У Црној Гори смо више заинтересовани за истраживање нафте на копну него на мору. Поред БиХ, Румуније и Бугарске, анализирамо могућност пословања и у другим земљама. Ако се први пројекат добијања нафте из уљних шкриљаца докаже, онда бисмо размотрили могућности проширивања бизниса, јер то налазиште није једино у региону.’’ Интервју водио: Миша Бркић за регионални портал Бизнис плус ,,Инвеститор који сада уложи новац у нове електране, складишта гаса, рафинерије, бензинске пумпе и обновљиве изворе енергије у државама балканског региона сигурно ће касније имати већу зараду него компаније које су већ ушле на развијена тржишта. Ту своју прогнозу, Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а, заснива на чињеници да балкански регион има неке специфичне предности за инвестирање у енергетику. ,,Једна од најважнијих предности јесте пре свега неразвијеност енергетске сфере. Ако погледамо централну или западну Европу, тамо је све повезано, постоје интерконектори за гас и струју, нафтоводи, капацитети за складиштење енергије и гаса, много рафинерија, тржиште је либерализовано... Кад гледамо наш регион, видимо много могућности: тржиште од више од 20 милиона становника, простор за раст потрошње струје, лоше постојеће капацитете и инфраструктуру за енергетику, недовољне за економски развој региона... Све су то повољне околности за инвеститоре да учествују у развоју енергетске инфраструктуре која је пре 20-30 година завршена у другим деловима Европе. То значи да је онај ко је на почетку успео да уђе у ову причу сада у предности и имаће виши приход од играча који су већ ушли на развијена тржишта. Друга предност је квалификована и релативно јефтина радна снага, а трећа предност је стимулативна пореска политика коју државе у региону имају за инвеститоре, као и законодавства која су веома усаглашена с прописима Европске уније”, каже Кравченко. Кирил Кравченко, генерални директор НИС а.д. Који су то занимљиви и перспективни енергетски пројекти у региону? Прво, капацитети за производњу струје. С једне стране, постоји огроман потенцијал, а с друге стране, капацитети су веома стари. То значи да у блиској будућности велики део капацитета мора да се модернизује, али и да се граде нови. Балкански регион има предност и у погледу необновљивих и обновљивих извора енергије. Србија је, на пример, већ одредила 80 одсто локација где се може градити, али држава мора још доста да учини како би омогућила брз почетак градње. Друго, енергетска ефикасност. Регион троши много енергије, има веома стара индустријска постројења, а врло брзо ће у државама где се то још није догодило тржиште електричне енергије бити либерализовано и цене ће се слободно формирати, те је стога потребно да улажемо доста средстава у повећање енергетске ефикасности. Треће, обнављање капацитета у нафтном бизнису. НИС је модернизовао и изградио нове капацитете у Рафинерији Панчево и сада производи моторна горива европског квалитета. Али то није крај. Имамо и Рафинерију у Новом Саду, коју желимо да сачувамо и у коју желимо да инвестирамо, и већ је донета одлука у вези са пројектом производње базних уља. Реч је о јединственом пројекту који одговара потребама савременог тржишта и у складу је са ширењем бизниса НИС-а. Осим тога, уложили смо много напора и капиталних улагања у развој логистике и промета у компанији. Данас радимо на тржишту са два бренда у различитим нишама, имамо разгранату мрежу складишта и добро развијену логистичку инфраструктуру. Четврто, проналажење нових енергетских ресурса у региону. Сад смо почели израду пројекта коришћења неконвенционалних ресурса, али анализирамо и технолошки пројекат истраживања уљних шкриљаца. Ако се ови пројекти покажу као ефикасни и исплативи, НИС ће ући у тај бизнис и тако повећати енергетску безбедност региона. Да ли је НИС спреман да истражује уљне шкриљце и на другим локацијама у региону? Потрошили