Стручњаци су једногласни да је протекла година била изузетно тешка за привреду читавог балканског региона, па самим тим и за НИС. Прошлу годину обележила је велика девалвација динара у Србији, драстичан пад цене нафте и гаса, као и пад бруто домаћег производа од два одсто. Поред наведеног, негативан утицај на пословање НИС-а имали су и формирање обавезних резерви, повећање акциза, маркирање горива, као и отежана наплата потраживања од јавних предузећа. Иако се 2008. године догодила слична криза у нафтно-гасном сектору, када су исто као и 2014, у четвртом кварталу, забележени велики пад цене нафте и велика девалвација динара, данашњи резултати пословања НИС-а и они од пре седам година драстично су различити. Компанија је 2008. завршила са губицима од осам милијарди динара, док је 2014. забележила нето добит од 27,8 милијарди динара при чему је вредност курсних разлика била чак 13,2 милијарде динара. Упркос тешкој години, Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а, каже да су у 2014. остварени добри резултати у свим сегментима пословања и успешно реализовани сви значајни пројекти. - НИС је пословао добро и забележио добит. Компанија је била финансијски стабилна чиме смо доказали да смо способни да преживимо кризу и у тешким условима генеришемо добит – истакао је Кирил Кравченко на Проширеној седници Саветодавног одбора компаније, на којој је презентовао резултате пословања у 2014. и указао на главне фокусе НИС-а у овој години. Финансијски показатељи На финансијски резултат Компаније негативан утицај имали су крајње неповољни макроекономски услови који су се формирали на светском тржишту угљоводоника у другој половини 2014, али је, захваљујући реализацији програма повећања ефикасности бизнис-процеса у основним сегментима пословања, НИС успео да минимализује пад показатеља ЕБИТДА на осам одсто, до нивоа од 63,4 милијарде динара. – Можемо рећи да смо остварили победу, јер је пад наше добити далеко мањи него пад добити конкуренције – објаснио је Кравченко. Мирослав Радаковић, главни брокер „БДД Синтеза Инвест Гроуп“ каже да су нешто слабији пословни резултати НИС-а били очекивани с обзиром на “коктел” веома тешких услова пословања. - Цео се резултат ипак може оценити као солидан у датим околностима. И цена акција на берзи говори у прилог томе, јер је након објаве резултата дошло тек до минималне корекције – каже Радаковић.
НИС је повећао издвајања у буџет за 13 одсто у 2014. и она су износила 136 милијарди динараСитуација у читавом нафтном сектору је, према Радаковићевим речима, веома тешка, не само у Европи већ и у свету. Акције нафтних компанија у САД и Европи изгубиле су од 30 до 50 процената своје вредности за протеклих осам месеци. Затварају се бушотине, смањују се улагања у истраживање и развој, отпушта се вишак радне снаге, а све у циљу усклађивања са тренутном ниском ценом нафте. Менаџмент НИС-а је био, суочен и са проблемима матичне компаније Гаспром њефт која се налази под економским санкцијама и негативним утицајем оштрог пада руске рубље, што је додатно отежавало читав процес пословања, а ако томе додамо и врло лошу локалну макроекономску ситуацију јасно је пред каквим тешким изазовима је била компанија - истакао је Радаковић. - Већина кључних производно-оперативних параметара је задржана на приближно сличном нивоу што охрабрује и даје наду да се, уколико дође до побољшања тржишне ситуације, све поново валоризује у адекватан финансијски резултат. Такође, треба похвалити континуитет дивидендне политике што инвеститори посебно цене – објашњава Радаковић. Он додаје да је садашња ситуација и прилика за повећање тржишног учешћа НИС-а у односу на конкуренте у региону који су у доста слабијој позицији. – Ако НИС успешно искористи прилике, може изаћи још оснаженији и већи што ће се на крају позитивно одразити на цену акција – истиче Радаковић. Дуг јавних предузећа утиче на инвестиције Инвестиције су током 2014. године износиле око 40 милијарди динара. Иако се очекивало да велики државни дужници, „ЕР Србија“, „Србијагас“ и „ХИП Петрохемија“ уплате део својих дугова, он је остао на истом нивоу од 59,2 милијарде динара што је утицало на смањење планираних инвестиција. Ова чињеница је, наравно, имала утицај и на пад оперативног новчаног тока који износи 49,5 милијарди динара и нижи је за 34 одсто у односу на 2013. - Очекивали смо исплату барем 20 милијарди динара, али се то није догодило због економске и политичке кризе. Ипак, од великог је значаја што смо крајем прошле године потписали Меморандум са Републиком Србијом о регулисању дугова. Сматрам да ће он послужити као добра основа за решавање овог проблема у току наредне две и по године - рекао је Кравченко. Позитивно је, према његовим речима, што је „ЕР Србија“ крајем прошле године уплатила половину свог дуга. С друге стране, НИС је у државни буџет прошле године уплатио 136 милијарди динара што је 13 одсто више него годину дана раније. Резултати пословних блокова Од прихода од продаје остварено је 258 милијарди динара, што је на нивоу 2013. године. Пословање Блока „Промет“ се, такође, налазило на сличном нивоу као и у 2013, а продато је 3,08 милиона тона нафтних деривата широм Србије. Удео моторних горива у укупној продаји је порастао за 57,9 одсто, а сачуван је НИС-ов удео на домаћем тржишту од око 78 одсто. Газпром је први у Србији, а други у региону када је реч о просечној продаји на једној бензинској станици. – Остварили смо веома добре резултате у малопродаји – истиче Кравченко. Што се тиче производних показатеља, у домену истраживања и производње забележен је пад од три одсто у односу на 2013, што је изазвано смањењем инвестиција у овом бизнис правцу. С друге стране, забележен је раст нафтно-гасних резерви од девет одсто, што Компанији даје додатну сигурност за будућност. У сегменту прераде остварени резултати у прошлој години слични су онима из 2013. Прерађено је 3,1 милион тона деривата, што је за један одсто више него у 2013, а тиме је остварен и Бизнис план 2014. Завршени значајни пројекти НИС је у протеклој години реализовао бројне пројекте, радови на Аминском постројењу за издвајање CО2 су приведени крају и почетак рада се очекује у току ове године, а у завршној фази налази се и израда заједничких геолошких модела за Панонски басен. Завршен је и ремонт рафинеријских погона. Усвојени су нови производи, попут БМБ 100 и полимер битумена, а на тржиште је лансирано прво НИС-ово брендирано гориво УЛТРА Д и уведен нов концепт угоститељске понуде на нашим бензинским станицама – Ароматик, док је лојалити програм „Супер картица“ почео да важи и на Гаспром малопродајним објектима.
За социјалне програме је прошле године издвојено 592 милиона динараПрошле године, у рад су пуштене четири мале електране, па удео сопствене производње електричне енергије износи 20 одсто. Према речима Кирила Кравченка, планови за ову годину предвиђају и да удео Компаније у производњи електричне енергије премаши и 50 одсто. Један од значајнијих пројеката који је реализован прошле године било је и пуштање у рад првог НИС-овог постројења за производњу компримованог природног гаса. Оперативна ефикасност У наредном периоду један од главних циљева у пословању биће оперативна ефикасност будући да се показало да је повећање оперативне ефикасности у прошлој години имало веома позитиван утицај на добит Компаније. Наиме, бизнис план за 2014. годину предвиђао је три милијарде динара уштеде у овој области, а на крају године остварено је више од осам милијарди динара. - Сигуран сам да постајемо једна од најбољих компанија у домену оперативне ефикасности, а у време кризе то је кључна ствар – нагласио је Кравченко. Бизнис план за ову годину предвиђа 18,2 милиона евра уштеда у оквиру програма повећања оперативне ефикасности, док је укупни потенцијал програма 20 до 50 милиона евра у 2015. изнад Бизнис плана. Да би се постигли високи циљеви овог програма у саставу Функције за стратегију и инвестиције формиран је нови организациони део – Дирекција за развој оперативне ефикасности, који има за циљ пружање помоћи и подршке у реализацији додатних мера за побољшање пословања.
