Године 2008. Гаспром њефт купује контролни пакет највеће српске нафтне компаније «Нафтне индустрија Србије» и то постаје највећа руска инвестиција на Балкану. Узимајући у обзир тадашње стање НИС-а, новац се могао ефикасније уложити у производњу нафте на територији Русије. Зашто је Гаспром њефт ушао у куповину овог актива? — У том моменту у компанији је донета стратегија, која је предвиђала експанзију бизниса у иностранству, односно да најмање 10% производње и око 30% малопродаје морају бити ван граница Русије. Тада смо урадили анализу различитих актива, и овај нам се учинио интересантан — НИС се састоји од различитих компоненти са великим потенцијалом раста, мада је дуго година њиме управљала држава, што је допринело акумулирању већег броја проблема. Који су били најактуелнији? — По уговору који је закључен са државом, осим плаћања контролног пакета, имали смо две главне обавезе: да инвестирамо 500 милиона долара у модернизацију рафинерија и да у кратком року пређемо на производњу горива Евро-5 квалитета. Морали смо да решавамо питање великих дуговања која су направљена пре нашег доласка, као и проблем великих текућих губитака. Зато је главни задатак био да компанија почне да послује без губитака. Када је пословање кренуло узлазном линијом, усвојена је нова стратегија развоја НИС-а као вертикално интегрисане нафтне компаније, са комплетним циклусом од производње нафте, па до продаје готових производа потрошачу. Резултат је био трансформација НИС-а у регионалног лидера на тржишту Балкана. Напоменућу да је до данас у компанију инвестирано 2,5 милијарде евра. И то не рачунајући средства која су утрошена на саму куповину компаније? Првобитно је било речено да је куповина 51% акција компаније коштала 400 милиона евра, али ви сте докупили још 6,15%. Колико је то на крају? — После куповине контролног пакета, око 40—50 милиона евра је утрошено на додатну куповину акција на тржишту. На крају, пакет акција који данас поседујемо нас је коштао око 450 милиона евра. У моменту куповине на тржишту део акција је био подељен свим грађанима Србије — и то је јединствен случај у Европи — било је то више од 2,5 милиона мањинских акционара, и ми смо били дужни да им понудимо услове за куповину тих акција. Да ли је била организована специјална кампања откупа? — Управо тако, путем штампаних медија смо упутили отворени позив и понудили канале продаје, преко поште је, на пример, било откупљено 5% акција, преосталих 15% је остало код својих власника, тако да на крају имамо 2,3 милиона мањинских акционара. Акције су, рећи ћу и то, куповали и инвестициони фондови из Америке и Европе, али они су власници мање од 1% акција. Од 2011. године, када смо повећали наш удео, цена акције је порасла за више од 50%. То само за себе говори како други виде напредак у управљању компанијом и показатеље бизниса. На шта су била утрошена средства која су уложена у компанију? — Највећи део је уложен у производњу нафте и повећање резерви – напоменућу да су оне падале пре нашег доласка. Сада резерве расту већ шесту годину заредом, од момента куповине су порасле за 50%, производња се готово удвостручила (2014. године је износила 1.596.000 условних тона. — Изв.). Портфолио Компаније обухвата не само производне и прерађивачке капацитете, него и производњу електричне енергије, што заправо представља редак пример и у Русији, и у Европи. — Да, тим бизнисом смо почели да се бавимо негде од 2011. године, када је донета одлука о диверсификацији у генерисање електричне енегрије, и тада смо почели реализацију пројеката когенерације (производња електричне струје и топлотне енергије из гаса — Изв.) на малим пољима. Уз то, бавимо се и такозваном генерисањем из «зелених» извора, кроз коришћење геотермалне и еолске енергије. То је у складу са доминантним трендовима у развоју европске енергетике. Зашто је нафтној компанији потребно да се бави „зеленом енергетиком“? — Постоје два разлога: први је чисто историјски — геотермалне станице су постојале у компанији и пре нашег доласка. Други разлог је законодавство: у Европи сте пред избором – платите велике казне за емисије СО2 или пређите на еколошке начине производње. Анализа је показала да је за нас исплативије да направимо један велики ветропарк. Срећом, природни услови у Србији то дозвољавају. Зато, назвати нас данас напросто компанијом која се бави експлоатацијом не би било правилно, ми више нисмо нафтна, сада смо енергетска компанија. Текући проблем је у томе што је дошло до кризе цена нафте и ми претпостављамо да се релативно високе цене неће вратити у краткорочној перспективи; зато је сада наш основни фокус на интерној производној ефикасности. Каква је ваша прогноза цена? — Цене се