Архива вести
Према последњој оцени Агенције за привредне регистре, НИС је постао најпрофитабилнија компанија у 2016. години. Како бисте то прокоментарисали? Подсетио бих Вас да је ситуација, када је 2009. године компанија "Гаспром њефт" постала власник контролног пакета акција, била управо обрнута. НИС је био непрофитабилна компанија, у великим дуговима: у првом тромесечју 2009. године губици НИС-а износили су 120 милиона евра, док се дуг банкама приближавао милијарди евра. Индикатори учинка производње падали су у свим областима, није било стратегије развоја, током низа година средства нису улагана у геолошка истраживања, у прераду нафте и мрежу бензинских станица. Заједно са нашим српским партнерима предузели смо ефикасне инвестиционе мере, укључили смо у рад професионални менаџмент, разрадили смо стратегију развоја холдинга које смо се стриктно придржавали. Тако смо претворили НИС у водећу регионалну енергетску компанију. Од 2009. године у развој НИС-а укупно је инвестирано 2,5 милијарде евра. Данас је то најпрофитабилнија компанија у Србији, која сваке године у државни буџет уплаћује више од 1,3 милијарде евра. НИС се претворио у савремену међународну компанију која управља мрежом бензинских станица у четири државе на Балкану, која располаже једном од најсавременијих рафинерија у југоисточној Европи и развија алтернативну енергију. Компанија наставља успешан рад и ван граница Србије. НИС је усвојио нову пословну стратегију. Шта она подразумева? У интегрисану корпоративну стратегију НИС-а до 2025. године укључени су кључни приоритети који се налазе пред компанијом: стабилан обим производње нафте и гаса уз повећање ресурсне базе, повећање дубине и ефикасности прераде нафте, форматирање и модернизација малопродајне мреже. Ми и даље сматрамо оправданим инвестиције у енергетске пројекте, као што су изградња Термоелектране у Панчеву, производња електричне енергије у когенеративним постројењима и ветрогенераторима. До 2025. године планирамо да уложимо у развој компаније 2,2 милијарде долара, што значи да ће НИС сачувати своје позиције на врху листе највећих инвеститора Србије. Данас у највећи инвестициони пројекат НИС-а спада изградња комплекса за дубоку прераду у Рафинерији Панчево. Шта реализација тог пројекта доноси потрошачима, а шта развоју саме компаније? Колико кошта тај пројекат? За потрошаче - то је, пре свега, одлично гориво. Обим производње дизела високог квалитета порашће више од 38%, повећаће се и обим производње бензина и течног нафтног гаса. После пуштања комплекса у експлоатацију, Рафинерија ће обуставити производњу мазута са високим садржајем сумпора, па ће тај, не сасвим еколошки тип горива, у суштини отићи са српског тржишта. За привреду Србије – то значи преко 300 милиона евра инвестиција и прилив додатног пореза, неопходних за развој. Засад је то највећи инвестициони пројекат у земљи. Осим тога ту су и додатна радна места, као и подстрек за развој домаћег бизниса, с обзиром да је за грађевинске радове планиран ангажман великог броја српских извођача. За компанију то је кључни пројекат друге фазе крупног програма модернизације постројења за прераду НИС-а коју „Гаспром њефт“ спроводи од 2009. године. У првој фази уложено је 500 милиона евра у изградњу комплекса за хидрокрекинг у Рафинерији Панчево. Као резултат тога, рафинерија је постала једно од водећих предузећа тог профила у југоисточној Европи. Реализација пројекта „Дубока прерада“ извешће рафинерију на ниво показатеља најбољих рафинерија у свету. Кад се у трећем тромесечју 2019. године комплекс пусти у рад, показатељи дубине прераде порашће до рекордних 99,2% (сада износе 86%), а они су кључни показатељ оперативне ефикасности сваке рафинерије. Примера ради, просечан ниво дубине прераде европских рафинерија износи 85%. Осим тога, НИС почиње производњу нафтног кокса, који засад Србија купује у иностранству. Самим тим руски већински власник НИС-а испуњава све преостале обавезе по купопродајном уговору. Да ли постоји сигурност да ће пројекат бити завршен, с обзиром на нестабилну ситуацију на тржишту