Архива вести
Али и да је то само темељ за будући развој компаније која треба да постане регионални џин. О томе како су то успели за само четири године, шта су им нови планови, али и о српско-руским односима, његовим најближим сарадницима, “Црвеној Звезди” и Путину, с Кирилом Кравченком je разговарао Вељко Лалић. Интервју с Кирилом Кравченком, генералним директором НИС-а радимо на одличном српском језику. И зато када један од најперспективнијих руских менаџера каже да је Нафтна индустрија Србије постала регионални џин, који ће само да настави да се шири, то има неку другу димензију. У његовој канцеларији у Београду (иако му је дража она у Новом Саду где живи са породицом) сводимо билансе најуспешније године у историји српске нафтне компаније. Кирил Кравченко, генерални директор НИС а.д. Ово није била лака година због економске кризе и притиска на динар, али смо ми већину циљева остварили. У овој години инвестиције су порасле на око 50 милијарди динара, или 40 одсто. Додатно смо смањили и банкарски дуг, сада је однос нашег дуга према ЕБИДТА око 0,45, тако да је наша финансијска ситуација потпуно стабилна за даљи развој НИС-а… Који је био кључни потез да то остварите? Данас углавном слушамо изговоре на светску финансијску кризу и кризу еврозоне? Нама је најважније испуњење обавеза из купопродајног уговора. Па затим повећање извоза и истраживања нафте и гаса. Купили смо скоро сто бензинских станица и локација у земљама у окружењу. И зато сада први пут с доста чврстим гаранцијама могу да кажем да смо постали регионални играч на овом тржишту. То кажете с поносом... То је чињеница! Ми се никада не хвалимо, већ само остварујемо оно што од нас траже наши акционари, “Газпром њефт” и Влада Републике Србије. Шта су још тражили? Почели смо неколико енергетских пројеката, заједно са државом почели реконструкцију “Петрохемије”. Већина ствари је испуњена... Шта је било кључно за успех "случаја НИС"? Да подсетимо “Газпром њефт” је 2009. купила компанију која је била пред банкотом? Ситуација је тада била доста тешка - дуг је био већи од милијарду долара, компанија је била у сталним губицима. Инвестиције су 2008. године биле само 80 милиона евра и односиле су се скоро искључиво на ремонт, одржавање и консултантске послове, али смо за четири године успели да подигнемо компанију у различитим правцима. Правац број један, који је био и мотор нашег развоја, јесте стално повећавање инвестиција. То је кључ број један. Под два, то је раст по сегментима. Ми смо расли из производње, која је од када смо овде порасла за отприлике 80 одсто, али истовремено – још важније - порасле су и наше резерве. И сада су веће него на почетку нашег рада. Под три - то је наша мрежа бензинских станица и без обзира на велики пад тржишта, ми смо порасли у апсолутној количини продаје горива. И порасли у односу на удео на тржишту. И последња ствар су трошкови с којима ратујемо, али поштујући социјални програм који је највећи на Балкану - за сваког радника исплаћено је у просеку око 22.000 евра отпремнине. У исто време запошљавамо младе стручњаке који побољшавају нашу компанију и доносе нам нову енегију. Све ово је могла да оствари само нова екипа. То је суштина приче. Окупили смо најбоље људе из целог региона, из двадесет различитих држава. Ако бисте ипак морали да издвојите један факор, шта би то било? Тим људи и инвестиције. То су две кључне ствари. Све остало је проистекло из тога. После куповине ОМВ-а у Босни, најављујете да ћете до краја 2013. године да отворите још око 100 пумпи у Бугарској, Румунији и Мађарској. Како ће се то одразити на позиционирању НИС-а у региону и какви су основни правци развоја на неки дужи рок, с обзиром на трансформацију НИС-а из нафтне компаније у регионални енергетски холдинг ? Постоји неколико планова. Дугорочни је до 2030. године, средњерочни до 2020. и краткорочни је трогодишњи бизнис план. Што се тиче краткорочног плана, ми до 2015. године планирамо да дупло