Архива вести
И по резултатима 2012. године НИС ће бити једна од најуспешнијих компанија не само у Србији, већ и на целој територији бивше Југославије, што се може закључити по речима генералног директора НИС-а, Кирила Кравченка. О томе како ће се побољшати квалитет горива које се производи у Рафинерији нафте Панчево, колико новчаних средстава НИС уплаћује у буџет Србије, као и о новим пројектима компаније у региону Кирил Кравченко је говорио у интервјуу «Вечерњим новостима». Господине генерални директоре, шта ће бити са квалитетом горива које се производи у Рафинерији нафте Панчево? Гориво које се и сада производи у Рафинерији Панчево одговара свим нормама које су прописане у Србији. Квалитет горива у свим фазама, почев од рафинериј па до БС, непрекидно контролише лабораторија и државни инспектори, који раде независно од компаније. А од 1. новембра после пуштања у рад постројења МХЦ/ДХТ, компанија у потпуности прелази на производњу горива које ће одговарати најстрожим стандардима – евро-5. Сигуран сам да ћемо до краја 2012. године добити европски сертификат, који потврђује да се у Рафинрији Панчево производи гориво високог квалитета и да ће самим тим сва питања која се односе на квалитет горива бити уклоњена. Шта је урадила компанија како би започела поизводњу горива искључиво европског квалитета? Као што сам већ рекао, дефинитивни прелазак на производњу горива стандарта евро-5 у Рафинерији Панчево биће могућ тек после пуштања у рад постројења МХЦ/ДХТ које ће бити 1. новембра. Ми смо испунили обећање које смо дали 2009. године – завршена је модернизација прерађивачког комплекса, која је трајала више од две године и коштала преко 500 милиона евра. Од сада Србија може не само да самостално обезбеди национално тржиште горивом високог квалитета стандарда евро-5, већ и да извози деривате у државе региона, пре свега у Босну и Херцеговину, Бугарску, Румунију. Хтео бих да истакнем да се тиме модернизација неће завршити. Тренутно се завршава израда студије изводљивости за другу фазу модернизације Рафинерије Панчево, где намеравамо да изградимо капацитете за прераду тешких остатака, чија ће вредност моћи да се упореди с комплексом МХЦ/ДХТ. Посебно желим да поменем Рафинерију Нови Сад – тамо ће 2013. године почети изградња фабрике за производњу базних уља, чија ће вредност бити око 100 милиона евра. Јесу ли инвестиције у НИС-у ограничене само на прераду? Инвестиције у развој компаније су један од приоритета нашег пословања, и од почетка 2009. године у НИС је уложено преко 1,5 милијарде евра. Имамо неколико приоритетних праваца које сматрамо важнима не само за НИС, већ и Србију у целини. То је ширење нашег пословања у региону, у сегментима производње и малопродаје. Ако говоримо о производњи, ми већ активно радимо у БиХ, Румунији и Мађарској, анализирамо и друге земље Панонског басена. Други приоритет за нас је развој малопродајне мреже, како у Србији, тако и ван њених граница. Да бисмо повећали наше могућности за промет висококвалитетног горива, ми смо током 2012. године активно градили малопродајне мреже у Босни, Бугарској и Румунији, ширили логистичку инфраструктуру. Сигуран сам да ће већ у најскорије време возачи у тим земљма са задовољством точити висококвалитетно гориво произведено у Србији. Активни рад НИС ван граница Србије не значи само могућност изласка српских произвођача на нова тржишта, већ и раст извозног прилива, нова радна места, додатна средства за државни буџет, раст утицаја Србије у региону. Какo ви оцењујете резултате рада компаније за девет месеци? Пре свега, можемо да говоримо о повећању инвестиција – за девет месеци повећање износи 62 одсто у поређењу с истим периодом 2011. године, а изражено у апсолутној вредности у развој компаније је уложено 30,35 милијарди динара. Иста је динамика и с буџетским давањима – она су порасла за 7 одсто у поређењу с периодом од девет месеци 2011, и достигла износ од 55,9 милијарди динара. Планирано је да на ће основу резултата 2012. године држави бити уплаћено око 94 милијарде динара. Подсећам да је НИС поред тога још и један од највећих давалаца државног буџета Србије, од чије стабилности зависе милиони буџетских корисника и пензионера. Тако потврђујемо чињеницу да је НИС стабилан извор прихода за буџет Србије. Осим тога, ми активно финансирамо читав низ социјалних програма, међу којима су – сарадња с регионима, низ хуманитарних пројеката. Компанија успешно реализује стратегију јачања на регионалном тржишту, уведен је и активно се примењује нови бренд БС компаније – «тробојка». Ако се узме у обзир сложена економска ситуација у Србији, може се рећи да смо у области финансија за ових девет месеци постигли позитивну динамику, што је посебно важно у условима садашње економске кризе. Тако чист приход НИС за овај период износи 32,2 милијарде динара, што је за 18,6 одсто више од истог показатеља прошле године. Дошло је до повећања показатеља EBITDA – ако је у септембру 2011. то било 32,3 милијарде динара, почетком октобра 2012. та цифра је порасла на 48,1 милијарди динара. Успели смо да повећамо и обиме оперативног новчаног тока (OCF) на 27,4 милијарде динара. У сегменту производње такође је приметна позитивна динамика – ми повећавамо не само обиме нафте и гаса које производимо, већ и резерве, чије постојање и непрекидни раст представљају залог стабилности компаније. Смањење обима прераде објашњава се техничким разлозима – рад Рафинерије Панчево је два пута заустављан, како због планског ремонта, тако и због интеграције комплекса МХЦ/ДХТ у инфраструктуру предузећа. Продаја горива је због поменуте кризе мало опала, али флексибилна политика цена и повећање квалитета услуга на нашим БС довели су до раста малопродаје за 33,7 хиљада тона у периоду од јануара до септембра текуће године. Ваше мишљење о ценама деривата и могућности њиховог смањења? Питање цена горива у данашњим економским условима је прилично горуће. Од 2011. године тржиште деривата у Србији је потпуно отворено, и цена горива формира се у складу с регионалним трендовима и читавим низом других фактора. Ти фактори су – стабилност домаће валуте, приходи грађана, учешће државе у структури цене горива, степен развоја саобраћајне инфраструктуре у земљи. Генерално, НИС је пратио регионални тренд раста цена, али смо флескибилно реаговали на сваку могућност могућност за њихово смањење, имајући у виду ситуацију у земљи. Ми имамо могућност да посредно утичемо на цену захваљујући томе што је НИС вертикално интегрисана компанија, и ту предност успевамо да искористимо, чак и упркос расту акциза, како бисмо цене одржали на нивоу нижем од просека у региону. Полазећи од тога да се тржиште деривата у Србији смањило, а наш удео на њему, као и обим малопродаје, је повећан у пређењу с периодом од девет месеци 2011. године, ми идемо у добром правцу. Сигуран сам да ћемо, после пуштања у рад обновљене Рафинерије Панчево, имати додатне могућности за још оперативније кориговање маопродајних цена горива.