често мењају, ми смо сада снизили средњорочну прогнозу за следеће три године на 46 долара за барел. Али, улагања у енергетику ви ћете ипак наставити? У јуну је потписан споразум о оснивању компаније за изградњу електране у Панчеву. Зашто се укључујете у овај пројекат? — Овде у Србији ми експлоатишемо и гас, и за нас је погодније да га монетизујемо кроз продају енергије, а не горива. То је постало фаза у преласку са мале генерације ка великој, тим пре што ће потрошач бити не само наша рафинерија у Панчеву, него и петрохемијски комплекс (НИС је мањински акционар петрохемијске компаније «Петрохемија» — Изв.), који се налази у том граду. То је економска логика, а уз то, то нам даје додатну стабилност бизниса у ситуацији када цене нафте тако брзо расту. Ипак, ми тај сектор не финансирамо сами, само са партнерима. Постоје и новији пројекти који су у фази преговора. На пример, за електрану у Панчеву - ми инвестирамо 10% од укупно 140 милиона евра њене вредности и добијамо 49% удео. Да ли су цене нафте јако утицале на компанију? — Нису. Најважнији показатељ за нас је оперативни профит, EBITDA, која је претходних пола године износила 200 милиона евра, што је нешто мање него раније, али боље од показатеља које смо предвидели бизнис-планом. Од почетка године инвестиције су износиле више од 100 милиона евра, а на крају године се планира да се достигне кризни сценарио од 350 милиона евра. Прошле године нето добит компаније је износила 260 милиона УСД. Да ли постоје дугорочнији планови за постизање одређених циљних показатеља, без обзира на „скокове“ цене барела? — С аспекта најближих планова, ако говоримо о стратегији до 2030. године, у различите сегменте бизниса просечно ће се годишње инвестирати око 400 милиона евра сопствених средстава, од чега је 60% планирано за upstream (производњу — Изв.), 40% — за downstream (прераду — Изв.). А постројења за малу когенерацију – њих реализујете сопственим ресурсима? — Искључиво сопственим, они су наше инвестиције и наше власништво. Који је у овом моменту удео ваше енергетике на домаћем тржишту? — За сада не тако велики, мање од 5%, циљ је да имамо 20—25%. Засада, ми смо један од два произвођача на тржишту, више од 90% припада највећој државној компанији за производњу електричне енергије, ЕПС-у. Додуше, они су специјализовани углавном за производњу из угља, а ми радимо са гасом. Али постоје еколошки захтеви, везани за смањење производње угља на територији земаља-чланица ЕУ, којој Србија тежи да се прикључи. — Да, у овом тренутку производња електричне енергије из угља износи до 70%, али пошто се на овај производни сегмент врше притисак, очигледно је да ће доћи до његовог смањења. Да ли очекујете да ће то утицати на повећање вашег удела на тржишту? — Планирамо да повећамо обим производње, без обзира на поменути фактор. Ми ћемо искористити добру повезаност тржишта електричне енергије Србије са другим земљама, тако да ће постојати потражња за енергијом из нових извора. Сада, нпр., електричну енергију продајемо Бугарској и Румунији. Српске власти су други највећи акционар компаније, који поседује 29,8% њених акција. Пракса показује да се приликом доношења важних одлука представници државе у одборима директора предузећа и државни чиновници често руководе политичким, а не економским интересима, услед чега трпи ефикасност и бизнис компаније. Какве односе ви имате са актуелном влашћу која има своје представнике у одбору директора, будући да један део политичких снага у Србији није благонаклоно гледао на долазак Гаспром њефт-а у Србију. — Наравно да долази до дискусија, али увек проналазимо компромисно решење. За ових 6 година ниједном није дошло до прегласавања на седницама скупштине акционара. Нашли смо модус за доношење одлука које би биле оптималне за све стране, уз максимално поштовање државних интереса Србије. Па ипак, прошлог лета српске власти су отпочеле истрагу у вези са приватизацијом НИС-а, што су касније објаснили тиме, да су незадовољни висином доприноса које компанија уплаћује у државни буџет. — Без обзира колико успешно послује компанија са државним учешћем, власти ће увек тежити да максимално од ње наплате дажбине. То је логично и не зависи од земље. Висина пореза коју ми уплаћујемо држави заснована је на стопи рудне ренте која је дефинисана међудржавним споразумом, што је уобичајена пракса. Када је премијер рекао, да би било сјајно да се тај износ повећа, потрудили смо се да побољшамо своје оперативно пословање, али то је све што ми можемо да урадимо. Тренутно попуњавамо 15% државног буџета Србије, а 2009. године, када смо купили контролни пакет акција, та цифра је износила око 7%. Овде би требало имати у виду чињеницу да смо до сада