Архива вести
Кирил Кравченко је рођен 1976. године у Москви, студирао је социологију у Русији, финансијски менаџмент у Великој Британији и доктор је економских наука. Пре „Гаспромњефта“ био је у компанији „Јукос“ (YUKOS), на разним менаџерким позицијама. У фебруару 2009. године изабран је за генералног директора компаније „Нафтна Индустрија Србије НИС а.д.“. Кирил Кравченко, генерални директор НИС а.д. Можете ли нам представити компанију коју водите? „НИС а.д.“ је енергетска компанија која активно послује на простору Балкана и има представништва у једанаест земаља. Седиште компаније се налази у Србији, где имамо водећу улогу у привреди ове земље. Учествујемо са 9 одсто у БДП-у државе, са колико учествује и пољопривредни сектор који за Србију има стратешки значај. НИС, чији је већински власник „Гаспромњефт“ је листиран на Београдској берзи. Други највећи акционар је Влада Србије, што нам пружа стабилност. Такође имамо и много малих акционара, више од 2,5 милиона, инвестиционих фондова и грађана Србије. Управо из тог разлога морамо да радимо врло напорно и испунимо највише европске стандарде у области корпоративног управљања. Редовно објављујемо податке о свом пословању у већој мери него што закон налаже, редовно посећујемо све корпоративне конференције, а све наше процедуре пословања и органи управљања су у складу са европском праксом. Још једна специфичност наше компаније је у томе што послујемо у региону који се простире од Аустрије до Грчке и у свим државама у окружењу Србије. Не појављујемо се на тржиштима осталих земаља. Трећа специфичност је у томе што су заинтересоване стране одлучиле да се компанија развија као вертикално интегрисана компанија, што значи да послујемо у областима од истраживања до довођења енергије до крајњег потрошача, у свим сегментима. Из тог разлога имамо истраживање, производњу, два постројења за прераду нафте, имамо широко распрострањену дистрибутивну мрежу, више од 500 бензинских станица на Балкану. Осим тога, развијамо пословне делатности са другим партнерима, као што је петрохемијска индустрија. У погледу спровођења своје стратегија, пре свега настојимо да доста улажемо у истраживање и развој, у износу од око 500 милиона евра годишње. Други део се тиче запослених, јер имамо међународни тим који чине људи из више од двадесет држава, од Индије до Канаде, као и из многих европских земаља. Потписали смо споразуме са универзитетима, од Београда до Брисела, и улажемо много у младе. Коначно, као последњи сегмент, споменућу технологију. У том делу користимо моћ Гаспрома али и стратешка партнерства. У неколико области смо пронашли стратешке партнере. У области некенвенционалног бушења нафтних бушотина, наш партнер је компанија „Халибартон“ (Halliburton). У производњи базних уља наш партнер је „Шеврон“ (Chevron) итд. У цифрама, наш годишњи промет износи више од 2,5 милијарде евра, док је годишња добит више од 450 милиона евра. Колики сте платили на име пореза у Србији? Реч је о износу од 12 одсто укупно уплаћеног пореза у Србији на годишњем нивоу. А колико тачно износи проценат удела „Гаспромњефта“ у „НИС-у“? То је 56 одсто, док Влада Србије има 26 одсто, а са 18 одсто акција се тргује на Берзи. Да ли можемо „НИС а.д.“ да назовемо монополистом у Србији? Не. У малопродаји имамо мање од 40 одсто укупног тржишта. Поређења ради, у Хрватској компанија „ИНА“ има већи удео на тржишту. А када су рафинерије у питању? Обе рафинерије у Србији су у нашем власништву. Али то је уобичајена пракса када су рафинерије у питању. Бугарска има једну, Хрватска има једну, Босна има једну. Којим поводом сте у Бриселу? Веома смо активни и у државама Европске уније. Спроводимо пословне пројекте у Румунији, Бугарској, Мађарској. Потребно је да сарађујемо са институцијама Европске уније, не само како бисмо испунили захтеве европског законодавства већ и како бисмо имали исте интерне процедуре. Поред тога, трудимо се да помогнемо читавом