Која су нова решења за унапређење енергетске ефикасности и на чему се у овој области у Србији ради, говорило се на панел дискусији “Енергетска ефикасност – улагање у будућност”, у којој су учешће узели представници Министарства рударства и енергетике, компaније НИС, УНДП-а (Програма Уједињених нација за развој), као и академске заједнице. На штанду НИС-а одржан панел “Енергетска ефикасност – улагање у будућност” О главним пројектима НИС-а из области енергетике говорио је Игор Кораћ, заменик директора Блока Енергетика у НИС-у. Према његовим речима, НИС се, у оквиру својих бројних активности на побољшању енергетске ефикасности постројења и развоју обновљивих извора енергије, посебно фокусирао не пројекат изградње малих електрана на нафтним и гасним пољима, као и на коришћење геотермалних вода. „Тренутно у нашем систему ради пет електрана са укупном инсталисаном снагом од око 6,3 МW. У изградњи је још четири електране чија је снага око пет МW, чиме ће до краја ове године НИС имати капацитет производње електричне енергије од готово 12 МW. На тај начин НИС решава два проблема – користимо гас тамо где нема инфраструктуре за његов пласман у транспортни или дистрибутивни систем и смањује се емисија штетних гасова у атмосферу. На постојећим постројењима НИС је већ произвео око 20 милиона Кwh. Сваке године НИС повећава утрошак гаса за производњу електричне енергије тако да је у плану да она до 2018. године буде око 160 милиона кубних метара“, рекао је Кораћ. У дискусији су учествовали су представници Министарства рударства и енергетике, компaније НИС, Програма Уједињених нација за развој, академске заједнице и стручне јавности Кораћ је истакао и да НИС ради на изградњи постројења за комрпимовање природног гаса, као и да би до краја године требало да на једној од пумпи НИС-а почне малопродаја тог енергента. Такође, за 2015. годину је најавио и да ће на пумпама Змај 2 и Жарково у Београду бити могуће купити компримовани природни гас. „Такође, велику пажњу поклањамо и што већем искоришћавању геотермалних капацитета. НИС тренутно има 75 извора од којих је 12 активно. Наши највећи партнери у коришћењу овог ресурса су бање Кањижа и Јунаковић, али су наши капацитети такви да можемо да снабдевамо бројне партнере“, истакао је Игор Кораћ. Антонела Солујић, шеф одсека за унапређење енергетске ефикасности Министарства рударства и енергетике, рекла је да је опредељење Србије је да развија енергетску ефикасност. „Стратегија развоја енергетике Србије до 2030. године подразумева уштеде од 9 одсто у односу на садашњи ниво потрошње. Уштеде које се остваре улагањем у енергетску ефикасност омогућавају смањење буџетских издатака за набавку енергената и тиме отварају перспективе развоја других сегмената привреде“, рекла је Солујићева. Представница ресорног министарства је истакла и да је држава преузела на себе улогу носиоца законодавног и финансијског уређења области енергетске ефикасности, пре свега кроз доношење одговарајучих прописа који се заснивају на релевантним директивама Европске уније као и обезбеђивање фондова за улагање у подизање нивоа знања и инвестиционог улагања. О главним пројектима НИС-а из области енергетике говорио је Игор Кораћ, заменик директора Блока Енергетика у НИС-у „Србија је донела одговарајуће прописе који омогућавају улагање у подизање нивоа енергетске ефикасности, а ти послови ће се финансирати из буџета ЕУ, Буџетског фонда Србије, буџета локалних самоуправа али и подстицањем приватних улагања. Поред тога, кроз одговарајуће измене прописа створен је институционални оквир за обуку енергетских менаџера који ће у компанијама спроводити пројекте побољшања енергетске ефикасности, као и обуку енергетских саветника који ће контролисати напредак на терену“ објаснила је Солујићева. Маја Матејић, представник УНДП-а, представила је пројекте које је ова институција подржала како би се унапредила енергетска ефикасност у Србији док је Владимир Божичковић, професор Машинске школе у Панчеву представио пројекат градње ветрогенеретора мале снаге који су његови ученици направили уз подршку компаније НИС. Представљени пројекти НИС-а из области енергетике и енергетске ефикасности У дискусији која се развила, истакнута је посвећаност НИС-а, као велике компаније, унапређењу енергетске ефикасности. „Најважније је да се енергетска ефикасност посматра као уштеда у добити јер се једино тако може исказати интерес некога да улаже у то. НИС је добар пример како велике компаније то раде, а оне би уз државу требало и да буду носиоци овог великог посла“, истакла је Маја Матејић.
