Интервју Кирила Тјурдењева, генералног директора НИС-а за „Политику“
После тешке прошле године у којој је цена нафте пала на историјски минимум, а продаја деривата била практично преполовљена због пандемије корона вируса, светске и домаће нафтне компаније су почеле полако да се опорављају. То показују и њихови пословни резултати за првих шест месеци ове године. Али, још су далеко од тренутка када могу да кажу да је криза остала иза њих.
-Прошле године је у марту и априлу продаја деривата била и до 50 одсто мања. Али, успели смо да зауставимо даљи пад и вратимо се на период пре кризе. Каква ће ситуација бити у наредном периоду, зависи од кретања цене нафте на светском тржишту, као и од односа понуде и тражње. Због свеукупне ситуације са пандемијом усвајају се бизнис планови с различитим сценаријима како би се прилагодили датим условима. Планови се базирају на макроекономским претпоставкама, будући да је тешко предвидети даље кретање цена сирове нафте. Такође, наставили смо с програмом мера за повећање оперативне ефикасности и смањење трошкова због чега можемо рећи да је за НИС ова 2021. година – година стабилизације, каже у разговору за „Политику“ Кирил Тјурдењев, генерални директор Нафтне индустрије Србије.
Недавно сте нас обавестили о пословним резултатима НИС-а за првих шест месеци ове године. Они су значајно бољи од прошлогодишњих када је цена нафте била на историјском минимуму. На који начин сте остварили ове резултате и да ли то значи да је криза прошла?
Нето добит НИС-а је за првих шест месеци ове године износила нешто више од шест милијарди динара, што је знатно бољи резултат од прошлогодишњег. ЕБИТДА (профит пре плаћене камате, пореза на добит и амортизацију) износи 22,2 милијарде динара што је повећање од готово 10 пута у поређењу са истим периодом 2020. Два фактора су допринела бољим резултатима. С једне стране, то је раст цена нафте и опоравак потражње, а са друге то су мере које смо предузели како бисмо унапредили ефикасност и смањили трошкове. Наш пословни модел даје резултате и наставићемо са програмом мера који се показао успешним у кризи.
Шта су приоритети НИС-а за наредну годину- да ли су то даља модернизација малопродаје, рафинерије…?
Важно је истаћи да, упркос свему, настављамо са даљим развојем и инвестицијама. Основна су три правца улагања. У области истраживања и производње нафте и гаса, пре свега, циљ нам је да произведемо планиране количине нафте и гаса. Радимо на зрелим нафтним пољима и производња нафте на нашим налазиштима захтева велика улагања.
Друго, у Рафинерији нафте Панчево радимо техничке анализе и припремамо се за процес модернизације постројења за каталитички крекинг што је још један вид модернизације рафинерије који ће повећати нашу конкурентност када је реч о производњи компоненти за моторна горива и сировина за петрохемију.
Трећи основни правац улагања је модернизација и развој наше малопродајне мреже. Планирамо да у овој години приведемо крају изградњу четири нове и реконструишемо шест старих бензинских станица у Србији. Такође, у компaнији реализујемо низ пројеката чији је циљ повећање оперативне ефикасности будући да НИС треба да се мења што налажу и глобални изазови у нашој индустрији на које ми треба да одговоримо.
На шта конкретно мислите?
Пре свега на повећање ефикасности која се огледа у промени интерних прописа у компанији, бржим процесима доношења кључних одлука, смањењу бирократије, дигитализацији многих процеса…Такође, спроводимо дигиталну трансформацију компаније коју видимо као алат да остваримо своје стратешке циљеве у времену изузетно брзих технолошких промена.
Кави су изгледи да будети нови власник ХИП Петрохемије?
Тендер за приватизацију Петрохемије објављен је 9. септембра и ми сада анализирамо документацију. Компанија НИС и ХИП Петрохемија су дугогодишњи стратешки партнери и НИС је свестан значаја који Петрохемија има за привреду Републике Србије. Али, у овом тренутку, док је процес приватизације у току, нисмо у могућности да детаљније коментаришемо процес.
НИС производи примарни бензин што је основна сировина за рад Петрохемије. Зашто је за НИС битна Петрохемија?