повећамо мрежу бензинских станица, од чега ће половина да се налази ван граница Србије. Истовремено желимо да повећамо резерве нафте и гаса у целом балканском региону, као и производњу на два милиона тона. Средњорочна стратегија је усвојена на Управном одбору 2011. године и ми је зовемо „Пет петица" - пет милиона тона годишње производње нафте и гаса, пет милиона прераде и пет милиона продаје. Прерада ће већ идуће године бити повећана за 40 одсто, све ће бити евро квалитета, осим мале количине за механизацију у пољопровреди. Планирамо да учествујемо и у великим пројектима у Србији - нови ТЕНТ у Панчеву, затим реконструкција ТЕНТ-а у Новом Саду. Требају нам и ветар и термоенергија како бисмо испунили захтеве ЕУ за 20 одсто алтернативне енегије. Тако да и ту имамо велике планове, али о том потом. Својевремено се пуно говорило да је стратешки циљ компаније до 2020. године производња пет милиона тона нафте и гаса годишње, са истим обимом прераде и промета нафтних деривата. Да ли ће НИС успети да реализује ту стратегију, која сада ипак делује мало нереална? То је добро питање, јер на основу тренутних пројеката до 2020. године можемо да добијемо 3,5 милиона тона. Због тога нам и требају нови пројекти. Што се тиче финансијске ситуације и жеље акционара, ми можемо да остваримо тај план. Неопходне су инвестиције. И ми зато улажемо велики новац у истраживања нафте и гаса. Значајно смо повећали инвестиције у тој области, посебно у Републици Српској, Мађарској и Румунији. Увек је тако - ако желиш да зарадиш велики новац у производњи нафте и гаса, мораш много да инвестираш у геолошка истраживања. Оно што наше грађане, ипак, највише занима јесте расподела добити. Да ли планирате да по први пут поделите дивиденде или ће опет све отићи на инвестиције и враћање дугова? Слободно могу да кажем да смо затворили рупу претходне године. Средином године смо утврдили дивидендну политику која каже да ће најмање 15 одсто од нето добити отићи на дивиденде. Ипак, о томе ће одлучивати Скупштина акционара и Управни одбор, али на основу нашег Статута и дивидендне политике, акционари ће добити дивиденде. Значи биће дивиденди за грађане? На основу наше политике и чињенице да смо затворили губитке претходних година, можемо да очекујемо дивиденде. НИС је највећи порески давалац у Србији (процене су око 94 милијарде динара за порезе и накнаде). Да ли сте свесни своје улоге у економском систему Србије? Ви се практично налазите на врху тог ланца. Наша улога је доста значајна. Прошле године је било око 80 милијарди динара, а ове - у праву сте - више од 90 милијарди! Ако упоредите, Телеком је прошле године дао мање од 20 милијарди динара. ЕПС је значајан, али у поређењу с нама, ми смо већи за око 30 одсто. Тако да могу да се сложим с том констатацијом да смо на врху тог ланца, али и да кажем да ће следеће године порез само да расте. У јавности су се, с друге стране, својевремено појавиле критике да међу Вашим најближим сарадницима и руководећим кадровима НИС-а нема Срба. Да ли је то истина и ко су Срби у које имате највише поверења? То је било питање на почетку, а сада можемо да кажемо да у топ-менаџменту постоји неколико веома добрих и перспективних Срба. Њих троје – једна особа за Петрохемију, једна за стратегију развоја бизниса и једна за велике пројекте, И они се налазе у топ менаџменту. У рангу менаџера другог нивоа има око 80 одсто Срба. У већини наших ћерки фирми, у Републици Српској, Румунији, Мађарској и Бугарској, на челу се налазе Срби. Имамо и програм размене кадрова НИС-а и “Гаспрома”. И Срби већ раде пуним капацитетом у Русији, а у блиској будућности их очекујемо на најважнијим местима у другим земљама. Тако да не видим да ту постоји неки неки проблем. Срба је све више и више у менаџменту, и ми у њих имамо пуно поверења. А, да ли бисте неког истакли појединачно? Хајде да мало сачекамо и да не лицитирамо именима. Њима је потребна пуна пажња и посвећеност на бизнис, па