Архива вести
„Инвестирали смо 1,5 милијарди евра, а у наредне три године следи још толико у развој НИС-а.“
Прекретница за Нафтну индустрију Србије била је 2010. година, када је ова компанија из губиташа прерасла у најпрофитабилнији пословни систем у Србији, остваривши нето добит од око 17 милијарди динара. Упркос економској кризи, резултат НИС-а у 2011. биће још бољи, а очекивана добит двоструко већа него пре годину дана, каже за магазин ,,Економист'' Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а, истичући да је од свих резултата, ипак, најважнија чињеница да је ова компанија практично постала највећи инвеститор у Србији, и то дугорочно. „Реч је о свим нашим инвестицијама, почев од директних улагања у пословање, преко куповине акција на берзи, инвестирања у људе и друштвено одговорно пословање, па до оптимизације три компаније и новца за враћање кредита банкама. Све у свему, збирно смо инвестирали милијарду и по евра, а још најмање толико планирамо да инвестирамо у предстојеће три године“, најављује Кравченко.
Е: Који фактори су највише утицали на такав резултат?
Кирил Кравченко: Најважнији резултати за нас могу да се остваре различитим инструментима. Година 2011. била је преломна година за НИС. Ми смо и у 2010. остварили профит, али тај резултат је био мање стабилан, јер је био први. Друга година заредом у плусу – то више није случајност, већ оправдана законитост. Али да бисмо то постигли, морали смо да се изборимо с комплексом губитника и да научимо да побеђујемо. У 2011. години НИС се учио свему: да одржи позитиван тренд финансијских резултата, да повећава ефикасност рада, уводећи нове технологије у производњу и прераду, да издржи ударце конкурената. Успели смо да формирамо снажан међународни тим: у Компанији данас раде држављани 22 земље, и управо нам је тај веома шаролик, мултикултурални и мултијезички тим омогућио да у 2011. години остваримо одличне резултате који ће постати наш залог за будућност.
Е: Да ли је већ процењено како би очекивана дуплирана добит, око 34 милијарде динара, могла бити распоређена?
К. Кравченко: То није моја одговорност, већ одлука Скупштине акционара. Ми постепено и константно увећавамо добит и планирамо да прво покријемо губитке из прошлих година. Требало би да постоје правне могућности помоћу којих ћемо то и да учинимо.
Е: Профит остварен у 2010. и 2011. години премашиће цену коју је Гаспром њефт платио за већински пакет НИС-а, односно за две године купопродајна цена биће отплаћена, што није тако чест случај. Аналитичари кажу да је то био добар посао за руску страну.
К. Кравченко: Не може се рећи да је НИС отплаћен на основу резултата рада у 2010–2011. Одмах након доласка у Компанију 2009. године, схватили смо да нисмо дошли у летовалиште. Подсетићу да је у том тренутку НИС био пред банкротом, а заједно с Компанијом купљено је 33 милијарде динара губитка и готово једна милијарда долара дуговања. На исплату отпремнина потрошено је седам милијарди динара, Гаспром њефт је 2011. године платио још око 40 милиона евра за 5,15 одсто акција откупљених од малих акционара, затим програм модернизације који ће коштати најмање 500 милиона евра. При том се инвестициони програм НИС-а, без кредитних средстава која издваја Гаспром њефт, сваке године повећава (у 2010. години раст је износио 87% у поређењу с 2009. годином, у 2011. години – 300% у поређењу с 2010.) и обухвата модернизацију малопродајне мреже, увођење нових технологија производње угљоводоника, реализацију еколошких програма. У периоду 2009–2011. за те циљеве је већ потрошено 53,85 милијарди динара, враћено је око 500 милиона долара банкарских кредита, а укупан обим уложених средстава, и то без инвестиција у социјално значајне пројекте, износио је око 1,5 милијарди евра, по чему је НИС такође један од лидера у Србији. Ако говоримо о реалном сектору економије, НИС може да претендује на назив највећег. При том је Управни одбор већ усвојио нови план инвестиција, чији ће пакет за наредне три године износити још 1,5 милијарди евра. Ако се саберу све бројке, голим оком ће се видети да је,,исплативност’’ НИС-а још далека. Треба имати на уму да новац који Компанија заради у Србији нико у џаковима не носи у Москву. Све што зарадимо ми инвестирамо у НИС, постављајући темељ за претварање НИС-а у регионалну енергетску корпорацију која је у стању да обезбеди енергетску стабилност Србије и постане регионални енергетски лидер.
