Архива вести
Желимо да будемо први у свему, ефикасност је наш главни приоритет. Цена горива на бензинским пумпама у Србији наставиће да пада наредних месеци, што је повезано са падом цене сирове нафте. Прерађивачи сада праве залихе те јефтиније нафте коју ће тек догодине прерађивати. Којом динамиком ће цена нафтних деривата ићи наниже не могу да кажем, али поскупљења свакако неће бити при тренутној цени нафте, рекао је у интервјуу за "Политику" Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а. Какве пословне резултате очекујете ове године, будући да је НИС-у за девет месеци добит пала за 33 одсто? Резултати ће бити лошији него прошле године. Економска ситуација је тешка у целом региону, не само у Србији. У нашој ситуацији, лошијим резултатима највише су кумовали неочекивани драстични пад цене нафте и гаса, раст трошкова амортизације и резервације, али и пораст пореза на добит са 10 на 15 одсто. Резултати ће, ипак, бити мало бољи од очекиваних, пре свега због ефикасног пословања и смањења унутрашњих трошкова на свим нивоима. Планирали смо да уштедимо 3,6 милијарди, али ћемо уштедети око осам милијарди динара. То не побољшава наш пословни резултат у поређењу са 2013. годином, али свакако смањује минус. Притом ће раст директних и индиректних пореза износити 10%. Где сте највише уштедели? У Рафинерији Панчево смо, на пример, повећали производњу “белих” деривата - бензина и дизела, а смањили производњу црних - битумена и мазута. Успели смо да постигнемо добру цену сировине, искористили смо нове врсте сировина и друге врсте нафте. Смањујемо трошкове администрације – замењујемо скупље стране стручњаке стасалим српским кадровима. Знатно смо повећали енергетску ефикасност кроз, примера ради, смањење потрошње струје. Сада је и сами производимо. Једино на чему не штедимо последњих 5 година за разлику од претходног периода су геолошка истраживања. Раст залиха угљоводоника од 2009. износи више од 50%. Даље смањење сопствених трошкова приоритет је НИС-а и у наредној години. То је фактор на који имамо директан утицај, за разлику од цене нафте и курса домаће валуте. У текућој години је вредност динара пала за 20 одсто. Само смо на курсној разлици за првих девет месеци изгубили око девет милијарди динара. Планирамо да у 2015. и 2016. години додатно уштедимо три до пет милијарди динара годишње. То је врло тешко, али морамо да радимо на томе. То нам је задатак број један. Шта очекујете од наредне године? Ја сам оптимиста у животу, али песимиста у планирању. Планирали смо активности са потпуно другом ценом нафте, али живот уноси сопствене «корекције» - данас је цена угљоводоничне сировине на рекордно ниском нивоу. Принуђени смо да коригујемо своје планове, да циљеве рангирамо по приоритету и да смањујемо све врсте трошкова. Свеукупна економска ситуација даје нам основ за песимистичка предвиђања. Очекујемо да ће наредна година бити још тежа за нашу компанију него ова, али нисмо променили политику с дивидендама. Такође не планирамо значајније смањење инвестиционог програма за следећу годину. Планирамо да, као и ове године, уложимо око 40 милијарди динара. То је за нас веома озбиљан изазов. Премијер Србије је половином године изјавио да држава као власник 29 одсто НИС-а жели и одговарајући профит. Да ли је добио што је тражио? Чиме је тачно био незадовољан? Ја лично разумем став Премијера. Та изјава је дата у периоду када је Србију задесила заиста велика несрећа – поплаве, и државном буџету су била потребна додатна средства. Данас смо близу решавања питања наплате дугова према НИС-у. Наш заједнички интерес је да кроз флексибилну политику дођемо до решења које ће бити добро за све. Ранији став је био да НИС као комерцијална кампанија наплати свој дуг у року и у пуном обиму. Данас смо флексибилнији и спремни да идемо на уступке по питању крупних дужника - Србијагаса, Петрохемије и Ер Србије (55 милијарди динара), путем отписа камата или дела дуга, плаћања на рате. Петрохемији смо већ смањили цену основне сировине - примарног бензина, што нас кошта додатних 20 милиона евра на годишњем нивоу. Да ли је НИС-у потребна Петрохемија? Не могу једнозначно да одговорим на то питање. С једне стране, петрохемијска индустрија није наша специјалност и ми у том послу не можемо бити тако ефикасни као у нафтној индустрији. Због тога је у интересу акционара да нађу најбољег партнера за себе. Желимо да помогнемо држави и Петрохемији, али и ми не бисмо да управљамо тим бизнисом. НИС може да скупље продаје бензин на тржишту, али је одлучио да га прода Петрохемији по нижој цени, јер ми разумемо своју социјалну улогу у Србији. Да ли ће због тога доћи до повећања власничког удела НИС-а у Петрохемији?