боље да им не правим додатне проблеме и оптерећења тиме што ћу да их помињем. Три године заредом бирани сте, у избору једног дневног листа, за најмоћнијег странца у Србији. Да ли се осећате толико моћним? И да ли постоје ситуације пред којима се и Ви у Србији осећате потпуно беспомоћно? Странци често говоре о тромој администрацији, нестабилној политичкој ситуацији. Шта је Вас највећи проблем у Србији? Што се моћи тиче, то је оцена компаније, а не мене лично. Због бирократије сви ми понекад испаштамо. А, што се тиче стабилности, мислим да смо прошли најтеже време формирања Владе, избора и да сада имамо добру и конструктивну сарадњу са свим нивоима власти. Сматрам да ће се то и наставити. Уосталом, иза нас не стоји само “Гаспром њефт”, као највећи појединачни акционар, већ и држава Србија, али и велики број грађана, малих акцинара који желе да НИС буде успешан. Зато за нас нема нерешивих питања. После петооктобарских промена, Русија је била углавном јавно дезавуисана од нове српске политичке елите, а руски капитал је имао неравноправни положај при улагању у односу на компаније са Запада. Колико се то променило у последњих неколико година? Да ли су сада, захваљујући између осталог и “Гаспром њефту”, руске компаније равноправни, ако не и повлашћени такмаци на српском тржишту? Пре десет година Русија није била у могућности да пуно инвестира ван граница земље, јер се борила са својом кризом. Сада је у тој могућности и први циљеви у том правцу су – региони у којима имамо добре историјске односе. Не само у економском, већ и историјском и културном правцу. Србија је, сигурно, једна од најбољих држава тог типа, са којом Русија треба да сарадјује. А, што се тиче тренутне ситуације, мислим да српско вођство води доста избалансирану политику у привлачењу великих инвеститора из читавог света. Ја лично овде осећам одлично расположење према Русији, а ми се трудимо да се понашамо исто тако. Говоримо српским језиком, имамо испите о српској култури, али и промовишемо Србију у Русији, да би дошли нови инвеститори, али и туристи. А, да ли осећате да је Русија постала стратешки партнер првог реда? Осећам да први добри економски резултати доносе више ентузијазма. И да Срби осећају да је Русија поуздан партнер. И мислим да Србија данас има избор да може да иде и са Европском унијом, али и да истовремено има и још једног великог пријатеља - Русију. Имате и добре односе с Кином, и верујем да је то данас велика предност Србије, јер она може додатно да балансира свој развој, не ослањајући се само на инвеститоре из ЕУ. Процвату српске културе и српског друштва много су допринели Руси који су емигрирали из Совјетског Савеза, непосредно после Првог светског рата. Ови високо образовани људи оплеменили су Београд науком, архитектуром, сликарством, помогли су стварање нашег националног балета, театра, војних школа и академија. Може ли неки нови талас Руса у Србији, пре свега бизнисмена да донесе и нови квалитет у српско-руским односима, онај који неће имати темеље само у дневној политици? Култура је важна, али хајде да кажем да на средњи рок кроз инвестиције и ми у бизнису можемо да помогнемо. Ево, на пример, “Рафинерија нафте Панчево”, то ће у будућности бити најбоља рафинерија у југоисточној Европи. Повећање наших резерви, такође доприноси енергетској независности Србије. Проширењем мреже бензинских станица НИС повећава утицај Србије у региону. Дакле, нисам сигуран да то можемо да упоређујемо са културом, али у реалном животу можемо да помогнемо. Ви сте млад човек, али сигурно бисте волели да овде оставите неку "грађевину" као Николај Краснов, архитекта Романових који је Београду подарио неке од најлепших грађевина? Оно што ће бити видљиво и што ће остати као резултат мог тима јесу две рафинерије, једна од најбољих по нафтним дериватима, а друга по производњи базних уља. Ту је и најлепша мрежа бензинских станица која покрива целу Србију и регион. Сада имамо и више нових