Александар Дибаљ, члан Управног одбора компаније „Гаспромњефт“ Господине Дибаљ, добили сте Златну медаљу за заслуге у јачању културних и економских веза између Русије и Србије. То је доста уопштена формулација – о чему је заправо реч? Најпре бих желео да захвалим председнику Републике Србије на великој части коју ми је указао. Ова медаља је за мене лично веома важна, јер сам, осим пословно, за Србију везан и приватно од 1983. године, када сам на неколико година дошао са родитељима у Београд. Али, веома је важно рећи да добијање оваквог признања има велики значај за компанију „Гаспром њефт“ јер представља оцену нашег укупног пословања у Србији. Када смо 2009. године преузимали контролни пакет акција Нафтне индустрије Србије, НИС је био потенцијално перспективно, али у том тренутку неефикасно и губиташко предузеће. Под управом „Гаспром њефта“ и у тесној сарадњи са Владом Републике Србије, НИС се сврстао међу лидере енергетског тржишта Југоисточне Европе. Данас је то велика и модерна енергетска компанија, која се развија, доноси добит акционарима и обезбеђује значајна пореска средства. Притом, ми се трудимо да реализујемо и хуманитарне пројекте који су важни за Србију. Које социјалне и културне пројекте које је реализао „Гаспром њефт“ у Србији бисте издвојили? Издвојићу највеће пројекте у области очувања историјског и културног наслеђа Србије. Почели смо од рестаурације једног од најзначајнијих симбола руско-српских односа - Руског некропоља у Београду где су сахрањени руски емигранти којима је Србија била уточиште после револуције 1917. године. Ту такође почивају и српски војници и официри који су погинули у Првом светском рату. И као симбол уједињења два народа, на некропољу је постављен меморијални споменик у част погинулих војника, посвећен и успомени на руског цара Николаја II, који је донео историјску одлуку о ступању Русије у рат ради заштите братског српског народа. Компанија „Гаспром њефт“ је 2016. године започела финансирање израде мозаика за унутрашње уређење главне куполе Храма Светог Саве у Београду. До краја 2017. године ће бити израђено 1.230 квадратних метара мозаика куполе, а наша инвестиција ће износити укупно четири милиона евра. Макета са мозаиком ће бити изложена у Руском дому у Београду и сви ће моћи да виде како ће изгледати купола Храма Светог Саве. Већ неколико година заједно са Емиром Кустурицом одржавамо фестивал руске музике „Бољшој“, са циљем пружања подршке младим музичарима из Србије, Републике Српске и Русије. Али, то су само највећи пројекти. Осим тога, у Србији се сваке године уз подршку компанија „Гаспром њефт“ и НИС одржавају и изложбе и концерти и реализују се други догађаји из области културе, образовања и спорта. Због тога ће Златна медаља Србије, којом сам имао част да будем одликован, бити стимуланс за развој програма социјалних инвестиција „Гаспром њефта“ у Србији. Познато је да „Гаспром њефт“ и њена кћерка-компанија НИС, посвећују велику пажњу подршци спорту у Србији. Можете ли нам рећи да ли су те инвестиције оправдане? Наша компанија и њена српска „кћерка“ НИС подржавају најпопуларније тимске врсте спортова у Србији – фудбал, кошарку и ватерполо, а подршку дајемо и тенису. Притом ми не стављамо главни акценат на комерцијални део партнерства, већ на улагања у омладину. Колико су таква улагања у културне, спортске и образовне пројекте оправдана са аспекта бизниса? С обзиром да је у светском нафтном сектору криза, вероватно нико нема вишка средстава, па ни „Гаспром њефт“… Током свих година свог пословања у Србији, „Гаспром њефт“ је овде већ реализовао некомерцијалне пројекте у вредности од преко 32 милиона евра. Мада, Ви јесте у праву, нафтне компаније су тренутно заиста принуђене да веома озбиљно оптимизују своје пословање. Ипак, филозофија компаније „Гаспром њефт“ је повећање ефикасности пословања, а не радикално смањење социјалних инвестиција, и због тога ми не обустављамо некомерцијалне пројекте у Србији. Осим финансирања радова на Храму Светог Саве, намеравамо да у 2017. години наставимо реализацију заједничких пројеката на Мокрој Гори са Емиром Кустурицом: музичког фестивала „Бољшој“ и новог књижевног фестивала. Наставиће се и реализација програма школовања најбољих српских студената на Руском државном универзитету за нафту и гас „И. М. Губкин“ у Москви и на Рударском универзитету у Санкт Петербургу. НИС неће престати са пружањем вишегодишње подршке истраживачком центру Петница за младе српске таланте који се тамо баве научним радом. Наставићемо реализацију свих пројеката на којима смо радили последњих година, без обзира на тешку тржишну ситуацију. Колико схватам, за Вас лично Србија није туђа земља? За мене је Србија у ствари постала друга земља, после Русије, у којој се осећам као код куће. У младости сам неколико година живео у Србији, похађао сам руску школу при нашој амбасади у Београду, одлазио на Руски некропољ и Храм Светог Саве у изградњи. Можете ли да замислите моја осећања када сам у августу у име компаније „Гаспром њефт“ потписивао уговор о финансирању радова за унутрашње уређење куполе тог храма?! Односи између Руса и Срба имају вишевековну историју и та историјска веза мора неизбежно да се манифестује у најразличитијим аспектима. Тако су у мају 2014. године запослени компаније „Гаспром њефт“ организовали прикупљање личних донација за помоћ становницима подручја Србије која су погођена поплавама. Сваки Рус који дође у Србију осећа са каквом топлином се овде људи односе према Русији и та симпатија је узајамна. Та веза се не може поделити на економске, финансијске и културне чиниоце, то је вишевековно пријатељство.
