Архива вести
Упркос песимистичким прогнозама цена нафте, у наредне три године НИС планира инвестиције од скоро милијарду евра. Већина ће бити уложена у повећање нафтно-гасних резерви и дубоку прераду. Наравно, биће инвестиција у ширење електро енергетике и у проширење малопродајне мреже. То је план који имамо у овом тренутку. Ово у ексклузивном интервјуу "Новостима" каже генерални директор НИС Кирил Кравченко уз констатацију да је реч о конзервативној прогнози и да постоји могућност да улагања буду и већа. Какве резултате очекујете на крају 2015. ако сте за девет месеци забележили дупло мању добит него у истом периоду лане? - Очекујемо пад финансијских резултата и нето профит у износу вишем од 10 милијарди динара. Успели смо да одржимо профитабилност без обзира на драстичан пад цена нафте и курсне разлике на којима смо изгубили око 10 милијарди динара. Истовремено, у поређењу са планираним производним показатељима, резултати ће бити бољи. И то у области производње нафте и гаса, у преради, као и у малопродаји и у премијалним каналима. НИС је успео да оствари добре резултате захваљујући додатном програму оперативне ефикасности, који је спроведен у компанији на свим нивоима. ЕБИТДА ће у 2015. износити око 40 милијарди динара, док ће новчани ток из пословних активности бити приближан прошлогодишњем, на нивоу од око 40 милијарди динара. На основу овог и показатеља малопродаје, НИС је остварио боље резултате од конкуренције, попут МОЛ-а, ОМВ-а и ИНА. Важно је рећи и да смо у 2015. реализовали инвестициони програм у износу од око 30 милијарди динара.
Остварили смо боље резултате од конкуренције и наставили улагањаКажете да је смањење трошкова омогућило позитивно пословање. Где су направљене конкретне уштеде? - У рафинерији смо повећали ниво премијалних производа - улагали смо у различите делове рафинерије. У производњи смо увели нове технологије за неконвенционалне резерве, применили их и за бушење на великим дубинама. Нови приступ за фрактурирање, еколошки безбедан, даје нам додатне капацитете за производњу и повећање резерви нафте и гаса. У промету смо наставили са увођењем нових производа и услуга, попут брендираног горива G drive. Затим, смањили смо бенефите за менаџере и број запослених из иностранства у корист домаћих стручњака. Променили смо метод мотивације, повећали ниво флексибилне зараде у односу на загарантована примања с обзиром на резултате. Такође, смањили смо трошкове у свим сегментима сарадње са партнерима, и то тако што смо преговарали са онима који раде инвестиционе пројекте, испоруке робе или услуге, добили смо попусте и повећали ефикасност складиштења и логистике. За нас су важни предлози мера које добијамо не само из врха менаџмента, већ и од обичних радника са терена, због чега смо им посебно захвални. У протеклих годину дана добили смо од наших запослених више од 800 предлога за повећање унутрашње ефикасности свих бизнис процеса. Међу њима смо изабрали најбоље и почели смо да их реализујемо. У 2015. очекујемо скоро 80 милиона евра од мера повећања унутрашње ефикасности, а у наредне три године најмање 100 милиона евра. Очекујете ли да ће се тренд пада сирове нафте наставити и у 2016. години? - Средином 2014. године, 99 одсто експерата је прогнозирало да ће цена нафте бити изнад 100 долара за барел. После тога је био драстичан слом. Нико није могао да поверује да ће то бити дугорочни тренд, мислили су да је грешка или тренутно стање. Сада се предвиђања аналитичара крећу у распону од 40 до 70 долара за барел у наредне три године. Наша прогноза је конзервативна, јер нам је најважније да наши пројекти буду стабилни. Зато у наредне три године званично планирамо цену сирове нафте од 46, 5 долара за барел. Али, на жалост, ситуација може и да се погорша, видите да је сада цена сирове нафте 35 долара и то је за нас додатни велики изазов. Грађане највише занима цена горива. Хоће ли бити поскупљења? - Уколико не буде драстичних промена цене нафте, цена горива биће отприлике на истом нивоу. Подсетићу да у структури цене горива 55% одлази на државне намете, међу којима су и акцизе. На њих не можемо да утичемо јер две трећине сировина купујемо ван наше земље, и све зависи од кретања цена нафте и гаса на светском тржишту. Влада је за почетак јануара најавила повећање акциза, па ће цена имати мале осцилације, али не драстичне. Очекујете ли да ће нови Закон о накнадама који се најављује за следећу годину променити износ рудне ренте? - Доста осетљиво питање за све, и за политичаре и за компанију. Важно је за Србију да се понаша као европска држава. На пример, слична ситуација је била у Румунији и Хрватској када је била приватизација "Петрома", односно хрватске ИНЕ. Тада су оставили на одређени период, више од 10 година, исти ниво пореза и накнада који је био пре приватизације. Слично је било и у Русији и Латинској Америци. Зато верујем да ће Србија поштовати потписани споразум, јер то није само међудржавни споразум, то је и светска пракса. Али, та одлука је на нашим акционарима. Ко су Ваши највећи дужници и која је динамика исплате у оквиру потписаног Меморандума са Владом Србије? - Највећи „дужници“ су наши конкуренти. Парадоксално, али ако бисмо желели да избацимо конкуренте са тржишта, играли бисмо се са ценама и квалитетом. Али ми се понашамо цивилизовано и играмо по отвореним, тржишним правилима. Што се тиче комерцијалог дуга према НИС-у, имамо неколико државних компанија. Важно је истаћи да смо се са државом договорили како да решимо то питање.