више уложили у компанију, него што смо добили од ње. Наш став је да на сва питања треба давати аргументоване одговоре, што омогућава да се сваки проблем реши, ако стране полазе од економских интереса и ако се међусобно договарају. Али, све несугласице међу нама су решене и тренутно нема горућих проблема. Да ли мислите да ће пад цене нафте довести до појаве новог незадовољства крајем године? — Владу Србије у Одбору директора чине три њена представника који су из различитих политичких партија. Упознати су са свим детаљима и показатељима развоја компаније у данашњим сложеним условима. Њима се достављају све потребне информације у циљу доношења правих одлука. Какву сарадњу имате са министром енергетике Србије, господином Александром Антићем? — Направили смо ефикасну сарадњу, готово сваке недеље имам састанке са њим. А редовно се састајем и са премијером и са председником Србије. Какво је мишљење државних лидера о партнерству са Русијом? Стиче се утисак да је њихов однос према нама двојак: са једне стране, велика већина српског друштва се позитивно односи према Русији, а са друге стране – Србија тежи ка ЕУ и неки представници власти покушавају да односе са Русијом жртвују зарад овог процеса. Одлука о затварању пројекта „Турски ток“ само је долила уља на ватру. — Без обзира на њену жељу да уђе у ЕУ, Србија није увела санкције против Русије. Наше државе су већ вековима заједно, што је важно. Без сваке сумње, односи између Русије и Србије се крећу узлазном путањом. Истовремено држава развија сарадњу и са другим државама – земљама Азије и Блиског Истока. По мом мишљењу предстојеће европске интеграције Србије ће само користити нашим односима. Најбоље решење у оквиру овог процеса је хармонизација односа са Русијом и ЕУ, уз избегавање крајности и заштиту стратешких интереса Србије. Како се ви у суштини осећате – као руска или српска компанија? — Тешко је рећи, јер се углавном користе два језика: енглески и српски, са тим да се трудимо да руски језик уведемо на ниво топ менаџмента. Много радимо на популаризацији руског језика, који у последње време постаје све популарнији. На ком језику разговарате у компанији? — Главни језик је српски, али се користи и енглески, зато што послујемо и у земљама у окружењу. Наравно, ту је и руски језик, који говори одређени број српских сарадника. Имамо и стране држављане: на нивоу менаџмента имамо представнике око 25 земаља. Од 11.000 сарадника, колики је њихов укупан број, 150 су страни држављани, од чега две трећине чине руски стручњаци. У компанији се примењују строги критеријуми селекције страних кадрова. 90% њих има искуство рада у међународним компанија. У току прве године ангажовања у компанији они уче српски језик и упознају се са српском културом, док је знање енглеског језика обавезно. Да ли су разлике у менталитету препрека у раду? — Мој је осећај да смо веома блиски са Србима, сви смо усмерени на конкретне и колективне резултате. На Западу је другачије - Американци и Немци су, рецимо, више фокусирани на индивидуални успех. Срби знају и да добро раде и да се одмарају. То нас спаја. — Много времена проводите овде, у Србији? Више од 70% времена сам овде. Овде живи и моја породица. До 20% проводим у земљама у којима послујемо, а преостало време – у Русији. Колико средстава компанија улаже у социјалне пројекте и добротворне сврхе? — Постоје 4 стратешка друштвена правца, у које улажемо. Инвестирамо у српску омладину, активније их запошљавамо. Просечна старост људи у компанији се смањила са 49 на 37 година. Други и трећи програм се реализује у области спорта. Подржавамо развој различитих врста спорта: нпр., већ седам година смо спонзори кошаркашког клуба „Партизан“ и фудбалског клуба „Црвена Звезда“, а пет последњих година смо спонзори Душана Борковића, европског првака у тркама на брдским стазама, и Тениског савеза Србије. Део средстава улажемо у културу и локалне заједнице. Тренутно подржавамо реализацију више од 600 пројеката. Прошле године смо издвојили 1 милион долара за реализацију 164 пројекта. Да ли и Гаспромњефт реализује социјалне пројекте у Србији? — Као што сам већ рекао, Гаспромњефт је већ неколико година генерални спонзор фудбалског клуба „Црвена Звезда“. Наравно, пружамо подршку курсевима руског језика за Србе. Последњих година компанија заједно са Емиром Кустурицом организује предивни руско-српски фестивал класичне музике «Бољшој» Мокрој Гори, у коме учествују како призната имена, тако и млади музичари из наших земаља. Посебно бих хтео да наведем пример иницијативе запослених Гаспромњефта који су из личних средстава пружили помоћ пострадалим у поплавама у Србији 2014. године. Важан моменат у очувању руско-српског историјског наслеђа