//= bu('dist/style.css') ?>
На финансијски резултат компаније негативан утицај имали су крајње неповољни макроекономски услови који су се формирали на светском тржишту угљоводоника у другој половини 2014. Ипак, захваљујући реализацији програма повећања ефикасности бизнис-процеса у основним сегментима пословања, НИС је успео да минимизује пад показатеља EBITDA на 8% до нивоа од 63,4 милијарде динара, упркос наглом паду светских цена нафте и нафтних деривата. Позитиван утицај програма повећања ефикасности и смањења основних трошкова и издатака на финансијски резултат износио је 8,3 милијарди динара. Значајан пад цена угљодовоничких сировина, као и јачање курса основних светских валута према српском динару, довео је до пада профита групе компанија НИС за 42% у поређењу с нивоом прошле године. Чист профит НИС према резултатима периода извештавања износио је 27,8 милијарди динара. Компанија оцењује да је фактор утицаја негативних курсних разлика на финансијски резултат износио 13,2 милијарде динара. Обим директних и индиректних пореских обавеза НИС у 2014. години износио је 136,2 милијарди динара, што је за 13% више од обима прошле године. На повећање пореског оптерећења утицали су пре свега спољашњи фактори раста акциза на нафтне деривате и увођење додатних такси на формирање резерви. Упркос даљем паду основних тржишта деривата Балканског региона, који је у 2014. години појачан и због последица поплава у Србији, Бугарској, Босни и Херцеговини, компанија је очувала обим продаје нафтних деривата на нивоу од 3 млн тона, што одговара обиму прошле године. При том је удео моторних горива у палети продаје повећан на 58%. Обим дневног промета горива на једној БС премијум мреже Gazprom у Србији достигао је 7,1 тону, што је извело мрежу на прво место по том показатељу на домаћем тржишту. Према резултатима 2014. године обим прераде у Рафинерији компаније износио је 3,1 милиона тона, што је незнатно више од нивоа прошле године. Значајно су повећани основни показатељи ефикасности нафтнопређивачког комплекса – индекси енергетске ефикасности, запослених и оперативне спремности. По тим показатељима компанија се приближила нивоу основних рафинерија централне и јужне Европе. Захваљујући реализацији пројеката у области геолошких истраживања и дефинисања геолошког модела Панонског басена компанија је повећала резерве угљоводоника за 9% у поређењу с нивоом прошле године. Обим производње нафте и гаса у Србији износио је 1,59 милиона условних тона, што је за 3% ниже од прошле године. Пад обима производње је пре свега изазван смањењем инвестиционог програма. Капитална улагања НИС у 2014. години износила су 39,4 милијарди динара, што је за 29% ниже од показатеља прошле године. Компанија је била принуђена да смањи обим инвестиционог програма због неплаћања дугова највећих државних дужника и неповољне ситуације на светским нафтним берзама. Коментаришући резултате рада НИС у 2014. години, генерални директор Кирил Кравченко је изјавио: «У суштини, данас смо се суочили са кризом коју смо већ преживљавали 2008. године. Ипак, текућа ситуација је сложенија, пре свега због рекордно ниских цена нафте, конкуренције и растућих технолошких потреба. НИС стабилно пролази овај турбулентни период. Ми смо окренути сталном повећању ефикасности бизниса, повећавамо резерве угљоводоника, имамо ресурсе неопходне за реализацију важних инвестиционих пројеката. Све је то изгледало немогуће у 2008. години. Важно је да на том путу ми наилазимо на разумевање од стране Владе Републике Србије. У 2014. години био је потписан Меморандум који регулише механизам враћања дугова највећих дужника компаније. Надам се да ћемо у 2015. години приступити његовој реализацији».