Почеци рафинеријске прераде у Србији, технолошки развој, драматични догађаји из историје, сећања рафинераца, модернизација под окриљем „Гаспром њефта“…
Између мале атмосферске дестилације, првог примарног постројења пуштеног у рад 14. децембра 1968. године у Панчеву и друге фазе модернизације рафинеријске прераде (изградња постројења за Дубоку прераду технологијом одложеног коксовања) која је у току, можемо сместити пет деценија, садржајног, динамичног, узбудљивог, а у појединим периодима и драматичног живота запослених у рафинеријској преради НИС-а. Овај вредан јубилеј односи се и на новосадску рафинерију где је рафинеријска производња такође почела у децембру исте године.
Богата историја рафинеријске прераде у Панчеву јасно оцртава пет заокружених периода. Заједничка нит свих пет деценија је жеља за сталним технолошким развојем.
Решење о оснивању Предузећа у изградњи „Рафинерија нафте у Панчеву“, донело је Извршно већа Народне Скупштине Републике Србије 1959. године, а прерада сирове нафте започела је девет година каснија, 14. децембра 1968. године. Прво процесно постројење са инсталираним капацитетом од 1,32 милиона тона прераде сирове нафте годишње, била је Атмосферска дестилација. Три године пре овога, саграђени су и први резервоари за пријем сировина и отпрему готових производа. Убрзо су подигнута постројења – Платформинг, двостепеног термичког крекинга, обрада гасова, редестилација бензина, ТНГ, екстракција аромата, HDS средњих дестилата. Први период развоја примарних капацитета завршава се подизањем још једног постројења за примарну прераду (Атмосферска дестилација) са капацитетом прераде на годишњем нивоу од 3,5 милиона тона. Одмах након тога изграђен је нови нафтовод капацитета преко 34 милиона тона годишње, који је повезивао ондашње највеће рафинерије у Југославији. Упоредо са овим, грађени су помоћни системи, Енергана, резервоари, пристаниште на Дунаву и други објекти рафинеријске инфраструктуре.
У Рафинерију сам дошао са првом генерацијом радника коју су започели производњу. За све нас то је било ново и непознато, a за већину нас ово је било и прво радно искуство. Радио сам на почетку као спољни оператер и свакако да сам поносан што сам један од оних које је успешно започео рад у нашој Рафинерији. Поносни смо што смо започели један посао, веровали смо у оно што радимо и срећни смо што је Рафинерија данас модерна фабрика једне моћне и велике Компаније.
Почетком осамдесетих година прошлог века изградњом погона Битумен и Вакуум дестилација, практично су широм отворена врата за развој секундарне рафинеријске прераде. Све до краја осамдесетих година уследила су велика инвестициона улагања у подизање FCC комплекса (постројење за производњу дизела, бензина пропилена, бензинских компоненти и гасова), али и низа других секундарних погона: Алкилација, Мерокси, а нешто касније и Сулфолана и Клауса.
У току реализације пројекта изградње постројења за Вакуум дестилацију (С-2200), почетком осамдесетих година прошлог века, с обзиром на то да је реч о технологији коју смо набавили у тадашњем Совјетском савезу, блиско смо сарађивали са стручњацима из ове земље. Нама рафинерцима историја се поновила на најлепши могући начин. Опет смо са колегама из Русије, овог пута у оквиру „Гаспром њефта“ који је постао и већински власник НИС-а. Изградили смо нова модерна постројења (MHC&DHT комплекс) на којима се производе деривати врхунског европског квалитета
Почетком 90-тих година Рафинерија се по нивоу технолошке опремљености могла упоређивати са савременим светским рафинеријама. Изграђена постројења омогућавала су структуру финалних производа у односу 80 одсто белих висококвалитетних производа, према 20 одсто црних деривата.
Изградња у пуштање у рад FCC погона био је велики искорак у модернизацији Рафинерије пре 33 године. Тада сам био приправник и кроз претходно теоријско учење и обуку, учествовао сам у старту овог Погона. Можда ћу бити мало субјективан, јер више од три деценије радим на овом Погону, али кад сагледавам историјски развој Рафинерије, чини ми се да је тек са подизањем FCC производног комплекса, Рафинерија постала технолошки заокружена и да се сврстала међу модерне прерађивачке капацитете.
Најтежи период полувековне историје Рафинерије односи се на последњу деценију прошлог века, коју су обележиле санкције Савета Безбедности Уједињених нација, ембарго на увоз сирове нафте, смањивање обима прераде, прекид технолошког развоја и, 1999. године, агресија и бомбардовање НАТО пакта, када су погинула три, а рањена четири радника и када су уништена сва витална енергетска и производна постројења. Директна штета на објектима НИС-а и Рафинерије процењује се на неколико десетина милијарди долара. У тим данима, рафинеријска прерада се суочавала са питањем опстанка. Ипак, после бомбардовања уследила је одлично организована обнова која је спроведена у две фазе и након неколико година Рафинерија је достигла физички обим прераде нафте из претходног периода.
Добро осмишљеном и организованом обновом, успели смо за нешто више од годину дана рафинеријску погонску спремност подигнемо на ниво какав је постојао пре Нато бомбардовања. Ово је заиста непоновљив подвиг. Зато ово и јесте кључна карика, која је спојила дотадашњу прошлост, али је наговестила и много лепшу будућност. Сви смо сведоци да је НИС сада моћна компанија, најбоља у држави и у региону. Нема сумње да иза тога стоје, у правом тренутку обновљени порушени капацитети, а потом од стране Гаспромњефта и стална модернизација Рафинерије у Панчеву
Судбоносни заокрет у историји рафинеријске прераде НИС-а догодио се крајем 2009. године када је већински власник НИС-а постаје Гаспром њефт и од тада се НИС и Рафинерија у Панчеву, убрзано развијају.
За нешто више од две године, почетком новембра 2012. године отворен је нови MHC&DHT комплекс са постројењима за благи хидрокрекинг и хидрообраду, а упоредо са тим изграђен је читав низ нових погона и објеката рафинеријске инфраструктуре. На новим постројењима успешно се производе најквалитетнији нафтни деривата Евро -5 стандарда. Са овом инвестицијом од близу 547 милиона евра, у Панчеву, успешно је завршена прва фаза модернизације и започела нова ера рафинеријске прераде.
Средином 2017. године започела је реализација „Пројекта дубока прерада са технологијом одложеног коксовања“, вредног 300 милиона евра и ово је кључна је инвестиција друге фазе модернизације Рафинерије.
После пет деценија од почетка прераде нафте у Србији, Рафинерија је сада део моћне енергетске компаније на путу сталног развоја који је сврстава међу најбоље у овом делу Европе. Дуго очекивани тренд развоја, сталног инвестирања и модернизације рафинеријске прераде, сада је кључни сегмент пословне политике НИС-а. Слагање коцкица савременог рафинеријског мозаика у Панчеву траје и даље.
Изградњом MHC&DHT комплекса Рафинерија нафте Панчево ушла је у друштво рафинерија које производе евро дизел по ЕУРО 5 стандарду. Уз велику пожртвованост свих наших колега успешним стартом ми смо 2012. године практично завршили прву фазу модернизације и осим технолошког напретка направили смо и значајан еколошки искорак. У току реализације овог великог инвестиционог пројекта имали смо изузетну прилику да свакодневно учимо и запослени на овом рафинеријском производном комплексу стасали су у одличне стручњаке са великим опсегом знања.
