Интервју

Настављамо енергетску транзицију компаније

11.10.2022

Последње године су веома изазовне за енергетски сектор и на нашу индустрију утичу бројна глобална дешавања на која ми имамо мало или нимало утицаја, али ће сасвим сигурно у наредном периоду расти удео обновљивих извора енергије у енергетском миксу, каже у интервјуу за Квартални билтен Националног нафтног комитета Србије Сергеј Фоминих, директор Блока енергетика у компанији НИС (Нафтна индустрија Србије). Са Сергејем Фоминихом смо разговарали о актуелној ситуацији у енергетском сектору Србије и региона, али и о актуелним пројектима из области обновљивих извора енергије које развија компанија НИС.

У НИС-у је недавно формиран Блок Енергетика који ће објединити велики део „зелених“ пројеката. Који су циљеви и идеја овог новог организационог дела?

Сведоци смо да се тржиште енергетике последњих година значајно изменило. Није реч само о променама цена енергената, већ и о суштинским изменама какве доносе енергетска транзиција, убрзани развој алтернативне енергетике, те зелена агенда различитих земаља која значи и значајне измене законске регулативе. Ту ни Србија није изузетак, јер је прошле године усвојен сет закона који додатно регулишу област рударства и енергетике и којима се детаљно уређује питање коришћења обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности и додатно унапређује правни оквир. Дакле, промена у енергетском сектору има много, а ми у НИС-у их видимо као нове могућности за развој наших пројеката и допринос енергетској стабилности не само НИС-а и Србије, већ и региона.

Такође, у нашој компанији је ојачао енергетски сектор, који се развија у свим правцима, посебно у сфери производње енергије. Основна идеја формирања Блока Енергетика у НИС-у је да убрзамо енергетску транзицију, јер за нашу компанију то није нови пројекат, већ нешто чиме се бавимо дуже од осам година. Блок Енергетика ће, као јединствени центар компетенција у НИС-у, управљати областима термо и електроенергетике у оквиру наше компаније. У наредном периоду  основни фокус биће ширење обима посла у области производње и трговине електричном енергијом, соларном енергијом, као и управљање енергетским ресурсима у НИС-у, укључујући и ТЕ-ТО Панчево и ХИП Петрохемију. Тиме што се континуирано развија, наша компанија унапређује и енергетски сектор Србије. А наш основни циљ је декарбонизација кроз процес енергетске транзиције. Планирамо да до 2030. године половина наше потрошње буде из алтернативних извора енергије и чинимо значајне кораке у том правцу.

Који су кључни пројекти на којима ћете радити?

Пре свега, разматрамо пројекте производње електричне енергије из енергије Сунца и ветра, и ту смо већ учинили сасвим конкретне кораке. Такође, анализирамо и потенцијалне пројекте за примену биомасе, биогаса као и малих хидроелектрана. У сваком случају, у наредном периоду доћи ће до интензивирања пројеката из области енергетске ефикасности, обновљивих извора енергије, издвајања и складиштења CO2, развоја пилот пројеката за некомерцијалне технологије. То је нова фаза у развоју НИС-а. Истовремено, дефинисали смо велики број мера и могућности за смањење различитих врста емисија, првенствено емисија гасова са ефектом стаклене баште. На пример, већ вршимо “утискивање” CO2 у наша лежишта у циљу спречавања емисија у атмосферу и подизања производње нафте и гаса. Тиме остварујемо двоструку добит – имамо и бизнис бенефите, али свакако и еколошке користи.

Када је реч о конкретним пројектима, желим да истакнем да смо искорак у енергетику учинили још 2013. године када смо започели реализацију програма производње електричне енергије на нафтним и гасним пољима. То значи да смо на нашим нафтним и гасним пољима у Србији изградили мале електране у којима се из каптажног гаса на нафтним пољима и некомерцијалног гаса на гасним пољима, који раније није био искоришћен, производи електрична и топлотна енергија. У овај програм НИС је до сада инвестирао више од 20 милиона евра, а укупна максимална електрична снага електрана је 14 МW. Овим начином производње енергије спречава се неконтролисано сагоревање на бакљи или чак испуштање несагорелог каптажног гаса у ваздух на нафтним пољима, а НИС остварује значајне финансијске бенефите. Поред Србије, НИС је започео производњу струје из гаса и на бушотини Жомбољ у Румунији. Киловатсате произведене на овом постројењу НИС продаје на румунском тржишту.

Када је реч о соларној енергији, спровели смо пилот пројекат уградње соларних фотонапонских електрана на осам бензинских станица у Србији. Електрична енергија произведена у њима ће се највећим делом користити за потребе самих бензинских станица уз размену са дистрибутивном електричном мрежом. На овај начин планирана је годишња уштеда у набавци електричне енергије од готово 300 МWh уз испоруку око 40 МWh у дистрибутивну мрежу и уз годишње смањење емисије угљен диоксида од 375 тона. Планирамо да пројекат буде проширен на још 30 бензинских станица у наредне две године. Такође, планирамо изградњу соларних фотонапонских електрана у оквиру Рафинерије нафте Панчево и складишта деривата нафте у Новом Саду. Ова два пројекта требало би да буду окончани до јесени 2023. године, уз укупну инсталисану снагу панела од 8,3 МW и укупну годишњу производњу од 11200 МWh електричне енергије.

