Извор: Недељник
Нафтна индустрија у свету и региону је у току протекле године била једна од најпогођенијих последицама пандемије корона вируса. О томе како се НИС развија у години након почетка пандемије, какве резултате постиже, али и зашто ни у изузетно тешкој години није одустао од својих друштвено одговорних пројеката и инвестиција, разговарали смо са Вадимом Смирновим, замеником генералног директора НИС-а.
НИС је недавно саопштио резултате пословања за девет месеци 2021. године. Поједини финансијски показатељи бољи су не само у односу на кризну 2020. годину, већ и у поређењу са 2019. Да ли то значи да је криза коју је изазвала пандемија корона вируса прошлост?
После турбулентне 2020. године, која нам је донела бројне неочекиване изазове и у пословном и у приватном животу, за нас је ово период стабилизације. Пре свега, значајно су побољшани макроекономски параметри и ми сведочимо расту цена нафте и опоравку потражње за нафтним дериватима широм света. Такође, у НИС-у смо наставили са спровођењем мера за повећање оперативне ефикасности и оне дају значајне резултате. У периоду јануар-септембар њихов ефекат на показатељ EBITDA је 1,8 милијарди динара, што значи да наш пословни модел и финансијска дисциплина дају резултате. Прошле године смо у истом временском периоду забележили финансијски губитак, а сада је наша нето добит 13,3 милијарди динара. Показатељ EBITDA, као важан показатељ профитабилност, износи 38,2 милијарде динара што је 3,7 пута боље од прошлогодишњег резултата, али и више од оствареног у истом периоду 2019. године. Поред тога, наставили смо са значајним улагањем у капиталне пројекте и инвестирали више од 13 милијарди динара у развој НИС-а.
Дакле, можемо бити задовољни оствареним у досадашњем току године, али далеко смо од тога да смемо рећи да је криза иза нас. Тржиште је и даље изразито волатилно и цене нафте се мењају по неколико процената на недељном или чак дневном нивоу. Много је спољних фактора на које наша индустрија нема никакав утицај, а који остављају значајне последице на наше финансијске и оперативне резултате. Укратко, и даље су присутни бројни изазови и биће потребно много рада, посвећености и дисциплине да их превазиђемо. Прошла година је показала да у НИС-у имамо довољно вештине и знања да се са успехом носимо и са најтежим препрекама.
НИС у Србији није само важан привредни субјекат, већ је и једна од водећих компанија када је реч о друштвено одговорним пројектима. Који су најважнији правци улагања у тој области?
Недавно објављена студија независне ревизорске куће KPMG о економском утицају НИС-а у Републици Србији јасно говори о значају компаније за домаћу економију. У периоду између 2010. и 2020. године просечан годишњи допринос НИС-а бруто домаћем производу је 5,1 одсто. У истом периоду просечно смо годишње у буџет уплаћивали више од 1,1 милијарде евра или око 15,3 одсто укупних пореских прихода буџета Републике Србије на годишњем нивоу. У претходној деценији НИС је просечно годишње инвестирао 274 милиона евра, док је просечна годишња вредност извоза наше компаније била 262 милиона евра. Ове цифре јасно говоре о напретку и модернизацији НИС-а од 2009. године, али и објашњавају захваљујући чему смо спремни дочекали кризни период.
Међутим, НИС није улагао само у бизнис, јако су важне и наше инвестиције које смо остварили кроз друштвено одговорне програме. Верујем да је даљи развој НИС-а могућ само уколико истовремено напредује и заједница у којој послујемо, баш као што је наш пословни успех потпун једино ако га уложимо у опште добро. Зато смо од 2009. године кроз друштвено одговорне пројекте у заједницу у којој живимо уложили више од 4,1 милијарде динара. Своје друштвено одговорне пројекте реализујемо под слоганом „Будућност на делу“, а њу пре свега градимо кроз улагања у младе људе, њихово образовање, здравље и безбедност. Поред младих генерација, улажемо и у сарадњу са образовним и научним институцијама, пројекте из области културе, унапређење заштите животне средине, јачање спортске инфраструктуре. Сасвим конкретно, реконструишемо и обнављамо школе, вртиће, градимо дечја игралишта, опремамо породилишта, дечје диспанзере и друге здравствене установе, стипендирамо студенте. То је та наша „Будућност на делу“.