Хоће, али тај удео неће бити већи од 34 процената. Није важно колико који акционар има удела, важно је да Петрохемија ради и да заједно са државом нађемо начин да је изведемо из кризе. Имате ли информацију докле се стигло с истрагом о приватизацији НИС-а коју је покренуо МУП? Не. То је ствар државе. Ми смо били дужни да доставимо информације о приватизацији, что смо и урадили. Како ће повећање акциза на гориво од 1. јануара утицати на промет? На почетку ове године планирали смо раст тржишта од 1,5 до два одсто. Али данас имамо стагнацију. Од нове године можемо очекивати и благи пад промета на шта не утичу само високе акцизе, него и други државни намети па и недавно увођење накнаде за обавезне резерве које оптерећују сваки литар горива за додатних 3,19 динара. Реално је очекивати да 2016. и 2017. године почне опоравак тржишта, на то указују све економске анализе, а пре свега очекивани раст БДП. НИС је планирао да у овој години инвестира 59 милијарди динара, али улагања неће прећи 40 милијарди, што ће утицати и на даље ширење мреже бензинских станица. Да ли су садашњи државни намети превелики и уједно највећи «кривац» за скупоћу горива? Укупна државна захватања у цени горива у Србији су нешто већа него у окружењу, али нису највећа. У Мађарској је тај удео још већи, у БиХ и Македонији - мањи. У Русији су ти намети четири до пет пута нижи, јер се тамо порезом оптерећује пре свега производња, а у Европи је обрнуто. Да ли ћете успети да наплатите дуг од Србијагаса? Близу смо решења тог питања. Због промене приступа и флексибилније политике надамо се да ћемо ускоро видети резултате. Дуг Србијагаса је у овом часу око 27, Петрохемије 23, а Ер Србије четири милијарде динара, што је више него планиране инвестиције НИС-а за ову годину. Планирамо да решење овог питања буде повезано, између осталог, и са репрограмом дугова и отписом камате. Али, то не значи да ћемо постати акционари у Србијагасу. У овом случају по аналогији са Петрохемијом - ми нисмо експерти у области гаса. Да ли има помака што се тиче имовине НИС-а на КиМ? Ситуација је тешка, као и у Хрватској, јер се већ пет и по година чека на сукцесију, али нема никаквог помака. Што се тиче бензинских станица на КиМ, у сарадњи са Еулексом смо завршили процену вредности имовине. Надам се да ћемо ускоро започети преговоре око изнајмљивања или продаје НИС-ове активе. На Косову имамо више од 20 бензинских пумпи. Да ли страхујете да би могло да дође до промене државне политике по питању рудне ренте која је за НИС износи три одсто? Постоји одлука владе да ће рудна рента за НИС остати иста до 2023.године. Ако буде промена прилагодићемо стратегију пословања тој одлуци. То ће несумњиво довести до осетног погоршања финансијских показатеља компаније. Према нашим проценама, реч је о 30 до 35 милиона евра годишње, што износи 10 – 15 одсто наше добити. По овом питању треба узети и обзир и праксу у региону. Например, у Хрватској је преференцијални порески третман у овој области са каматом нижом од 3% трајао више од 15 година, у Румунији – током 10 година. Са своје стране, Србија је користила различите механизме подршке крупних инвеститора - кроз преференцијални порески третман и и државне субвенције за Фијат и Ју Ес Стил. Ми данас производимо око 500 милиона кубних метара гаса годишње, од чега највећи део - око 80 одсто - тих количина иде за унутрашње потребе Рафинерије Панчево, а остатак продајемо Србијагасу по ценама нижим од тржишних. Домаћи гас није био довољно доброг квалитета, али смо до 2015. на рачун реализације инвестиционог програма исправили тај проблем. Да ли то значи да ће и цена тог гаса убудуће бити економска? То је ствар преговора. Шта се дешава са рафинеријом у Новом Саду? Идеја је била да на тој производној локацији започнемо изградњу комплекса за производњу базног уља. Наишли смо на прилично сложен проблем. Током НАТО бомбардовања на рафинерију су бацане касетне бомбе, од којих око 10 одсто није експлодирало, а њихово деактивирање би могло да потраје три године и веома је скупо. Тражимо најкраћи пут да решимо овај проблем. До краја фебруара донећемо одлуку шта ћемо даље да радимо. Грађевински радови не могу да крену док ово питање није решено. Како коментаришете одустајање од изградње Јужног тока? Нисам одговоран за Јужни ток, него за пословање НИС-а и не могу да коментаришем став руске државе и Европске уније. Нисам водио преговоре око продаје НИС-а, тако да не могу да дам свој коментар о спекулацијама да ли је НИС био део пакета у комбинацији с градњом гасовода, или не. Дошао сам на чело НИС-а почетком 2009. године и моја одговорност је само напредак у пословању НИС-а.