смо годину и по дана на истраживање налазишта код Алексинца, узели смо узорке, прерађивали их у нашој рафинерији у Русији и добили одређене резултате. Прелиминарно смо одлучили да, будући да у Србији имамо рафинерију, прерада уљних шкриљаца може да буде исплатива. Сада смо у фази усаглашавања тог пројекта са акционарима НИС-а. Мислим да имамо пројекат који може да буде ефикасан, с обзиром на чињеницу да имамо модерну рафинерију. Када не бисмо имали рафинерију у Србији, тешко да би пројекат био исплатив. Ако се овај пројекат докаже, онда би НИС размотрио могућности проширења истраживања уљних шкриљаца на регион, јер је налазиште код Алексинца највеће, али није једино у региону. НИС истражује налазишта нафте на ободима Панонског басена у суседним државама, а заинтересован је и за истраживање нафте у Црној Гори? Желимо да будемо регионални лидер у свим бизнисима којима се бавимо. Имамо много потенцијалних истраживачких пројеката у земљама региона, а већ смо ушли у три пројекта у Румунији, два у Мађарској и један у Босни и Херцеговини. Додатно анализирамо и друге пројекте, не само у Црној Гори него и у другим државама региона, и време ће показати да ли су они исплативи. Што се тиче истраживања у Црној Гори, тамо је отворена база података и ми смо ушли у њу, анализирамо је, и до краја године одлучићемо да ли ћемо учествовати у следећој фази тог пројекта. Сада нисмо спремни да кренемо у истраживање нафте у мору, концентрисани смо на копно. Знамо за концесије које ће Црна Гора давати за истраживање нафте на мору и копну, и заинтересовани смо више за копно него за море. Али наша матична руска компанија може да подржи и истраживање нафте на мору, те с обзиром на то анализирамо могуће податке. Шта значи бити регионални лидер? Наша је жеља да НИС учинимо најефикаснијом компанијом и да будемо бољи од конкурентских фирми у сваком од тих сегмената. Ушли смо, на пример, у енергетику тек кад смо направили упоредну анализу тржишта гаса и струје и видели да је коришћење експлоатисаног гаса за производњу електричне енергије много исплативије него да се он продаје цевоводима. Одлучили смо да монетизујемо гас који НИС производи тако што ћемо га употребити за производњу струје и направили смо неколико пројеката. Један пројекат је 14 малих електрана које желимо да изградимо до краја 2014. године, а други су две термоелектране-топлане за једну гринфилд фабрику струје од 200 мегавата у Панчеву. Потписали смо уговор са фирмом ,,Гаспром електрохолдинг’’. У преговорима смо с државом за учешће у модернизацији термоелектране-топлане Нови Сад, а ти преговори, нажалост, трају више од годину дана. Живимо у Европи и закони од нас траже да поштујемо дозвољену емисију штетних гасова и да плаћамо за испуштање ЦО2. Размишљали смо шта нам је исплативије: да плаћамо одштету за емисију штетних гасова или да производимо струју из чистих, обновљивих извора, и определили смо се за обновљиве изворе. Након детаљних анализа, одлучили смо да производимо електричну енергију из ветра, потписали смо споразум са државом за инвестицију вредну 160 милиона евра, почели градњу ветропарка у Пландишту, и до краја следеће године он ће бити завршен. Морам да истакнем и то да се наш успех базира и на спремности акционара, Владе Србије и Гаспром њефта да улажу у развој компаније. Тако смо од 2009. године већ уложили око две млрд. евра у развој НИС-а, а у наредне три године, обим инвестиција износиће још 1,5 млрд. евра. Данас је НИС компанија која исплаћује дивиденде својим акционарима и уједно има највећи приход у региону са позиције дивиденди. Слободно могу да кажем да је НИС сада стабилан извор прихода не само за мањинске акционаре, односно око два милиона грађана Републике Србије, већ и за већинске акционаре. Примера ради, обим укупних пореских давања НИС-а у просеку се од 2008. увећавао за по 20 одсто годишње, те је 2008. НИС издвојио 49 