На који начин остварујете сарадњу са заједницом и шта су основни фокуси? Ту сарадњу нисте прекинули ни у време највеће кризе 2020. године.
Тајна наше успешне сарадње са заједницом је у нашој спремности да саслушамо потребе пријатеља на локалу. Од 2009. године спроводимо програм „Заједници заједно“ у 12 локалних заједница широм Србије и до сада смо заједнички реализовали више од хиљаду пројеката вредних више од 1,4 милијарде динара. У томе имамо значајну подршку Владе Србије и ресорних министарстава. Иако је 2020. година била изузетно тешка за нас, нисмо одустали од пројеката које реализујемо годинама. Потребе заједнице су значајне и разноврсне и ми настојимо да им изађемо у сусрет из године у годину. Уосталом, пријатеље не напуштате онда када им је потребна подршка, већ сте тада највише уз њих.
Тако смо у 2020. години уложили скоро милион евра у унапређење безбедности у школама и дигитализацију наставног процеса. Конкретно, подржали смо 83 школе у нашој земљи и донирали им безбедносне системе и савремену рачунарску опрему, што је било од изузетног значаја у условима епидемије. Ако желимо да наша деца напредују и уче, онда им морамо обезбедити савремену опрему и учила, какве имају и њихови вршњаци у Европи. Нисмо стали само на опремању школа. Организовали смо својеврсни караван „Заједници заједно“ и обишли током ове године школе у којима су реализовани пројекти, да видимо шта је урађено и шта наши партнери мисле о ономе што смо заједнички реализовали. Осмеси деце која су нас дочекала и уређени и опремљени кабинети били су нам најбољи знак да је наш програм дао важне резултате. Али, сада идемо даље. У 2021. години спровели смо нови конкурс програма „Заједници заједно“ путем ког ћемо подржати еколошке пројекте у 12 локалних заједница. Реч је о 29 пројеката који су усмерени на замену котлова, смањење загађења, унапређење енергетске ефикасности, соларну енергију и уређење јавних парковских површина. Ови пројекти значајно ће унапредити заштиту животне средине у заједницама у којима се реализују. Ми смо грађани ове земље и стало нам је да она буде чистија и лепша.
Поменули сте стипендирање студената. Колико сте до сада академаца подржали?
Сарадњу са научним и образовним установама спроводимо, пре свега, путем програма „Енергија знања“, који реализујемо од 2012. године. Изузетно смо поносни на овај програм, а стипендирање студената је његов важан део. Подршка студентима је, заправо, наше улагање у развој високообразованог кадра за потребе компаније, а са друге стране тиме омогућавамо да млади стручњаци остану у земљи. НИС стипендира српске студенте у Србији и Руској Федерацији и до сада је подржано око 130 студената, од којих је више од 50 већ запослено у компанији. Такође, путем „Енергије знања“ остварили смо сарадњу са водећим домаћим универзитетима, али и престижним руским универзитетима као што су Санктпетербуршки рударски универзитет, Универзитет „Губкин“ из Москве, МГИМО, Тјумењски индустријски универзитет, Ухтински универзитет, Универзитет “Лобачевски“ и Тјумењски државни универзитет. Наша улагања у образовање и науку реализују се и путем осталих друштвено одговорних пројеката, не само преко „Енергије знања“. На тај начин смо у ову област од 2009. године инвестирали више од 6,7 милиона евра. Верујемо да су улагања у образовање најбоља инвестиција у будућност и наставићемо да инсистирамо на њима и у наредним годинама.