Укупан потенцијал програма повећања оперативне ефикасности у 2015. износи од 20 до 50 милиона евра изнад Бизнис планом предвиђених 18,2 милиона евраВладимир Вукојевић, заменик директора Функције за стратегију и инвестиције каже да је оперативна ефикасност заправо начин на који се стварају позитивни ефекти за Компанију оптимизацијом најразличитијих активности и процеса који се тренутно у њој одвијају. – Основни задатак новоформиране Дирекције за развој оперативне ефикасности у НИС-у представља успостављање организационе структуре која ће подржати сталан рад на побољшању оперативне ефикасности пословања, промену менталитета и мотивисање свих запослених за предлагање нових идеја, стално праћење конкуренције, тржишта и светских трендова у нафтном бизнису, како би Компанија на адекватан начин могла да одговори свим изазовима – каже Вукојевић. Он додаје да су досадашњи резултати овог програма последица иницијатива менаџера и запослених, док се у будућности планира системски приступ. – За разлику од претходног периода, сада постоје јасно дефинисани циљеви које желимо да достигнемо у наредне три године. Компанија има и помоћ консултаната, раде се компаративне анализе са другим компанијама како бисмо имплементирали најбоље праксе – објашњава Вукојевић. Максим Уфајев, представник компаније „Мекинзи“, која је консултант НИС-а на пројекту повећања оперативне ефикасности, каже да су потребна три кључна услова да би оперативна ефикасност дала резултате. –То су брзина, упорност и посвећеност - каже Уфајев. Према његовим речима, они помажу НИС-у да изгради корпоративни систем оперативне ефикасности, а један од добрих примера функционисања пословне ефикасности подразумева тимски рад. „Мекинзи“ је интернационална консултантска компанија која је у последњих пет година имала више од хиљаду пројеката широм света у оперативној ефикасности. - Тим приступом компаније штеде новац и време. Наше консултантске услуге подразумевају аналитичку подршку и обуку која се састоји у томе да покажемо како изградити и одржати приступе за побољшање пословне ефикасности - указује Уфајев. Повећање пословне ефикасности очекује се у четири кључне области: блокови „Истраживање и производња“ и „Сервиси“, Блок „Енергетика“, Блок „Промет“ и Блок „Прерада“. Да би Програм повећања ефикасности пословања у НИС-у дао очекиване резултате, потребно је да сваки запослени сопственом иновативношћу допринесе повећању ефикасности радних процеса, развијању нових послова, примени нових технологија и иновација, унапређивању конкурентности… У том циљу, у октобру прошле године је стартовао нови програм мотивације за запослене „Ја имам идеју“. Програм подразумева новчане и вредне награде за имплементацију изводљивих идеја, активно укључивање руководства и брз процес за њихову евалуацију и развој, што је и најважнија карика у његовој примени. Тржишни трендови и план за 2015. Макроекономске околности у овој години неће бити значајно другачије. У Србији се очекује даљи пад динара, као и пад БДП-а, док компанијски Бизнис план за 2015. предвиђа даљи пад цене нафте по барелу, на 50 долара. С друге стране, тржишта у Србији и региону показују благи опоравак када је реч о потражњи за моторним горивом. У 2015. основни изазови са којима ће се суочити НИС су: смањење темпа пада производње домаће нафте у условима прерасподеле инвестиција, неопходност ажурирања и усвајања стратегије у текућим макро условима, додатна оптимизација и смањење трошкова, повећање оперативне ефикасности, додатна оптимизација организационе структуре, обезбеђење фазне наплате дугова државних компанија. – Дошла су тешка времена за нафтне компаније, али ћемо их преживети – истакао је Кравченко. Текст: Весна Лапчић и Ненад Станојевски Чланак је објављен у 5. броју корпоративног магазина Energize