Такође, успешно смо привели крају пројекат изградње Термоелектране-топлане Панчево у сарадњи са нашим партнером, компанијом „Гаспром енергохолдинг“. Овај пројекат вредан је око 180 милиона евра и има инсталисани електрични капацитет до 200 МW. У новој гасној електрани, чија је технологија тренутно најбоља са аспекта енергетске ефикасности и екологије, производиће се топлотна енергија за потребе Рафинерије нафте Панчево, док ће произведена електрична енергија већином бити усмерена у електроенергетски систем Србије. Овде није реч о алтернативној енергетици, али је ТЕ-ТО Панчево прва гасно-парна електрана у Србији, намењена за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије, која сагорева природни гас а гас је еколошки најчистије фосилно гориво. Настављамо рад и на пројекту ветропарка.

Поред тога, и даље развијамо трговину електричном енергијом. Поред тржишта Србије, ту смо присутни и на регионалним тржиштима, попут Румуније, Бугарске, Босне и Херцеговине, итд. Иако бисмо више зарадили тргујући ван Србије у овим изазовним временима све што произведемо тренутно остаје на домаћем тржишту јер и тиме желимо да допринесемо енергетској стабилности Србије.

Како оцењујете перспективу за развој „зелених“ пројеката у Србији и који су правци НИС-а у том смислу?

Мислим да је тренутак повољан за даљи развој оваквих пројеката. Српска берза електричне енергије се веома успешно развија. Ту видим шансу и за домаћинства која желе да започну сопствену производњу електричне енергије путем соларних панела и било би добро да их што више крене у тај посао. Такође, мењају се и технологије и омогућавају већу производњу струје. Поред тога, све више произвођача соларних панела из целог света се труди да уђе на тржиште Србије, што значи да перспектива свакако постоји. Што се тиче НИС-а, већ сам детаљно набројао пројекте које реализујемо и које планирамо да спроведемо у дело. За НИС је најважније стабилно снабдевање електричном енергијом јер у саставу наше компаније раде постројења која су од посебног значаја за Републику Србију и њену енергетску стабилност и безбедност. Довољно је само да наведем пример Рафинерије нафте у Панчеву. Такође, желим да истакнем да НИС придаје велики значај својој зеленој агенди и да је спроводи већ годинама. О томе сведочи чињеница да смо од 2009. године у пројекте заштите животне средине и пројекте који значајно доприносе унапређењу еколошке слике инвестирали око 900 милиона евра. Дакле, НИС је спреман да  пружи и већ даје свој допринос смањењу климатских промена, развоју зелене енергетике у Србији и достизању циљева Републике Србије у погледу климатских промена.

Како оцењујете тренутно стање и даљи развој зелене транзиције и улагање у обновљиве изворе енергије?

Већ сам рекао да су последње године веома изазовне за енергетски сектор и да на нашу индустрију утичу бројна глобална дешавања на која ми имамо мало или нимало утицаја. Ови догађаји донекле су успорили процес енергетске транзиције, али је он, по мом уверењу, неповратан. Ми сада сведочимо да се поједине државе привремено враћају производњи електричне енергије из угља, али то је последица енергетске кризе и жеље да се обезбеди енергетска стабилност у наредном периоду, посебно пред надолазећу зиму. Такође, помиње се и поновно активирање нуклеарних електрана из истих разлога које сам навео. Али, у сваком случају, мислим да је дугорочна перспектива смањење производње електричне енергије из угља и то у корист обновљивих извора енергије, пре свега, енергије Сунца и ветра. Сматрам да ће у наредном периоду само расти удео обновљивих извора енергије у енергетском миксу. Уколико у наредних пет до седам година удео енергије из Сунца и ветра достигне трећину укупно произведене енергије можемо рећи да се процес енергетске транзиције одвија веома успешно.

Који су, по Вама, главни изазови тренутног глобалног енергетског тржишта?

Тренутно стање енергетског тржишта представља изазов за све велике играче. То, пре свега, важи јер на тржишту влада нестабилност у дужем временском периоду, потом постоји оптерећење због великог броја различитих интереса на тржишту и, на крају, тренутно је актуелан значајан утицај политике на глобално енергетско тржиште. Верујем да ове изазове можемо превазићи уколико пажљиво пратимо потребе тржишта и глобалне трендове и будемо спремни да благовремено реагујемо у складу са променама које се очекују или дешавају. Такође, верујем да је одговорност наша кључна вредност – одговорност према људима, ресурсима, заједници и животној средини, и она је темељ за изградњу партнерских односа са свим заинтересованим странама.

  • Биографија:

    Сергеј Фоминих, директор Блока Енергетика НИС-а, рођен је 1979. године у Руској Федерацији. Дипломирао је на Правном факултету Маријског државног универзитета и Централно-европског Универзитета у Будимпешти из области јуриспруденције. Стручно усавршавање наставио је у Московској школи управљања Сколково, Пословној школи Кембриџ и IMD Пословној школи у Швајцарској где је стекао MBA диплому.

    Поседује дугогодишње искуство у области права које је стекао радећи у међународним консалтинг компанијама. У НИС-у је почео да ради 2009. године, на позицији директора Дирекције за правни мониторинг, да би у новембру 2010. године постао директор Функције за правна и корпоративна питања. Од 2018. године члан је Одбора директора компаније „Газпром Енергохолдинг“ са којом НИС партнерски реализује пројекат Термоелектране-топлане Панчево. Такође, један је од кључних сарадника у пројекту партнерства са ХИП Петрохемијом.

    У 2022. години именован је за директора новоформираног Блока „Енергетика“.

    Поред руског, говори српски и енглески језик.

ПРЕСС СЛУЖБА

Милентија Поповића 1
11070 Београд

Пријавите се за наш newsletter

    Слажем се са Политиком приватности