Држава је добар преговарач, јер је од пола милијарде евра, дуг према нама спустила на 300 милионаКоје су то државне фирме? - Могу да кажем да је држава врло добар преговарач. У преговорима са нама, успели су да направе велику уштеду. Првобитни дуг државних предузећа био је 500 милиона евра. Он је смањен на 300 милиона евра – у смислу отписа, 200 милиона је камата и део дуга са којим је држава преговарала у претходној години. Зато бих похвалио државу као преговарача. За остали део дуга јавних предузећа према НИС-у, испоштоваћемо Меморандум са Владом Србије. Захваљујем се премијеру и Влади што су пронашли начин на који ће испунити те обавезе. Колико Вам сада дугује "Петрохемија"? Да ли ћете повећавати свој удео у овој фабрици? Хоће ли НИС постати већински власник? - У "Петрохемији" имамо удео власништва од 12,72 %. Важно је да смо заједно у току преговора направили заједнички концепт са државом, већинским власником, како да спасемо ово предузеће. Ми смо директно заинтересовани да "Петрохемија" опстане. Нећемо повећати значајно удео власништва јер нисмо на том пољу такви стручњаци као у области нафте и гаса. Већински власник, „Гаспром њефт“ је још пре 10 година одлучио да изађе из петрохемијског бизниса. Договорили смо се са државом да на дугорочној основи обезбеђујемо сировину по повољној цени. Од сопствених пара смо направили концепцију развоја ове компаније са консултантима као што је Мекинзи – «Петрохемија за будућност», где смо одредили два правца. Повећање оперативне ефикасности и на том пољу смо доста урадили, затим смо оснажили менаџмент кроз светске стручњаке и "Петрохемија" је већ дошла до оперативне добити. То је битно због нагомиланих дугова које пуно коштају компанију. После три године ова компанија ће по први пут имати позитивну оперативну добит. Претходне и ове године направљен је помак у преговорима са банкама, а истовремено тражимо стратешког партнера који ће инвестирати у значајно побољшање потенцијала. Да ли ће бити нових отпуштања у НИС-у? - Било је доста промена од 2009. године, када је у НИС ушао стратешки партнер, "Гаспром њефт". Ове и следеће године, с обзиром на инвестиције у сфери енергетике и у ширење мреже бензинских пумпи, број укупно ангажованих људи у НИС-у стално расте. Оптимизовали смо број запослених, ширимо делатности, и у складу са тим, постепено повећавамо број људи. Просечна старост запослених када смо дошли била је близу 50 година, сада је нижа од 40, тачније између 37 и 38 година. Ангажовали смо у последње четири године више од 700 младих и талентованих стручњака са универзитета, и на тај начин драстично променили струкутуру персонала, по старости и квалитету образовања. До негативног сценарија може доћи само ако цена сирове нафте на светском тржишту додатно драстично падне.
Млади стручњаци из Србије су знатно бољи него они у регионуКакав утисак имате о тим младих људима, да ли је тај кадар заиста квалитетан да допринесе овој компанији? - Просечан квалитет младих стручњака у Србији је значајно бољи него у регији у целини. По стручности кадрова, Србија је један од центара у региону. У нашој делатности нафте и гаса активно развијамо заједничке програме са водећим европским и руским универзитетима, познатим по стручности. Настављамо улагање у новосадски и београдски универзитет, у Технички факултет у Зрењанину и пуно смо напредавали у обезбеђењу квалитетних кадрова. Нафташи у Србији су постали једна од водећих струка у државама у Југоисточној Европи. Зато, упркос кризи, нећемо зауставити улагање у науку и образовање јер је то будућност. Доживели сте трансформацију из нафно-гасног у енергетски холдинг - какви су резултати и планови за будућност? - Пре пар недеља почели смо званично да ревидирамо нашу стратегију на Одбору директора. Нисмо је још усвојили, али радимо заједно са министарством енергетике Србије и Русије, мањинским и већинским акционаром. У прелиминарном, базном сценарију, 25 одсто до једне трећине оперативне добити након 2020. године добијаће се из енергетике. Зато је то за нас врло важан смер у који улажемо пуно енергије, новца и наше знање. Постоји неколико праваца развоја енергетике: гасни, који развијамо кроз мале гасне електране и велике пројекте са нашим партнерима, затим зелена енергетика, односно ветропаркови, као и геотермална енергија. Постали сте произвођач струје. Какви су вам планови на овом пољу? - Наша прогноза је да изградњом нових капацитета у овој области, можемо да добијемо између 7 и 25% учешћа на локалном тржишту. У зависности од величине пројеката, реализоваћемо их заједно са партнерима. Иначе, ми већ продајемо струју у околним земљама. Добили смо лиценцу за Румунију, Мађарски и БиХ. Знамо да ће одређен број капацитета за производњу електричне енергије бити избачен из производње у наредним годинама због старости и ми желимо да допринесемо енергетској безбедности наше земље. У том циљу имамо неколико праваца, од повећања капацитета производње струје до трговине са околним земљама. Ипак, Србија је за нас најважнија, зато што ми овде живимо, радимо и плаћамо порез. Зато Србија остаје број 1 што се тиче енергетике.
