Архива вести
Сада 37-годишњак, иако веома протоколаран на званичној слици у оделу, је веома опуштен у свакодневном животу. Кирил Албертович Кравченко је постао директор српске нафтне и гасне компаније са 32 године. Током свог стажирања провео је кратко време у Шазаломбати (Szazhalombatta), и помало говори мађарски, иако је из Москве. Студирао је социологију на Ломоносов Универзитету, и дипломирао 1998. Почетком 2000. учио је финансијски менаџмент на Отвореном Универзитету, и касније у ИМД Пословној Школи. Између 2000. и 2004. обављао је неколико функција у „Јукос“ (Yukos) нафтној компанији. 2007. се придружио „Гаспром“ –овом нафтном оделењу, а 2009. добио позицију као директор НИС-а. Намера руског бизнисмена новог таласа је да претвори НИС, чије рафинерије су пре једну и по деценију бомбардоване од стране НАТО-а, у компетитивну европску нафтну компанију. Кирил Кравченко, генерални директор НИС а.д. Делимично због своје историје, делимично због своје везе са државом, централно и источно европски "Гаспром", ваш послодавац, је често посматран са сумњом. Ваше лично искуство ово потврђује? Често сам чуо ово питање. Природно, НИС је део "Гаспром" групе, која кроз "Газпром Њефт" (Gazprom Neft) има 56% удела у највећој српској нафтној компанији. Са друге стране, постоје разлике када се упореди са другим компанијама групе. Прво, јер радимо као заједнички подухват. Поред "Гаспром" групе, србијанска Влада поседује 30% удела у овој компанији, док остатак акција припада мањинским деоничарима, у почетку углавном грађанима Србије. Од тада, већина ових акција је припала различитим америчким и европским инвестиционим фондовима који су на овај начин постали деоничари наше компаније. Зато "Гаспром“ није представљен традиционално, посао се мора обавити на мало другачији начин. Како поседовање већинског удела у НИС-у одговара регионалној пословној стратегији руске матичне компаније? О: Као што знате, матична компанија има три различите гране: гас, нафта и производња електричне енергије. Ми смо део нафтне гране „Гаспром Њефт“. Заједно са деоничарима, "Гаспром Њефт“ је одлучио да би НИС требало да постане регионални центар за руску компанију. "Гаспром Њефт“ тренутно планира инвестиције у неколико земаља у региону, са фокусом на Југоисточну Европу. Друга важна одлука деоничара је била да НИС, вертикално интегрисана компанија, присутна у свим енергетским секторима, поред узводног и низводног сектора буде присутна и у пољу управљања енергијом. Ако ћемо тражити узоре, "МОЛ“ и "ОМВ“ би били одговарајући за ову улогу. Тешко да можемо достићи ниво операција ове две компаније, јер су они највећи играчи у Југоисточној Европи.И они су присутни у свим секторима. Ми желимо да урадимо исто, зато ширимо наше активности истраживања и екстракције на басен Карпата, Мађарску, Румунију, и Босну и Херцеговину. Али разматрамо и друге државе за експанзију. Да ли видите ОМВ и МОЛ као супарнике или као пословне партнере? Имамо добре односе са обе компаније, и на врху управе. На првом месту их сматрамо партнерима: у Румунији, на пример, планирамо заједнички подухват са МОЛ-ом у узводном сектору. Поред тога имамо специјалну сарадњу и у низводном сектору; у Србији снабдевамо њихову мрежу бензинских пумпи са производима. На другим местима, у Румунији и Босни и Херцеговини, купујемо од њих. Тако да их на првом месту сматрамо партнерима. Са друге стране, узимајући у обзир мрежу бензинских пумпи, ми смо и супарници. Какву ћете активност покренути у Мађарској? Имамо у развоју два пројекта, у оба истражујемо нафту и гас близу Сегеда (Szeged), недалеко од границе Србија-Мађарска. У првом пројекту канадска компанија „Фалкон“ (Falcon) нам је партнер, у другом компанија РАГ (RAG) регистрована у Мађарској, обе са 50% удела. Вршимо тестна бушења, немамо још никаквих резултата. Тако да немојте питати за количине које очекујемо, видећемо. Зашто истраживати нафту у Мађарској, где су ресурси ограничени, а експлоатација можда неће бити профитабилна? О: Ми видимо прилику из два разлога. Прво, имамо знање за уски регион басена Карпата. Друго, дио је наше стратегије да тражимо синергију између истраживања и експлоатације на једној страни и рафинирања и продаје на другој страни. Ако нађемо нафту, то ће одмах бити послано у нашу скоро обновљену рафинерију у Панчеву. Ако, на пример, нађемо гас имамо начина да га користимо за производњу електричне енергије, или као сирови материјал. Многи верују да ће масовна екстракција гаса из шкриљaца и увезивање европског тржишта смањити зависност Централне и Источне Европе од снабдевања руским гасом. Да ли мислите да је место ''Гаспрома'' угрожено? По мом мишљењу ''Гаспром'' није монопол за читаву ЕУ, јер снабдева тек једну трећину ЕУ извоза. ЕУ има приступ неколико извора гаса, и нека прошла питања ''Гаспрома'' немају никакве везе са реалношћу, по мом мишљењу. Како ја видим, ''Гаспром'' ради по истим европским правилима као и катарски или алжирски извозници природног гаса. Али, понављам, НИС нема много везе са тим. Иако сте укључени у посао са нафтом, и даље ме интересује можете ли икако профитирати од Север-Југ гасног коридора, и повезане мреже између Балтика и Јадранског мора. Ми не учествујемо у инвестицијама гасовода. Моје лично мишљење је да је једно од њих одрживо, Јужни ток (Газпромов нафтовод - е.н.). Тиме би се побољшала безбедност у снабдевању региона. То би значило не само сигурно снабдевање, поседовање енергента којим се располаже кад год је потребно, већ ће повећати секторе у вези са изградњом гасовода, такође. Пример могу бити термоелектране на гас. Што се тиче НИС-а ми издвајамо и природни гас, такође, а наши акционари одлучили су да направе профит и од ове активности. Једно од најочигледнијих решења су термоелектране на гас. Што се тиче Јужног тока, то би значило комплементарну понуду за регион и то може имати само позитиван ефекат на цео регион. Када бисте се кладили на који бисте се гасовод кладили Јужни ток, Набуко или неки други пројекат? Ја бих се кладио на искористиву нафту и гас у региону. Не само због наше стратегије, већ и зато што би то било природно. Регија има своје ресурсе, чије искориштавање би било природно. Зато годишње од преко 500 милиона евра инвестиционих фондова једна трећина се одваја да се прошири истраживање и експлоатација. У будућности, када преуређење наше рафинерије буде урађено, малопродајни сектор ће бити у фокусу, јер тренутно преко 80% нашег буџета иде на истраживања и вађење.
