали за трећа лица. Удео домаће нафте у структури наше прераде током ових година износио је око 1/3. То нас, свакако, чини зависнима од колебања цена нафте на светској берзи. Ипак, с друге стране, даје одређену флексибилност у формирању цена и омогућава да будемо конкурентни на регионалном тржишту нафтних деривата. Ми врло озбиљно прилазимо питању формирање економски ефикасног пакета сировина за прераду – рецимо, током ове године, након опсежне анализе, формирали смо избалансирану палету руске нафте URALS, каспијске CPC и азијатског VGO. Према уговору о купопродаји 51одсто акција НИС-а, Гаспром њефт је требало да уложи 500 милиона евра у развој. Колико је новца до сада инвестирано у Србији? Наш већински акционар испунио је све своје финансијске обавезе – на модернизацију прерађивачких капацитета Рафинерије Панчево и реконструкцију фабричке инфраструктуре потрошено је преко 500 милиона евра. Нагласићу да је Гаспром њефт испунио своје обавезе два месеца пре планираног рока – још у априлу 2012. У целини, за четири године нашег рада у Србији, у развој свих праваца пословања НИС-а уплаћено је око две милијарде евра, што чини Компанију најозбиљнијим инвестиционим пројектом последњих година, не само у Србији већ и на Балкану. Треба рећи да екстерни аудиторијум то такође схвата – у 2012. години НИС је добио почасну титулу ,,Највећи инвеститор године''. Да не би било сумње у озбиљност наших намера, рећи ћу да током наредних година намеравамо да у развој НИС-а уложимо по 500 милиона евра годишње. Наши планови за будућност још су амбициознији – већински акционар врло озбиљно приступа улози НИС-а у развоју бизниса ван Русије, зато ће инвестиције по мојим проценама само расти. До данас није потпуно јасно питање имовине НИС-а. Колико та чињеница отежава рад Компаније? Заиста, почетком 2009. године, НИС је имао регистровано не више од један одсто од укупног броја објеката Компаније. Ипак, наши правници су се, уз активну помоћ представника другог акционара, Владе Србије, од 2009. до 2012. активно бавили решавањем овог питања. Сада се ситуација променила из корена: око 70 одсто објеката уписано је као власништво Компаније, још на једну петину њих имамо право коришћења, и зато број објеката с проблематичим статусом не прелази 10 одсто. Тако се проблем права власништва, који је за нас био акутан 2009, у 2013. години може сматрати потпуно решеним. За НИС као нафтну компанију актуелно је питање екологије... Какви су ваши успеси на том пану? Негативну ситуацију с екологијом смо успели да преломимо још 2010-2011. У 2012. години смо учврстили успех – пре свега, реч је о изградњи читавог низа уређаја у Рафинерији Панчево, чији је рад озбиљно смањио техногено оптерећење на стање екологије у Панчеву. Реч је о новој бакљи, постројењу за регенерацију сумпорне киселине, уређају за пречишћавање сумпорних гасова и тако даље. Исто тако делујемо и у сегменту продаје – модернизоване БС опремају се сепараторима који омогућавају пречишћавање отпадних вода и смањење утицаја на животну средину. Колеге из блока производња буквално су недавно представиле јавности резултате свог рада у области екологије – у општини Србобран обављена је санација неколико јама с отпадом из процеса бушења, и то је било урађено уз подршку локалних еколога. У 2013. години питањима екологије намавамо да посветимо још више пажње – у групи «Гаспром» ова година проглашена је годином еколошких пројеката. Какве су перспективе ваше сарадње с ХИП «Петрохемијом»? Од 2011. односи наших компанија имају статус стратешког партнерства. Везани смо с «Петрохемијом» не само преко испорука сировина, већ и инфраструктурно – фабрике се у Панчеву налазе, како се каже, преко пута. У 2012. години наше партнерство добило је нови правац – НИС је, заједно с Министарством финансија Србије, пружао руководству ХИП «Петрохемија» консултациону и логистичку подршку у процесу реализације прве фазе реконструкције капацитета предузећа. Сигуран сам да «Петрохемија» има велику будућност, и да ће се она ускоро, уз помоћ партнера и државе, вратити међу индустријске гиганте Србије и региона. Како се развија ваше партнерство са ФК «Црвена звезда»? Одмах бих желео да нагласим – генерални спонзор ФК «Црвена звезда» је компанија «Гаспром њефт», а не НИС. Ипак ћу вам, пошто контролишем реализацију спонзорског уговора, одговорити на питање. Финансијска сарадња се одвија у оквиру договора, динамика финансијских уплата иде по плану дефинисаном у споразуму који су потписале обе стране. Рачунамо нато да ће наша помоћ, као и помоћ представника власти и других спонзора, помоћи легендарном клубу да изађе из кризе и врати се у елиту европског фудбала. Неколико пута сте поменули технолошки развој компаније као приоритет. Колико су озбиљне ваше намере у том плану? Већ сам говорио о томе да пре 2009. године у технолошко обнављање компаније практично није улаган новац. Нови већински акционар и менаџмент НИС-а дошло су до закључка да се не може говорити о максималној ефикасности без нових технологија. Управо зато је тај правац за нас постао приоритет. А у 2013. години намеравамо да се максимално усредсредимо на то – 2013. годину смо у компанији прогласили годином нових технологија. При том ће се нове технологије уводити у свим сферама пословања – од бушења, прераде и промета до праксе управљања људским ресурсима. Разуме се, за техничко опремање гиганта попут НИС-а потребна су озбиљна средства. Зато ће и инвестициони програм у 2013. бити повећан – у развој компаније намеравамо да пласирамо најмање 59 милијарди динара, 16 одсто више него у 2012. Мислим да то говори о томе колико смо озбиљни. Ако говоримо конкретно, у 2013. години очекујемо почетак друге фазе модернизације Рафинерије Панчево, улазак у активну фазу изградње центра базних уља, и да се позабавимо најзад неконвенционалним изворима угљоводоника и копримированим гасом. Шта је за вас највећи пословни успех НИС у 2012. години? С позиције логике, то треба да буде пројекат МХЦДХТ који смо завршили у року и који је дао НИС-у нови квалитет у савим правцима пословања. Ипак, мени лично је много драже то што је српски национални бренд НИС изашао ван граница Србије. Прво, то говори о томе да утицај Србије, пре свега економски, постепено поново јача. Друго, моје колеге и ја ћемо урадити све како би српски национални бренд асоцирао људе у другим земљама само на највиши квалитет горива и услуга. А треће, нећемо се зауставити на постигнутом –наш је план да учинимо да НИС постане неоспорни регионални лидер!
