Са најмањом емисијом угљен-диоксида, компримовани природни гас сматра се једним од најперспективнијих еколошких горива будућности. Поред еколошког аспекта, предност примене компримованог природног гаса (КПГ) је значајно нижа цена горива током експлоатације и у продаји, као и чињеница да доприноси повећању енергетске независности од расположивих резерви нафтних горива. Са друге стране, висока цена возила због уградње резервоара за КПГ и конверзије мотора на КПГ, проблем неразвијене инфраструктуре - мреже пунионица за КПГ у многим земљама, као и набавке скупих транспортних возила за транспорт КПГ-а до пунионица, главне су кочнице широј употреби тог горива. У свету, према подацима НГВ Глобала за 2013, има 18,09 милиона возила која користе природни компримовани гас као гориво, што не представља ни два процента удела у укупном броју возила којих на планети има више од милијарде. Ипак, ако се погледа да је 2001. у свету било само 1,7 милиона возила која користе као гориво КПГ, то говори да је њихов број у последњој деценији растао за око 15 одсто годишње. Асоцијација произвођача возила на КПГ предвиђа да ће до 2020. удео возила на КПГ у свету расти по годишњој стопи од чак 18 одсто. Највећи број возила која користе КПГ, око 70 процената концентрисан је у само шест земаља у свету и то у Ирану, Пакистану, Аргентини, Бразилу, Кини и Индији. У Европској унији убедљиво највећи број возила на природни гас има Италија, око 820.000. Разлог је отвореност према новим моделима које производи домаћа аутомобилска компанија Фиат, али и уштеда на цени горива. Са друге стране, Немачка има 96.000, Русија нешто више од 90.000, док Украјина има чак 388.000 возила на КПГ.
Тренутно на нивоу Европске уније постоји нешто више од милион аутомобила који користе КПГ, што представља око 0,5% укупног броја возила у земљама чланицама.У јануару 2013. Европска комисија је објавила пакет мера како би подстакла и обезбедила изградњу станица за алтернативна горива широм Европе, које би имале заједничке стандарде кад су у питању дизајн и употреба. Предложено је и да се до 31. децембра 2020. обезбеди да станице за пуњење КПГ-ом широм Уније буду на максималној удаљености од 150 километара. Процена је да ће изградња инфраструктуре, станица за КПГ, коштати Европску унију око 160 милиона евра. Идеја је да се омогући да возила која користе ово гориво слободно циркулишу по територији целе Европе и да КПГ постане одржива алтернатива дизелу. Заступљеност компресорских станица је различита од земље до земље. У свету постоји близу 20.000 јавних станица за КПГ, док у Европи, према подацима са сајта cngevrope.com, највише станица убедљиво има Италија, чак 999, затим следи Немачка са 912, па Аустрија са 176. У региону је, ако се изузме Бугарска у којој има више од сто јавних гасних станица, све још у повоју. Васил Катинчаров, експерт Европске комисије за квалитет горива, који живи у Бугарској, каже да је уштеда највећи разлог зашто у тој земљи постоји велики број аутомобила који користе гас. – КПГ је дупло јефтинији од конвенционалних течних и биогорива, а и потрошња по километру је нижа - каже он. У Хрватској постоје само две јавне пунионице за КПГ у Загребу и у Ријеци. У Црној Гори их нема, док у БиХ постоји само једна интерна пунионица КПГ-а у Сарајеву. У Македонији постоје две, у Скопљу и Куманову, као и у Словенији и то у Љубљани и Јесеницама.
Висококвалитетан КПГ који НИС произведе примењиваће се у аутомобилској индустрији, на првом месту због смањења емисије штетних гасова и лебдећих честица.Највеће препреке примени КПГ у Србији су недостатак српских прописа из области КПГ-а и неразвијена мрежа за пуњење возила. Србија ће после периода испитивања примене, након шест месеци, имати јасне показатеље из НИС-а и развити мрежу према захтевима потрошача. - Опрезно смо почели са пилот-пројектом, да не бисмо имали велика улагања и проблем неискоришћеног капацитета. Искуства са интерне пумпе из „Србијагаса“, после више од десет година рада, говоре нам да треба почети са десетак возила на дан - каже Ђурић. Иван Благојевић, доцент са катедре за моторна возила Машинског факултета у Београду, каже да употреба гаса у Србији у путничким возилима није заживела у мери у којој се то очекивало пре неколико година. - Примена КПГ-а је у Србији увек ишла у неким таласима, зависно од цена горива и уградње, али никада није почео са масовнијом применом - објашњава он. Кад је у питању теретни саобраћај, сматра да је разлог слабе примене у Србији иницијална цена коју треба уложити, иако се КПГ, код теретног саобраћаја који подразумева прелазак великих растојања, показао као веома исплатив, а као пример наводи Русију.
Према анализама које су спровели стручњаци Европске комисије, за ширу употребу КПГ-а постоје три главне препреке: висока цена возила, низак степен прихватања од стране корисника и недостатак станица за пуњење на већем делу европске територије.- Био сам укључен још 1995. године у први пилот-пројекат уградње опреме за употребу КПГ-а у неколико возила ГСП Београд. У пројекат су били укључени Машински и Рударско-геолошки факултет, Град Београд и све је почело веома амбициозно. Урађен је план целог пројекта, али је све стало кад је понестало новца. Тачније, стало се код изградњу пунионице КПГ-а. У том тренутку у Србији су постојала два пунилишта, а једно је било у Београду. И касније је, каже Благојевић, било неколико покушаја да се повећа број возила на метан у ГСП-у и ауто-превозном предузећу „Ласта”, али ништа није отишло даље од неколико преправљених аутобуса. Како каже Славица Стевановић из Градског саобраћајног предузећа Београд, изградња гасне станице је у процесу, али с обзиром на то да су у питању велика финансијска средства, не зна се кад ће тај пројекат бити завршен. ГСП је 2011. набавио 10 нових аутобуса на гас који тренутно саобраћају у главном граду. Ипак то је у односу на укупно 1.019 аутобуса у Београду, веома мали број. Нови Сад је, такође, пре неколико година набавио шест аутобуса, али ни у том граду нема најава нових набавки. У региону је Бугарска убедљиво највише развила програм за аутобусе. У пет највећих градова, као и на међуградским линијама, саобраћа 105 аутобуса који користе КПГ. Код путничких возила, од укупно 61.000, чак 95 одсто су возила прерађена за употребу КПГ-а, углавном због уштеде, а чак 75 одсто од тог броја је у власништву таксиста. Без обзира на све препреке које стоје на путу примене овог гаса, КПГ се сматра горивом будућности због својих еколошких особина, а како сада ствари стоје ни цена није занемарљив фактор. Tекст: Ана Крајнц Овај чланак је објављен у 4. броју корпоративног часописа Energize.