је била реконструкција «Руског некропоља», где су сахрањени Руси који су морали да напусте Русије после 1917. године и који су остали да живе у Србији, што је урађеном средствима Компаније. У комплекс такође спадају Иверска капела и споменик руским војницима погинулим у првом светском рату. Симболично је да поред руског споменика стоји и споменик српским војницима погинулим у другом светском рату. У Србији и суседним земљама управљате једном од највећих мрежа бензинских станица под брендом „GAZPROM“ у Европи. Како намеравате да их даље развијате? Планирате ли да повећате покривеност путем куповине конкурената? — Овим брендом управљамо у четири земље — Србији, Босни и Херцеговини, Румунији и Бугарској, у прве две смо лидери продаје по једној бензинској станици. Укупно имамо 410 бензинских станица, од тога је 80% у Србији и 20% у иностранству. Наравно, покривеност у ове четири земље ће се повећавати, разматраће се и излазак на тржишта других земаља, ако буде потребно размотрићемо и куповину конкурената. У суштини, кључна тржишта за нас су она која имају логистичке предности у односу на нашу рафинерију у Панчеву. Ваша компанија у свом портфолију осима бренда „GAZPROM“ има и бренд NIS Petrol. Како одлучујете у ком бренду ћете отворити нову бензинску станицу? — У тренутку кад смо ми дошли да водимо компанију имали смо целих осам брендова бензинских станица! NIS Petrol је мас-сегмент за нас, GAZPROM — је премиум бренд. Ово је честа појава у Европи код сличних компанија. Постоји сегмент тржишта где су људи спремни да плате више за додатне услуге и квалитет, ту смо и лансирали GAZPROM. Овај бренд обухвата око 30% од свих наших бензинских станица. Сада цене бензина у ЕУ падају и могу максимално да се приближе руским ценама. Како то утиче на вашу продају? — Полазећи од пореске политике у земљама ЕУ сумњам да ће код њих цене на бензинским станицама икада да се приближе ценама у Русији. Ове године цене су се повећале, видимо 20-25% раст у Босни и Бугарској, до 6% износи раст у Србији. Без обзира на пад цена, тржиште је за нас у „зеленој“ зони, видимо позитиван тренд. Управо сада су руске рафинерије у фази преласка на нови еколошки стандард Евро-5, мада влада разматра одлагање увођења овог стандарда на целој територији јер рафинерије могу и да не стигну да се пребаце на овај стандард. Ако ипак дође до преласка и појави се дефицит да ли намеравате да помогнете Русији испорукама? — Никако, територијално смо далеко и у сваком случају логистика не омогућује да то урадимо. Каква је ситуација са вашим пословањем у суседним земљама? Да ли имате тамо проблема са властима? — Ми се трудимо да свугде нађемо заједнички језик. При том наше пословање у регионима обухвата све три области пословања — производња, бензинске станице и велепродаја. Велепродаја обухвата све земље, малопродаја засад само три – Србија, Румунија и Бугарска. Пројекти истраживања и производње се реализују у Босни, Румунији и Мађарској. Засад се производња одвија само на копну, да ли планирате излазак у епиконтинентални појас? — Не, то није наша компетенција, тамо су потребне велике инвестиције. Због смањења светских цена нафте, руски Лукоил је напустио већ неколико својих афричких пројеката. Ви такође имате свој удео у локалним активима, у Анголи. — Ми поседујемо ову активу од раније, имамо удео у три блока, и тамо смо мањински акционари, али тамо је све у реду и ми остајемо. Имамо још један егзотични актив у Туркменистану везано за нафтне сервисе, али размишљамо о томе изађемо из овог пројекта због конјуктуре и повећаног обима посла код нас у региону. Је ли то некако везано за цену нафте? — Овде се ради о комплексу фактора, наравно и о наглом паду цене који је довео до смањења броја наруџбина. Али ми смо озбиљно појачали активност у источној Европи, повећао се обим бушења. Сада треба донети одлуку – или ћемо вратити овамо бушаће бригаде или ћемо их ангажовати у другим регионима где буде било посла. А шта ће бити са вашим непрофилним активама које нису уобичајене за једну нафтну компанију — хотели и ресторани под брендом Ozone и вода за пиће Јазак? — Ми нисмо започињали овај бизнис, то смо наследили заједно са НИС-ом. Раније смо имало много више хотела, ресторана и службених станова. Делимично садржај овог бизниса улази у нашу социјалну одговорност по договору са синдикатом. Али нама ово није интересантно и ми тражимо коинвеститора и спремни смо да поделимо део актива, тим пре у условима кризе. Ако односи Русије и ЕУ наставе да се погоршавају мислите ли да је могућа продаја целокупне компаније? — Не видим разлога за погоршање наших односа са владом, зато не мислим. Интервју је објављен у новинама "Известија" 21.09.2015.
