Компанија НИС и Филолошки факултет у Београду потписали су Меморандум о сарадњи захваљујући којем ће бити реализован пројекат дигитализације рукописне заоставштине Иве Андрића. Овим документом је договорена сарадња у циљу реализације пројеката значајних за културу, образовање и науку. Поред подршке дигитализације рукописа српског нобеловца, Меморандумом су ће бити реализовани и заједнички истраживачки пројекти и гостујућа предавања представника НИС-а на факултету, као и програми стручног усавршавања и дигитализација научних и стручних издања библиотеке Филолошког факултета. Дмитриј Фоменко и Александра Вранеш приликом потписивања Меморандума Меморандум који се реализује у оквиру уговора о стратешкој сарадњи НИС-а и Универзитета у Београду, потписали су Дмитриј Фоменко, заменик генералног директора НИС-а и Александра Вранеш, декан Филолошког факултета у Београду. „Свака компанија мора да мисли и размишља не само о свом пословању, него и о држави и будућности. Дигитализација рукописа Иве Андрића, добитника Нобелове награде, допринеће обогаћивању и очувању културног и научног наслеђа земље, а студентима, научницимима и професорима пружити основу за квалитетнији рад. Досадашња сарадња са факултетима у Београду и Новом Саду указала нам је колико талентованих студената има и драго нам је да смо направили још један корак у правцу развоја образовног система у Србији. ” истакао је Дмитриј Фоменко, заменик генералног директора НИС-а. „Пре годину дана компанија НИС покренула је пројекат „Енергија знања” са жељом да се инвестира у знање и оне који ће једног дана бити део наше компаније. Ово није први пут да сарађујемо са Филолошким факултетом, већ смо организовали Олимпијаду у знању руског језика, а подршка овом пројекту само ће учврстити нашу сарадњу са Универзитетом у Београду” изјавила је др Снежана Лакићевић, менаџерка за сарадњу са универзитетима и научним институцијама, НИС а.д. Филолошки факултет Универзитета у Београду, уз коришћење Мајкрософтовог софтвера у клауд окружењу, у сарадњи са Архивом Српске академије науке и уметности, Задужбином „Иво Андрић“, Народном библиотеком Србије, Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић“ и Институтом за књижевност и уметност, формира дигиталну архиву рукописа Иве Андрића. Дигитализација грађе, међу којом и Андрићевих текстова који културној јавности нису познати, драгоцена је за историјско, политичко и књижевно закључивање. Дигитализовани и претраживи, у мери у којој то рукописи уопште могу бити, записи, белешке, преписка и текстови Иве Андрића из његовог личног фонда, као и из других фондова у САНУ, први пут ће бити доступни научној јавности. Захваљујући овом пројекту биће могуће урадити критичко издање Целокупних дела Иве Андрића. Сарадња са НИС-ом у области дигитализације омогућиће утемељење дигиталних ресурса у наше научно-истраживачке пројекте, нагласила је Александра Вранеш, декан Филолошког факултета.