милијарди динара, а на крају 2012. тај износ био је 91,4 милијарде динара, односно готово двоструко више. Само у првој половини ове године, на име пореза и других јавних прихода, НИС је уплатио у републички буџет 52,2 милијарде динара, што је 14 милијарди динара или 38 одсто више него лане у истом периоду. Има ли НИС сличне планове за друге земље у региону када је реч о енергетици? За сада немамо. Да ли је НИС заинтересован за право коришћења плина у словеначкој фирми Нафта Лендава? Такве могућности за сада не разматрамо. НИС се бави истраживањем нафте и гаса у Панонском басену, па уколико откријемо резерве за експлоатацију, онда ћемо одлучити шта је исплативије за Компанију: продаја гаса или поновна градња постројења за производњу струје. За сада смо фокусирани на бизнис са струјом у Србији. А шта је с малопродајном мрежом нафтних деривата? Желимо да направимо малопродајну мрежу у околним земљама, али само тамо где можемо директно да испоручујемо нашу робу из Рафинерије Панчево. Не желимо да идемо на тржишта где немамо директне испоруке из Панчева. Које су то земље? Босна и Херцеговина, Румунија и Бугарска. Анализирамо и друге државе у које можемо да се ширимо, али одлуку ће донети акционари до краја ове године. У Хрватској траје веома оштро трвење државе и мађарске компаније МОЛ, партнера у нафтној компанији ИНА, и тим поводом неколико пута је споменута могућност да у разрешавању тог спора учествују ,,неки Руси који су спремни да купе МОЛ”. Да ли је то можда Гаспром њефт? Или НИС? НИС сигурно није. Могу да кажем да НИС за сада не разматра могућност уласка у компанију ИНА. Али Гаспром њефт анализира различите могућности у Европи и није искључено да се заинтересујемо за још нешто у региону. Често се у последње време наговештава могућност да Словенија приватизује своју нафтну компанију Петрол због проблема са буџетом. Да ли Гаспром њефт има ту опцију на свом радару? Упознат сам са ситуацијом и за сада не постоји финална одлука Владе Словеније да прода своје власништво у Петролу. С обзиром на такву ситуацију, ми нисмо анализирали ту варијанту, али спремни смо да је размотримо када Словенија буде одлучила да прода Петрол. За сада не желимо да трошимо време на нешто што још није сигурно да ће се догодити. Шта је потребно за бољи амбијент у региону за инвестирање у енергетику? Прво, олакшице у законима, превише дозвола је потребно, предуго је чекање на њихово издавање... Македонија је пример државе која брзо издаје дозволе за изградњу. Друго, потребно је више контроле. На пример, тржиште нафтних деривата у Србији карактерише изражена трговина на црно, односно шверц. Постоји добра воља политичког руководства државе за решавање тога, али истовремено нема контроле и опреме кад ту вољу треба спровести. Дакле, ако нека држава хоће да поправи амбијент за инвестиције, мора да појача контролу примене закона у пракси. За сада, нажалост, много добрих закона остаје само на папиру. Пореска политика је више-мање нормална. Ако се олакша законодавство и ако се контролише његова примени у пракси, то је већ довољно за поправљање амбијента за инвестирање. Кључне ствари за привлачење инвеститора јесу, по мом мишљењу, контрола поштовања тржишних правила игре, смањење сивог тржишта нафтних деривата, као и очување стабилности у политичкој и економској сфери. Енергетику сте означили као значајну област за привлачење инвестиција у региону. Које су ваше процене у погледу вредности капитала који би могао да буде уложен у те енергетске пројекте? Ако саберемо све капацитете у производњи струје које треба заменити само у Србији у наредних седам до десет година, потребно је инвестирати више од пет милијарди евра. У нафтно-гасни бизнис, истраживање и производњу, модернизацију рафинерија и бензинских станица у региону потребно је уложити пет милијарди евра. По нашим прелиминарним проценама, у наредних седам до десет година