Укупни капацитет бункер станица НИС-а тренутно износи 5.622 тоне евро дизела, што обезбеђује константну доступност и сигурно снабдевање наших комитената у сваком тренутку.
Посматрајући у историјској перспективи, Дунав је за Србију одувек имао стратешки значај. Хидролошки, Србија представља велики потенцијал за унапређење мреже бункер станица, потенцијал којим може да парира значајно развијенијим земљама на Старом континенту.Овај положај изузетно је повољан за снабдевање пловила посебно оних који плове од Регенсбурга до Констанце и обрнуто.
Бункер станице на Дунаву
Као доминантни пловни правац који Србији пружа 588 километара средњег тока омогућавајући пловидбу и мултимодални транспорт, Дунав уједно представља значајан паневропски Коридор ВИИ и стратешку везу са Европом и Евроазијом која треба да подстакне развој трговине, туризма и услуга. Посебно што је речни транспорт један од најјефтинијих. Будући да протиче кроз десет држава,од извора у Немачкој, па све до Црног мора на растојању од 2.888 километара постављене су многобројне бункер станице. По значају и квалитету услуга које пружају, издвајају се у Бугарској пристаниште Русе, на територији Мађарске Будимпешта. У Словачкој ћемо свакако поменути Братиславу, која на 1.866 км пружа комплетну услугу бункерисања, док бисмо у Немачкој истакли Пасау и Регенсбург. У Аустрији постоји пет пунктова: Линц, Енс, Корнојбург, и Беч. Што се тиче Републике Хрватске, тамо се тренутно налази једна бункер станица Наутика Вуковар, која је стационирана у истоименог граду, и од 1999. године нуди услуге снабдевања горивом и мазивима.
У складу са стратегијом развоја, НИС је пре око две године покренуо и нову делатност - бункерисање бродова, односно снабдевање домаћих и иностраних пловила евро дизелом врхунског квалитета. На овај начин, Нафтна индустрија Србије заинтересованим бродарским компанијама гарантује поуздано снабдевање горивом на важним пловним путевима у земљи. Будући да се потребе домаћих бродарских компанија, али и иностраних флота кој0 су у транзиту годишње процењују на приближно 40.000 тона, Компанија промовише план развоја која подразумева ширење постојеће мреже. Јер, узимајући у обзир тренутне и пројектоване потребе домаће флоте, као и све заступљенијих међународних линија, неопходност проширења постојећих капацитета представља императив. Актуелни капацитети подразумевају три савремено опремљене бункер станице, позициониране на стратешки изузетно повољним локацијама на Дунаву – у Новом Саду, Великом Градишту, а од недавно и у Прахову.
Михајло М. Ђуровић, директор Сектора за бункерисање у компанији НИС каже да су главни конкуренти компанији бункер станице у Бечу и Русу.
Капацитет бункер станице у Новом Саду износи 2.000 тона, а у Великом Градишту 1.280 тона. Најновија у низу, бункер станица у Прахову капацитета је 2.342 тоне. Наиме, значајан капацитет бункер станица обезбеђује велику стабилност у снабдевању, гарантујући завидан ниво залиха и могућност пружања услуге без застоја.
А како је све изгледало на почетку?
Михајло М. Ђуровић каже да је сваки почетак тежак, па тако и почетак пројекта снабдевања пловила на територији Републике Србије, што је, како каже, и било очекивано.
-Наиме, Компанија је својевремено снабдевала пловила погонским горивом на неколико инсталација, али је та активност након НАТО бомбардовања 1999. године угашена, због значајних разарања које су претрпели многи објекти. Након преузимања Компаније од стране Гаспром њефта, логичан корак је био и да се поново активира делатност бункерисања. Такође, морам да напоменем да је највећи проблем на који смо наишли био недостатак законске регулативе која би уређивала ову делатност и знатно скратила време реализације многих пројеката. Децембра 2013. уследило је доношење акта Владе Србије који у техничком смислу уређује област снабдевања пловила погонским горивом. На овој уредби радили су и наши стручњаци са искуством у иностранству, те су коришћена искуства нарочито земаља дунавског слива као што су Немачка и Аустрија - каже Ђуровић.
Две године након званичног пуштања у рад прве бункер станице у Новом Саду, постоји тренд раста у погледу посета и продаје.
