Архива вести
Крис Бедоуз, председник струковног удружења ФуелсЕуропе је навео да је рафинеријски бизнис стратешка индустрија ЕУ. „Ова индустрија генерише 23 милијарде годишње додате вредности економији ЕУ и по броју запослених је међу две најважније индустрије“, истакао је Бедоуз. Он је навео и да регулатива ЕУ ствара додатни притисак на рафинеријски бизнис који је иоанако оптерећен зависношћу од увоза нафте, падом искоришћености рафинеријских капацитета и високим трошковима енергената који чине 60 одсто укупних оперативних трошкова. „Један од захтева ЕУ је и смањење потрошње угљен-диоксида. Тренутно ЕУ учествује са 11 одсто у глобалној емисији ЦО2. Све и да ЕУ преполови удео у глобалном загађењу, то неће онемогућити глобално загревање нити је Европа та која ће спасити свет“, навео је Бедоуз. Дмитриј Васиљев, директор Дирекције за развој и инвестиције у Блоку Прерада НИС-а је говорио о модернизацији прерађивачких капацитета кроз три фазе од доласка већинског акционара Гаспромњефта у НИС. „Прва је била модернизација постројења у Панчеву вредна више од 500 милиона евра, следи нам производња базних уља у Новом Саду и пројекат дубоке прераде у Панчеву. Намера је да до 2018. године у Панчеву производимо 41 одсто дизела евро квалитета и да готово елиминишемо производњу енергената за грејање“, навео је Васиљев. На панелу о рафинеријском бизнису су учесници између осталог закључили и да ће дизел гориво у будућности чинити све већи удео у потрошњи. Политика опорезивања у ЕУ је таква да стимулише произвођаче аутомобила да развијају технологије погона мотора на дизел.