објеката енергетске инфраструктуре, који повећавају ниво енергетске сигурности државе. То ће бити видљиво и реално. Као доктор социлогије, како Вам изгледа српско друштво данас? Ја сам више економиста, али што се тиче друштва, рекао бих да данас није лако. Читао сам неко истраживање у штампи према којем су Срби један од најдепресивнијих народа, као и да Срби мало и слабо раде. Оно што хоћу да кажем јесте да то није тачно и да се на нашем примеру види да су Срби врло ефикасни у послу. Да су врло културни и позитивни у социјалном животу. И зато верујем да је најбољи пут за Србију економски развој земље, јер Србија има дугу и дивну историју. Једна је од првих хришћанских држава, има пуно значајних личности, од Николе Тесле до Емира Кустурице данас. И има једну јако важну ствар, а то је - понос државе. Међу нашим народима има великих емоција. Уосталом и Владимир Путин је рекао да дочек који је имао на “Маракани” не би имао било где другде на свету. Како Ви то оцењујете? Мислим да је та изјава била од срца. Ја сам био на “Маракани” тада с њим. То је био врх пирамиде. Ми имамо добре и срдачне односе на свим нивоима. Врло мало Срба не жели да сарађује с Русима; исто тако ја чак мислим да нема никога у Русији који не жели да сарађује и шири наше историјске односе са Србијом. Моја лична процена је да тек сада имамо капацитет да продубимо те односе, и да поред историјске и религијске, додамо економске односе и тако остваримо најбољу могућу сарадњу која је могућа међу различитим државама. С обзиром на сва дешавања око ФК "Црвена Звезда", шта би симпатизери клуба могли да очекују од генералног спонзора “Газпром њефта”? Какав је Вас лични став према клубу? Звезда је легенда Србије, али ми знамо да овде људи навијају за различите клубове. И зато ми помажемо различите клубове у различитим врстама спортова. У фудбалу наш већински акционар подржава Звезду, у кошарци Партизан, а у одбојци Војводину. И друго, ми се бавимо бизнисом, а не управљањем у спортским клубовима. Зато је наша улога врло лимитирана. Ми процењујемо стање и како се оно односи на нашу репутацију, али се не мешамо у текуће пословање клубова. Како Звезда утиче на вашу репутацију? Што се тиче Звезде мислим да је добар корак што је господин Вучић преузео на себе додатну одговорност да мало реконструише клуб. Имамо и пуно поверење у председника Спортског друштва “Црвена Звезда”, Петра Шкундрића, који пуно ради на повратку клуба у редове великих. Ми са своје стране као спонзор хоћемо да помогнемо и зато смо пре неки дан мало и побољшали спонзорски уговор. Лично, видим светло на крају тунела. Ситуација није лака, јер су дугови велики, али нема друге судбине за клуб. Звезда не може ни да се затвори, ни да се у потпуности прода тајкунима. Током деценија вицеви у Србији су почињали "Били Рус, Американац, Енглез и Србин..." Да ли сте Ви чули макар један и који Вам је од тих вицева најбољи? Не могу сад да се сетим, али један од првих које сам чуо је било кад Американца, Руса и Србина питају колико зарађују, а колико троше. И Американац каже: зарађујем 1.000 долара, а трошим 800, где нестаде још 200, немам појма, Рус каже зарађујем 1.200 долара, потрошим 500, где нестаде још 700 – немам појма, а Србин: зарађујем 1.000, али потрошим 1.500 и не знам одакле ми је додатних 500. Ето, то је прво што сам чуо када сам дошао у Србију, али сам се касније уверио да није тако. АНТРФИЛЕ Следеће године цена горива испод просека у региону Гориво је доста скупо у Србији. И ми не можемо да кажемо људима да то прихвате,јер је то наша цена. Али ми сами и не формирамо цену горива и Ви знате да држава учествује са 50 одсто кроз акцизе и друге порезе. Ми ћемо следеће године имати једну трећину домаће нафте, па ћемо покушати да коригујемо цену и направимо да цена горива буде испод просека у региону. Тако да видим простора да се цена спусти, али само уколико не буде расла цена нафте на светском тржишту и курс динара буде стабилан.