и на стална варирања валутног курса и цене нафте? Што се тиче наших обавеза које имамо према купопродајном уговору, тренутно смо их не само испунили, већ и знатно превазишли. Изградња постројења за дубоку прераду није везана за уговор. Када смо доносили одлуку о покретању тог пројекта, руководили смо се искључиво економским полазиштима да капацитети прераде у НИС-а треба да буду конкурентни на европском нивоу. Што се тиче финансирања пројекта, ту не видим никаквих проблема: средства за његову реализацију су укључена у буџет и сигуран сам да ће све бити завршено у року, без обзира на могуће негативне спољне факторе. Постоји још једна кључна актива, чија судбина није до краја решена - "Петрохемија". Од када сте почели рад у Србији, републичка влада у већој или мањој мери отворено лобира одлуку о куповини "Петрохемије". Уместо тога ви сте постали један од најважнијих акционара компаније и на тај начин конвертирали акумулиране дугове према НИС-у? Да, ми схватамо од ког је значаја та компанија за привреду Србије, због тога је током низа година подржавамо. У склопу споразума са Владом Србије, НИС снабдева „Петрохемију“ сировинама – примарним бензином. Појачали смо менаџерски корпус „Петрохемије“, ангажујући стручњаке који су стекли радно искуство у међународним компанијама. Притом се НИС потпуно придржава утврђеног плана за реорганизацију „Петрохемије“, на основу кога је и било решено питање дуга компаније пред свим повериоцима. Управо захваљујући реализацији тог плана, удео НИС-а у власничкој структури „Петрохемије“ порастао је негде до 21%. Да ли сте задовољни сарадњом са мањинским власником – Владом Србије? Како се доносе главне одлуке? НИС је прави пример успешне сарадње акционара, у нашем случају то су „Гаспром њефт“ и Влада Републике Србије, и такође представља образац ефикасне стратешке сарадње између Русије и Србије у енергетској сфери. Све важне одлуке протеклих година донете су на основу договора главних акционара, уз уважавање значајне улоге коју НИС игра у привреди Србије. Наш заједнички рад сведочи да је за Србију „Гаспром њефт“ сигуран партнер у развоју енергетског сектора, док је „Гаспром њефт“ у Србији нашао платформу за развој. Ту сарадњу ми ћемо јачати и усавршавати на обострану корист. Одговор је, дакле, очигледан – задовољни смо узајамном сарадњом са Владом Србије. „Гаспром њефт“ своју делатност у Србији не ограничава искључиво на бизнис пројекте. Издвојена су велика средства за Храм Светог Саве. Колико новца је већ уложено у Храм? Од 2009. године уложили смо у социјалне, културне и спортске пројекте на територији Србије 37 милиона евра, од којих је 4 милиона евра издвојено за израду мозаичне декорације куполе Храма Светог Саве. Ми знамо колико је изградња храма важна за српски народ, па је зато тај пројекат важан и за нас. Он ће засигурно постати симбол српско-руског пријатељства. Данас су мозаични радови на куполи завршени и ми се надамо да ће већ почетком следеће године тај део храма заблистати свом својом велелепношћу. Компанија пружа спонзорску подршку ФК „Црвена звезда“. Како гледате на даљу сарадњу? Зашто је „Гаспром њефт“ заинтересован за спонзорисање „Црвене звезде“? Ми већ седам година подржавамо не само професионални тим „Црвена звезда“, већ помажемо и у васпитавању младих талената српског фудбала. То је највеће улагање у спорт Србије последњих година. А за нас, имајући у виду популарност „Звезде“ у земљи, то је и ефикасан маркетиншки пројекат. Наставићемо сарадњу са „Црвеном звездом“. Честитамо тиму на пласману у плеј-оф Европске лиге и желимо му даље успехе и у европским куповима и у домаћим такмичењима. У којој мери сте задовољни радом новог менаџмена НИС-а? Најбоља оцена рада менаџера су високи показатељи делатности компаније, како оперативни, тако и финансијски. НИС наставља да доноси добит акционарима и да ефикасно остварује стратешке пројекте, одржавајући притом висок ниво корпоративог управљања. И претходно руководство НИС-а је пратило, а и садашње руководство прати стратегију компаније коју су усвојили српски и руски акционари.