Е: Рудна рента у Србији је недавно законски повећана, али НИС је изузет од тог повећања до повраћаја инвестиција, што многи виде као привилегију.
К. Кравченко: Треба имати у виду да су међудржавни споразуми, какав је и онај којим је регулисано партнерство у области нафте и гаса између Русије и Србије, увек изнад локалних постулата и то је међународна пракса. Србија се као европска земља понаша одговорно и поштује хијерархију. Ми смо крупни инвеститори, и да бисмо неометано могли да планирамо повећање инвестиција, потребно је да задржимо позитивну инвестициону климу у складу с међународним споразумима. Наше тумачење је да постојећи порески услови за НИС морају бити задржани до краја исплативости инвестиције како бисмо могли да инвестирамо више новца у развој Компаније и Србије.
Е: Колико времена ће бити потребно да се укупне инвестиције врате?
К. Кравченко: У складу с купопродајним уговором, рок за враћање кредита који је дао Гаспром њефт јесте 2023. година. Када буде завршена фаза модернизације Рафинерије нафте Панчево, предвиђена купопродајним уговором, ући ћемо у следећу фазу коју већ припремамо. Радимо и на томе како да модернизујемо Рафинерију Нови Сад и трансформишемо је у рафинерију базних уља. Слично планирамо да урадимо с нашим бензинским станицама следеће године. Ове године смо потпуно или делимично реконструисали 50 станица, а следеће године планирамо око 100 реконструкција, не рачунајући отварање нових станица у Србији и развој малопродајне мреже у окружењу.
Е: Да ли радови на модернизацији НИС-а иду планираним током и да ли ће бити завршени до краја следеће године, поготово ако се има у виду очекивани нови удар кризе у 2012. години?
К. Кравченко: Имали смо одређене проблеме почетком године, али сада радимо у складу са уговором. Треба знати да економска криза у Србији не угрожава пројекат модернизације Рафинерије Панчево, јер он није везан за резултате оперативног пословања НИС-а. Модернизација ће бити завршена до краја следеће године. Осим тога, инвестиције у екологију у износу од 80 милиона евра (од тога 60 милиона у складу с купопродајним уговором) такође се у потпуности реализују у складу с раније дефинисаним роковима.
Е: Да ли је настављен раст производње сирове нафте и колико је то уопште стратешки добро за Србију имајући у виду мишљења да ресурсе треба чувати?
К. Кравченко: Производња је у 2011. повећана у просеку за 20 одсто. Раст ће у 2012. бити нешто мањи, око 10 одсто, али задржаћемо позитиван тренд производње. Много је значајније, међутим, да уз експлоатацију нафте акумулирамо резерве. У последње три године, раст резерви био је већи од производње нафте и гаса, што је први пут у НИС-у у последњих 15 година. Следеће године планирамо да више од 50 милиона евра инвестирамо у истраживања на територији Србије. Све ће то несумњиво допринети повећању стратешке залихе нафте и гаса у Србији. Поред тога, већ смо покренули пројекат за истраживање резерви из неконвенционалних извора, и ако они буду дали значајније резултате, залихе ће бити додатно увећане.
Е: Има ли у Србији области за које се раније није претпостављало да „крију“ нафту, а могле би да буду потенцијална нова налазишта?
К. Кравченко: Поред Панонског басена који је познато налазиште, релативно нове потенцијалне локације налазе се у јужној Србији. Следеће године, значајно ћемо повећати обим сеизмичких истраживања и имаћемо прецизнију слику о томе где се налази нафта, а где је нема. Желели бисмо, наравно, да је што чешће проналазимо, а истраживања ће показати где је реално има.
Е: Да ли сте успели да укњижите сву имовину НИС-а, тј. да је пребаците са државе на Компанију?
К. Кравченко: Постоји одређени напредак када је реч о имовини. Наши акционари имају добре односе, тако да у погледу овога имамо пуну подршку државних органа. У 2011. требало би да буде легално укњижено 55 одсто власништва НИС-а и још 29 одсто случајева где Компанија има право коришћења. Следеће године планирамо да завршимо тај посао у потпуности.
Е: Потрошачи у Србији плаћају најскупље гориво у региону. Да ли је проблем у превеликом захватању државе или постоје и неки други разлози?
