Архива вести
Повећаваћемо обим улагања јер када су сва организациона питања сређена, компанија расте улагањем у образовање. Фокусирани смо на младе људе који долазе у НИС, што значи сарадњу са универзитетима, улажемо пуно у њихово довођење, али не занемарујемо ни образовање постојећих кадрова или on job training. Само у прошлој години је кроз процес обуке прошло готово 1.300 запослених - каже Дмитриј Фоменко, заменик генералног директора НИС-а и директор Функције за организациона питања Шта садрже програми запошљавања у НИС-у? Програм образовања је подељен у два дела. Обавезно - дипломе, сертификати, лиценце. Тако, електричар мора да има диплому, али и сертификате које обнавља у одређеном периоду, то ради свака озбиљна компанија. А образовање за развој можемо поделити на техничко и менаџерско. Сада много више радимо на менаџерском, улажемо велика средства, више него у техничко. Разлог је то што често имамо добре инжењере, али без менаџерског знања, а то није довољно за рад у компанији. Уколико инжењер, осим техничког, има и менаџерско знање и искуство, то је права ствар. Ту спадају кондиционе навике, лидершип, организационе способности... Ако желите да напредује морате имати менаџерско знање, оно се тражи на вишим позицијама у НИС-у. Шта доносе промене у овом сектору? У бизнису истраживања и производње нафте је пре 20 година било потребно само 17 одсто људи са универзитетским образовањем, сада 40, а претпоставка консултаната је да ће 2020. Проценат бити 60 одсто. То се односи на све велике компаније које желе да буду у врху. Немам податке за рафинерије, али и тамо су потребни све образованији кадрови. Поредећи рафинерије у Русији и овде, млади са завршеним факултетом у Србији не почињу да раде у рафинерији као обични радници, а у Русији је то нормално. Шта још планирате? Започели смо велики пројекат образовања у области истраживања и производње, сегмента који представља мотор нашег развоја. Преговарамо са Универзитетом Хериот Ват у Шкотској, једним од најбољих, како би наши геолози похађали МБА програме. Договорили смо са Газпром њефтом да узму на обуку наше људе, шест је већ отишло, а за још четири преговарамо. Преузеће још три млада геолога, а ускоро и још 20. Битно је да људи из НИС-а раде у иностранству, како би проширили видике, схватили како раде друге компаније јер нису имали прилику за то. Ако желимо да поставимо компанију на светски ниво морамо да имамо људе са широким погледима. Запослени морају да се осећају као део велике компаније, не смеју да буду под стакленим звоном. Са ширењем компаније у региону, биће отворени и програми ротације међу ћеркама компанијама у Румунији, Мађарској, Бугарској, БиХ. Програми образовање ће се остваривати у Србији и иностранству? Да. То није један програм, већ велики пројекат који се састоји из много малих пројеката. Највише смо окренути сектору истраживања и производње нафте и гаса јер је то покретач развоја свих компанија с обзиром на садашње цене. Паралелно, правимо велики тренинг центар за малопродају, која добро функционише када су људи истренирани у погледу поштовања стандарда. Стално ће пролазити исте курсеве и обнављати знање. До краја године имаћемо два таква центра - један на северу, а други на југу Србије. У рафинерији имамо програм за обуку радника за специјалистичке послове, како би могли без проблема да прелазе са једног на друго постројење. Преговарамо и са Техничком школом у Зрењанину како би је користили за краткорочне курсеве за преквалификацију радника. Пуно пројеката је сада или у фази преговора или на почетку. Захваљујући сарадњи са Центром за младе таленте имамо приступ бази најбољих студената у Србији, желимо да у НИС долазе најталентованији, отварамо им врата Гаспром њефта и Гаспрома. Каква је сарадња са универзитетима? Пуно трошимо на оне који ће тек доћи у компанију. Нажалост, а то је проблем државе, популарност техничких смерова је мала. Србија прави пуно економиста, правника, хотелијера, а нашој компанији су потребни инжењери. Пуно талентоване деце долази на друштвене факултете, али је питање колико су такви кадрови потребни Србији. Имамо мањак добрих геолога и спремни смо да запослимо још више њих. Спонзори смо олимпијаде за математику, физику и руски језик јер желимо да усмеримо добре ђаке на Рударско-геолошки, Математички, Машински, Електротехнички факултет, и да им поручимо да ће за добре студенте увек бити посла у НИС-у, што отвара врата за рад у региону, иностранству и даље напредовање. Идуће године подржаћемо и олимпијаду из хемије. Срби су навикли да раде у иностранству, али ми планирамо да их шаљемо тамо, али и да их враћамо, да плаћају порез у Србији. Посебно обраћате пажњу на програме Рударско-геолошког факултета. Факултет има добре планове, али уопштене, нама су потребна специјалистичка знања. Зато разговарамо са државом, Универзитетом, Факултетом, да уведемо неколико програма који се предају на Универзитету Гупкин, то је нафтни универзитет у Москви. Надамо се да од јесени почне обука по овим програмима. Желимо да нови запослени донесу додатну вредност компанији. Намера је да кроз сарадњу са универзитетима долазимо до обучених кадрова који ће одмах почети да доприносе предузећу. Слоган пројекта сарадње са универзитетима је „Енергија знања”. Каква је сарадња са матицом, са Гаспром њефтом? Гаспром њефт сада више даје НИС- у, него што добија, али то ће се уравнотежити. За Гаспром њефт је НИС интересантан јер нуди рад у иностранству, што њему недостаје, а још и Србија није 100 одсто иностранство, па је добра за привикавање на ред у страним државама. Припремамо отварање руске школе, зато што желимо да деца радника НИС- а не губе на образовању када њихови родитељи оду на рад у Русију. То је део социјалне одговорности, али уколико то не обезбедимо теже ћемо убедити наше запослене да раде у иностранству.