Наша рафинерија нафте и ХИП Петрохемија су техничко-технолошки повезане. Примарни бензин који се производи у рафинерији ми цевододима испоручујемо у Петрохемију која га даље користи као сировину. Такође, у овом тренутку, ми смо мањински акционар Петрохемије.
Најуспешнија сте комапнија у Србији и највећи буџетски давалац. Колико НИС новца пребаци у буџет сваке године?
Тачно је да је НИС један од највећих буџетских давалаца у Србији. У српски буџет се кроз плаћене порезе просечно годишње уплаћује више од 1,1 милијарде евра или око 15,3 одсто укупних пореских прихода буџета Републике Србије на годишњем нивоу.
Акцизе су у Србији највише у региону. Тако је одлучила држава, али због тога је и гориво готово најскупље у Србији?
Главни утицај на цену деривата имају светске цене нафте. Ми увозимо три четвртине од укупно прерађених количина у рафинерији. Поред светске цене нафте и курсне разлике имају утицај на цену бензина и дизела. Када је реч о акцизама, поштујемо сва правила земље у којој послујемо.
Када говорите о отварању нових пумпи да ли ће на њима бити део за пуњење електричних аутомобила?
На неким нашим станицама на ауто-путу постоје уређаји за пуњење електричних аутомобила и ми већ омогућавамо возачима да их користе. Имамо намеру да се развијамо у овом правцу, како се буде развијала и потражња за овом врстом услуге.
Имате ли нека нова налазишта нафте у Србији, Румунији и где још експлатишите црно злато?
Сваке године, у зависности од инвестиционог програма, бушимо између 40 и 60 бушотина у Србији. Такође, сада радимо на разради нафтног налазишта у западном делу Румуније и прве количине нафте која је тамо произведена испоручене су рафинерији Панчево. Поред тога, реализујемо и пројекте истраживања у Републици Српској на територији БиХ.
Бавите се и производњом струје.
До сада смо на осам нафтних и гасних поља у Србији реализовали програм когенерације, односно изградње малих електрана у којима се производи електрична енергија. Раније се гас спаљивао на бакљама, а сада га користимо у турбинама за производњу електричне енергије. Осим тога завршавамо и пројекат градње термоелектране топлане ТЕ-ТО Панчево. Основна снага овог постројења је 200 мегавата. Овај пројекат се реализује са «Гаспром енергохолдингом».
Струја коју производите из гаса је за ваше потребе или је и продајете?
Део електричне енергије користимо за сопствене потребе, а део продајемо. Осим тога, ми се бавимо и трговином електричне енергије. Како купујемо, тако и продајемо. НИС је у овом сегменту присутан на тржиштима Србије, Босне и Херцеговине, Румуније и Бугарске, а тргујемо и на границама са Мађарском, Хрватском, Словенијом, Северном Македонијом и Црном Гором. Прошле године смо произвели 69 GWh електричне енергије, а обим продаје износи 320 GWh.
Ви сте и друштвено одговорна компанија. Доста помажете младе…
Од 2009. године укупно смо у друштвено одговорне пројекте инвестирали више од 4,1 милијарде динара. Основни правци улагања су подршка младима, улагање у развој локалних заједница, побољшање квалитета образавања. Такође, ту су и подршка научним институцијама и школама, подршка развоју културе и уметности, дечјег и професионалног спорта… Имамо два основна програма која се константно развијају. То су „Заједници заједницо“ путем ког сарађујемо са локалним заједницама у којима послујемо, али и са различитим министарствима. У овом тренутку сарађујемо са 12 локалних заједница и у 2021. години за реализацију еколошких пројеката издвојили смо 107,5 милиона динара.
Други програм којим се поносимо је «Енергија знања». Кроз овај програм остварујемо сарадњу са српским и међународним научним и образовним институцијама. До сада смо стипендирали 130 српских студената факултета у Србији и Руској Федерацији, а у компанији је запослено више од 50 стипендиста.То је од великог значаја јер ако желимо да компанија буде модерна и конкурентна потребни су нам високо квалификовани кадрови који ће донети своју енергију.