- Ако упоредимо прва четири месеца 2014. и исти период 2013. године, евидентан је пораст продаје од 15 одсто - наглашава Михајло М. Ђуровић. - Такође, када је реч о трговачкој флоти која је уједно и наш највећи сегмент купаца, можемо рећи да се очекује пораст у односу на 2013. годину, када је ради снабдевања погонским горивом пристало укупно 883 пловила. До краја календарске 2014. године очекује се више од 1.000 бункерисања. Што се тиче односа домаће и иностране флоте, очекивано доминира транзитна инострана флота и то у односу 70 према 30- истакао је Никола Богићевић, експерт координатор продаје Сектора за бункерисање.
За купце у транзитној флоти који се снабдевају преко царинског складишта, горива су јефтинија за износ ПДВ-а и акциза, у складу с важећим законским прописима Републике Србије. У осталим државама подунавског слива погонско гориво је оптерећено ПДВ-ом, које се додуше уз рефакцију враћа купцу, али то представља дуготрајан и често скуп процес
Екологија превентиве
Све бункер станице поседују дозволе надлежних органа, пре свега решења МУП-а о испуњавању техничких услова противпожарне безбедности, као и редовне инспекције од стране надлежних органа.
- Конкретно, све наше бункер станице, кад је реч о заштити од изливања, поседују адекватне заштитне баријере, специјалне апсорвенте за скупљање евентуално изливених деривата, а такође и специјалне “Еуро-спојнице” за сигурно и тзв. суво претакање, без икаквог цурења. Такође, ту је и додатни сигурносни систем за аутоматско заустављање претакања ради спречавања евентуалног преливања из бродских резервоара. Што се тиче заштите од пожара, бункер станице поседују како мобилне тако и стационарне противпожарне системе са системима ручног и даљинског аутоматског управљања противпожарним топовима. Ови системи су предмет редовних инспекцијских прегледа и провера функционалности – прецизира Ђуровић.
Никола Богићевић из Сектора за бункерисање НИС-а каже да бункер станице компаније опслужује обучено људство, то јест посада, која својим строгим процедурама представља највећу и најефикаснију заштиту од било какве претње по животну средину.
Планови и перспектива
У предстојећем периоду планиран је, како каже Ђуровић, почетак рада бункер станице у Смедереву, која ће искључиво бити намењена домаћој флоти која саобраћа на територији Републике Србије. - Почетак рада ове бункер станице очекујемо већ током наступајуће летње сезоне. Што се тиче инсталације на Бездану, она се тренутно налази у фази реконструкције, а радови на њој би требало да буду завршени до краја године-закључио је Ђуровић.
Љубинко Савић, независни стручњак за питања енергетике из Привредне коморе Србије каже да бункер станице не треба да буду само места где ће брод “натанковати гориво”, већ и где се људи могу одморити, а по потреби и урадити и мање сервисе. - Као једну од развојних могућности требало би посматрати и изградњу станица за снабдевање пловних објеката ЛНГ-ом (утечњени природни гас) у лукама које ће бити обухваћене ТЕТН (Транс Еуропиан Транспорт Нетwорк) системом. Изградња станица за снабдевање ЛНГ-ом се налази и у предлогу нове Директиве ЕУ за успостављање инфраструктуре алтернативних горива. Дунав је свакако и део ТЕТН система, где су Београд и Нови Сад означени као такозвани “чворови” за будућу мрежу интермодалног транспортног система – појашњава Савић.
-Простор за унапређење видимо у заузимању позиције на тржишту снабдевања тзв. “беле флоте”, популарних речних крузера које можемо видети на Савском пристаништу. У Београд пристане око 530 крузера током сезоне, која траје приближно седам месеци. Ми смо већ предузели одређене активности за реализацију овог пројекта – истиче Ђуровић.
Такође, Нафтна идустрија Србије у предстојећем периоду покушаће да уведе у делокруг активности и снабдевање спортско-рекреативне флоте погонским горивом. Ако узмемо за пример Београд, који је позициониран на две реке и поседује заиста велики број малих пловила везаних за све већи број марина, и при томе узмете у обзир чињеницу да нигде не постоји станица за снабдевање, онда је јасно да је преко потребно уредити и ову област на безбедан и еколошки прихватљив начин- закључује Богичевић из НИС-овог Сектора за бункерисање.
Овај чланак је објављен у 3. броју корпоративног часописа Energize.