К. Кравченко: Гориво у Грчкој је скупље, али јесмо блиски највишим ценама у региону. Разлога за то је више, а један од њих је логистички, јер смо, за разлику од Хрватске или Мађарске, географски одвојени од директних испорука које се врше нафтоводима и у морским лукама. Друго, то је несумњиво одговорност учесника на тржишту, укључујући и Владу Србије која успоставља параметре. Акцизе за деривате нафте су на доста високом нивоу, и то је један од кључних фактора који утичу на цене. Треба да радимо на томе заједно с државом, а знамо да и они раде на томе. Већ почетком 2012. године, планирамо додатне кораке у смислу смањења малопродајних цена. Када је о маржама реч, наш став је да је тржиште најбољи регулатор. Пракса која је успостављена на тржишту веома је позитивна, јер сада, без обзира на високе акцизе, ми управљамо нашим маржама и можемо предузимати маркетиншке акције у циљу снижења цена горива. Психолошки је важно да постоји конкуренција, јер је на отвореном тржишту то управо главни механизам регулисања цена. Осим тога, акцизна политика мора бити флексибилна. Навешћу пример: многе суседне земље практикују враћање ПДВ-а транзитним возачима за куповину горива. То што се ова пракса већ дуго примењује сведочи о њеној оправданости. Србија је такође транзитна земља, и за њу би такав пример могао бити користан, захваљујући повећању продаје горива на бензинским станицама које се налазе на трансевропским аутопутевима.
Е: Да ли је могуће да се снизи цена рафинеријске прераде нафте, па да и тако допринесете појефтињењу горива на тржишту Србије?
К. Кравченко: Постоји могућност, када будемо пустили у рад модернизовани погон. Радимо на смањењу трошкова, и то ће нам омогућити да 2013. и 2014. понудимо много повољније услове купцима.
Е: Позната је процена да је тренутно око 40 одсто капацитета за прераду нафте у региону вишак. Очекујете ли престројавања и промену односа снага у прерађивачком делу, али и у малопродајном сегменту у региону?
К. Кравченко: Тачно је да постоји вишак рафинеријских капацитета. Нека постројења су раније затворена, а део постојећих постројења рафинерије у окружењу не раде пуним капацитетом. Могућност прерасподеле на том тржишту постоји, неке компаније већ мењају своје приоритете. НИС разматра разне могућности, развијамо не само производњу гаса и нафте већ и малопродајну мрежу у иностранству. До 2013. требало би да у околним земљама добијемо комплетну слику малопродајне мреже, што ће нам омогућити да преко премијалних канала пласирамо наше производе. Планирамо да развијамо и бизнис бункерисања, ТНГ-а, као и авионског горива. Тренутно радимо у Београду, Нишу и Темишвару, а испитујемо могућности и за друге аеродроме. Несумњиво, развијаћемо и нашу мрежу у области петрохемије.
Е: Шта је стратешки циљ НИС Гаспром њефта у региону?
К. Кравченко: Ситуација на регионалном тржишту је сложена. Низ компанија, на пример „Туркојл“ и ОМВ, донело је одлуку да оде с тржишта неколико земаља бивше Југославије. НИС, напротив, намерава да прошири своје присуство у региону. Сада су наши приоритети Румунија, Бугарска и БиХ, у перспективи и Хрватска. У ситуацији кризе у еврозони то неће бити баш једноставно, али постоји уверење да ћемо, у сарадњи с државним органима Србије и земаља у којима ћемо пословати, успети да остваримо успех. Наглашавам да у региону радимо не само у интересу НИС-а већ и у интересу Србије. Остваривање стратешког циља Компаније – достизање статуса регионалног лидера – неминовно ће довести до повећања значаја Србије у земљама у којима НИС послује. Тој ситуацији одговара позната српска изрека: „Србија је вечна док су јој деца верна“.
Е: Последњим споразумом с Владом Србије, удео НИС-а у Петрохемији повећан је на 33,6 одсто. Имате ли интерес да НИС преузме већинско власништво у тој компанији и под којим условима?