потребно је да се уложи скоро 15 милијарди евра у енергетски сектор балканског региона. У ту суму нисам урачунао гасовод ,,Јужни ток’’, који сам кошта скоро 17 милијарди евра. Улагање у ову област неупоредиво је веће од улагања у било које друге привредне гране. Мислите да има капитала за та улагања? У принципу, да. Заинтересовани су велики инвеститори из Европе, Русије, Кине... А да би се то остварило, потребно је брже реаговање држава у отклањању проблема у законодавству и контроли примене закона, о чему сам већ говорио. Да ли би инвестирање било убрзано кад би државе региона имале заједничку стратегију и енергетски договор? Да, сигурно. Нарочито ако би се искористио ефекат синергије у повезивању држава, као што је урађено у централној Европи. То би било исплативије него да свака држава ради сама за себе. Колико Европска унија може да утиче на такве процесе чвршћег повезивања у региону? Да ли би и НИС могао томе да допринесе? Важна је примена европских закона у ослобађању тржишта струје, нафте и гаса. НИС ангажује иностране консултанте, истражујемо искуства других европских држава и достављамо их представницима влада држава у региону. НИС може да привуче инвестиције за заједничке инфраструктурне пројекте више држава у региону, јер на сваком пројекту у енергетици имамо партнера. Финансијско стање НИС-а је доста добро у поређењу с дефицитима буџета држава. Постоји велико интересовање највећих компанија у региону да с НИС-ом уђу у заједничке пројекте који су уклопљени у енергетску политику Европске уније. Шта за НИС значи конференција министарског савета Европске енергетске заједнице, планирана за крај октобра у Београду? То је прилика да разменимо мишљења и покажемо могућности инвестирања у енергетику Србије и потенцијал у синергији с другим државама у региону. Надам се да ћемо заинтересовати европске партнере да улажу у Србију и регион Балкана. Стратегија пословања НИС-а у региону подразумева новац за инвестиције, и то имате. А да ли имате људе за то? Компанија већ сада има интернационални тим менаџера и експерата из 30 земаља света, али ми непрестано радимо на привлачењу младих људи у НИС. НИС је у последње четири године, путем програма ,,НИС шанса", запослио више од 700 младих људи који су завршили факултете и средње школе, што на неки начин доприноси спречавању ,,одлива мозгова". Српска асоцијација менаџера прогласила је НИС најбољим послодавцем у земљи, што је уједно и резултат недавно спроведене анкете међу студентима на универзитету. И не само то. Све је више младих људи који су заинтересовани за нафтно-гасну област. Тако је, на пример, смер за истраживање нафте и гаса на Рударско-геолошком факултету у Београду постао један од најјачих и најпопуларнијих, па је ове године на 30 слободних места конкурисало више од 90 кандидата, што је три пута више у односу на претходне године. Нема сумње у то да је интересовање младих за енергетску сферу допринело и популаризацији руског језика, па је први пут, у организацији НИС-а, одржана Олимпијада из руског језика, на којој је 80 најбољих средњошколаца у региону показало своје знање из руског. Овако добри резултати су наравно резултат дугорочног рада на стратегији управљања људским ресурсима, којој НИС поклања велику пажњу. Није тајна да НИС има најбољи колективни уговор у региону, као и то да својим запосленима омогућава бројне социјалне олакшице. Чак и ако ти људи оду из Компаније, они нису остављени на улици. Тако, на пример, у оквиру програма добровољног одласка, радник НИС-а добија 560 евра бруто по години укупног радног стажа, и једну и по зараду, што је двоструко више него што пружају слични програми у региону. Уз то, у оквиру добровољног одласка, запослени могу да рачунају на отпис до чак 70% преосталог дуга за стамбени кредит који су добили уз субвенцију НИС-а. То је највећи социјални програм који је икада спроведен на Балкану.