региону, пре свега Србији, како би се брже интегрисала у Европску унију. Неко би могао да помисли супротно. GAZPROM је монополиста у извозу гаса из Русије, а Русија не жели да се настави проширење Европске уније. Шта нам можете рећи о томе? Виђао сам у медијима супротне ставове, али ми смо изван политике. Постоји званична стратегија НИС-а, коју су одобрили сви акционари, укључујући и Гаспромњефт и ова стратегија нас обавезује да пружамо Србији највећу могућу помоћ по питању евроинтеграција. Посао диктира своје услове. Потребни су нам нови клијенти, као и нови партнери. Што се њеног географског положаја тиче, јасно је да је Србија део Европе. И нормално је да Србија треба да развија односе са осталим земљама. Србија је културолошки блиска Русији, али она гради и конструктивне односе са Кином, Сједињеним Америчким Државама, са Блиским истоком. То вас питам зато што је пре пар дана руски амбасадор у Београду посетио северни део Косова који контролише Србија, и том приликом је рекао следеће: "Европска унија не може да реши ваше проблеме, држите се Русије". Да ли су вам дата упутства да Србију држите подаље од чланства у Европској унији? Не, нису. Друго, то би било супротно нашим економским интересима. За акционаре и за компанију уопште од виталног је значаја да развија везе са земљама Европске уније и Унијом као целином. Шта је са планираним гасоводом „Јужним ток“, који гради GAZPROM и који ће пролазити кроз регион? Да ли је овај пројекат повезан са вашим активностима на било који начин? Не постоји директна повезаност. Настојима да повећамо производњу нафте и гаса не само у Србији већ и у региону. Ми се бавимо другачијом врстом делатности. Тачно је да је наш главни акционар исти као и у Јужном току, али у питању су различити пројекти који се спроводе по сопственим принципима. Моје лично убеђење је да ће „Јужни ток“ донети користи читавом региону јер ће обезбедити додатне ресурсе гаса и стабилност. За нашe пословање, то није питање од највишег значаја. Могуће је да ћемо учествовати, заједно са осталим партнерима, у пројектима у области производње електричне енергије из гаса из „Јужног тока“, али за пројекте које смо већ започели имамо довољно сопственог гаса. Ваши главни инвестициони пројекти су везани за просторе бивше Југославије? Не, наши главни пројекти су у Бугарској, Румунији и Мађарској. Дакле ви не оживљавате бившу Југославију? Чак и када бисмо то желели, сада не бисмо успели у томе. Али ми бисмо желели да развијамo економске односе између ових земаља ради обострано корисне сарадње. Шта мислите о условима за инвестирање у Србији, у региону? Да ли се погоршавају као последица кризе? То је тешко питање, јер према мишљењу аналитичара Европа сада није најбоље место за улагања. Али ако погледамо области у којима смо активни, то није најгоре место у Европи за улагања. Много веће економије су у тежој ситуацији. Такође, по питању правне регулативе и опорезивања, овај регион је много привлачнији од већине европских земаља. Као и због тога што у овим земљама постоје сектори као што су инфраструктура, пољопривреда или енергетика, у којима нема превелике конкуренције, што није случај са Западном Европом. Према вашем мишљењу, да ли ће Европа преживети кризу? Зар вас не плаши криза еврозоне? Без сумње, као и свака друга велика компанија, процењујемо све врсте ризика и прилагођавамо одлуке степену тих ризика. У овом тренутку, такав ризик постији. Али упркос тога видимо могућности за развој региона, и то смо формулисали у својој стратегији. Уколико би дошло до било каквих промена у нашем окружењу, ми бисмо прилагодили своју стратегију у складу са тим. Али наставићемо да спроводимо своју стратегију, која је повезана са регионалним развојем, да постанемо број један у погледу ефикасности, да постанемо један од главних играча у погледу економских резултата. Постоји простор за "фина подешавања", али нећемо суштински мењати свој пословни курс.