К. Кравченко: У наредне две године не планирамо повећање пакета акција у Петрохемији. Задовољни смо нивоом сарадње и акционарима који сада постоје. За нас, тај аранжман значи много, јер је Рафинерија нафте Панчево везана за Петрохемију заједничком инфраструктуром. Након завршене реконструкције, производићемо више примарног бензина који ћемо продавати Петрохемији и бићемо им главни извор квалитетних сировина. За Петрохемију смо направили инвестициони програм који подразумева покретање постојећих капацитета и изградњу нових капацитета за полипропилен.
Е: У којим сегментима би требало да држава помогне привреди, па и НИС-у, како би се лакше прегурала криза?
К. Кравченко: Србија је и даље привлачна за стране инвеститоре – за првих осам месеци 2011. године, они су уложили у Србију 1,2 милијарде евра, у Хрватску свега 164 милиона долара, у Босну око 70 милиона евра. Србија има плус – порез на профит, који износи свега 10%. Али наравно, постоји потенцијал за побољшање. Треба продубити примену европске праксе вођења административних послова, повећавати транспарентност државних органа, борити се против корупције и незапослености. Инфлација је у 2011. била доста висока – око осам одсто, али с друге стране, важна је и монетарна политика, због постављања баланса између стабилности валуте и извоза. За нас је важна и предвидива пореска политика, чије параметре можемо да укључимо у наше прорачуне без страха од њихове неочекиване промене.
Е: Да ли као одговор на кризу планирате даље смањење броја запослених?
К. Кравченко: Рационализацију броја запослених НИС је спровео током претходне три године и сад је та динамика знатно спорија. По социјалним програмима, НИС је међу водећим компанијама у региону, јер у просеку исплаћујемо око 25.000 евра отпремнине по раднику. Истовремено стварамо нова радна места: само на реконструкцији Рафинерије Панчево ангажовано је око 1.600 људи. Дугорочни карактер инвестиционог програма омогућиће повећање тог броја, што је важно у ситуацији када је незапослено преко 20 одсто радно способног становништва. Још један приоритет – ангажовање младих, који и треба да изведу НИС међу регионалне лидере до 2020. године. У том сегменту је добродошао програм Владе „Прва шанса“. Помоћу тог програма, посао у НИС-у је добило на десетине младих стручњака.
Е: Београдска берза ради великим делом захваљујући акцијама НИС-а. Да ли су већ груписани мањински пакети власништва и да ли очекујете озбиљнија укрупњавања мањинских делова?
К. Кравченко: Већ сад имамо озбиљне институционалне инвеститоре из Европе, крупне инвестиционе фондове. Лично не очекујем значајније скокове у будућности, јер, сем ,,Телекома“, не видим веће играче за Београдску берзу, али заједно с државом, развијаћемо Београдску берзу. Берза нас је препознала: већ другу годину заредом добијамо њено признање за најбоље односе са инвеститорима.
Е: Да ли размишљате о изласку на неку инострану берзу?
К. Кравченко: То ће бити одлука акционара, ја као менаџер одговарам за текуће пословање. Технички смо за то спремни, јер имамо међународни формат извештавања, квалитетан систем рада са инвеститорима, али одлука је на акционарима.
Е: Како видите НИС у 2012? Очекујете ли да би због кризе потрошња горива могла да падне?
К. Кравченко: Ми се не уљуљкујемо успехом. Наша прогноза за 2012. годину је опрезна. Политичари и економисти тврде да ће за економију Србије ова година бити прилично сложена. Криза неће заобићи ни НИС, као један од стубова економије. Њена последица може бити смањење тржишта горива. Људи и компаније биће принуђени да штеде, укључујући и на енергентима, и тај тренд се већ примећује у целом региону. Ако буду предузете одређене стимулативне мере, постоји потенцијал за повећање потрошње или задржавање нивоа из 2011. Ако се политика не буде мењала, а криза се буде повећавала, биће пада. У нашем бизнис плану за 2012. били смо умерено оптимистични и предвидели смо нула одсто раста. Моћи ћемо да преживимо кризу и останемо на ногама само ако будемо ефикасно радили, како сами, тако и у тандему с државом. При том, наш задатак није преживљавање, већ развој. У 2012. НИС намерава да пусти у рад највећи индустријски пројекат задњих година у Србији – модернизовану Рафинерију у Панчеву, да повећава ресурсе и производњу нафте и гаса, да развија нове правце пословања. Наш циљ је да од НИС-а направимо оно што представљају Никола Тесла у науци или Новак Ђоковић у тенису, како би се Србија поносила НИС-ом, као озбиљним европским играчем.
