//= bu('dist/style.css') ?>
У пандемији вируса корона НИС је успео да оствари оба приоритетна циља: да сачува здравље запослених и обезбеди стабилност снабдевања тржишта нафтним дериватима, што је предуслов за енергетску безбедност земље, каже Андреј Тучнин, први заменик генералног директора НИС-а и директор Дивизије Downstream у интервјуу за портал “Балканмагазин”
5. јун 2020.“НИС је део глобалног тржишта, живимо и радимо у амбијенту који није излован, тако да је и на нас велики утицај имала пандемија COVID-19. То је и даље велики изазов за наше запослене и организацију пословања у Србији и земљама региона. НИС има више од 11.000 запослених и брига о њиховом здрављу и здрављу наших спољних сарадника и потрошача, наш је приоритет. Наши бизнис процеси су веома разноврсни, интензивни и обављају се широм Србије, као и у земљама Балкана – од истраживања, производње и прераде нафте до продаје деривата потрошачима. Ти процеси не смеју да се прекину. Одговоран однос према здрављу запослених и потрошача омогућио нам је да очувамо стабилност на тржишту јер нам је једнако важан приоритет и енергетска безбедност земље”, каже Андреј Тучнин, први заменик генералног директора НИС-а и директор Дивизије Downstream у интервјуу за “Балканмагазин”.
Како се ванредно стање због епидемије ЦОВИД-19 одразило на пословање НИС-а? Шта је НИС предузео у тим условима да би очувао здравље запослених и потрошача с једне, а стабилност на тржишту с друге стране?
НИС је велики систем, а поред Србије послујемо и у БиХ, Бугарској и Румунији. Имамо пословне центре у Београду и Новом Саду, више од 400 бензинских станица у региону, Рафинерију нафте у Панчеву у којој је ангажован велики број наших запослених и спољних извођача. Организација рада у условима епидемије била је велики логистички и финансијски изазов. Али, према препорукама здравствених органа одмах смо увели додатне мере заштите, употребу заштитне опреме, појачане хигијенске мере, посебно на локацијама са учесталим контактима. Запосленима у администрацији смо омогућили рад од куће, организовали смо састанке путем видео позива, а повратак у канцеларије је сукцесиван, до средине јуна, док су и даље одложена службена путовања у иностранство. Остајемо веома опрезни, али морам рећи да смо задовољни резултатима које смо до сада остварили на овом пољу.
Очување стабилности тржишта је био велики изазов за НИС.
Све време ванредног стања тржиште је било уредно снабдевено, а наши малопродајни објекти прилагођавали су радно време одлукама Владе Србије. Очували смо стабилност пословања упркос изазовима са којима смо се сусрели, пре свега када је реч о потражњи за горивом. Радили смо веома напорно како бисмо остварили циљеве и очували смо стабилност, како саме компаније, тако и домаћег тржишта нафтних деривата.
Истовремено са падом потражње за нафтом, дошло је и до пада цена нафте. Како то коментаришете?
Ми сада послујемо у ситуацији без преседана на светском тржишту. Реч је о две врсте удара на нафтне компаније: с једне стране, цена нафте је драстично пала у односу на почетак године. Чак 30% је био пад током само једног дана у марту, а истовремено смо суочени са падом потражње и огромним вишковима на тржишту. НИС је део светског тржишта и сасвим очекивано криза је утицала и на нас. Април и мај су били веома тешки за пословање, а сада се саобраћај полако обнавља и очекујемо да то има позитиван ефекат и на наш бизнис.
Како је све ово утицало на пословање компаније?
Када је реч о оперативним показатељима, они су у области прераде и промета били чак и бољи него у истом периоду претходне године. Међутим, у овим условима то није могло да се одрази на финансијски резултат и због неповољних трендова у првом тромесечју забележили смо губитак од 1,1 милијарде динара, док је показатељ EBITDA остао позитиван, 5,2 милијарде динара. Ипак, очували смо зараде запослених, ослонили се на сопствене ресурсе и остварили уштеде које омогућавају континуитет пословања. У овој ситуацији, када су негативни трендови настављени и у другом кварталу, морамо да будемо агилни и спремни да се прилагођавамо окружењу. Израдили смо краткорочне и дугорочне планове и различите сценарије пословања. Предузели смо одлучне мере и уверени смо да ће оне дати резултат, иако је извесно да ће се криза рефлектовати и на наш учинак у другом тромесечју.
Како ће се све ово одразити на инвестиције НИС-а?
Наш основни циљ је одржавање ликвидности компаније, као и наставак улагања и рада на пројектима који ће нам донети највише бенефита у наредном периоду. У том циљу, дефинисали смо приоритетне инвестиције и нећемо одустати од даље модернизације НИС-а. Важно је истаћи да је НИС у првом кварталу ове године, чак и у изазовним околностима, реализовао обиман инвестициони портфолио вредан 7,7 милијарди динара и тиме наставио улагања у развој и модернизацију.
Какав је статус пројекта Дубока прерада?
Дубока прерада је кључни пројекат друге фазе модернизације Рафинерије у Панчеву и вредан је 300 милиона евра. Када стартује ово постројење, наша рафинерија ће бити међу водећим европским рафинеријама по показатељу дубине прераде, 99,2 одсто. Тиме ћемо добијати веће количине највреднијих производа, пре свега дизела. Такође ћемо започети домаћу производњу нафтног кокса, који се сада увози у Србију. Ново постројење ће нам донети и бројне еколошке бенефите – пре свих престанак производње мазута са високим садржајем сумпора. Завршетком овог пројекта Рафинерија у Панчеву биће испред многих у Европи. Почетак рада очекујемо у овој години.
Један од стратешких циљева развоја Блока Прерада је, поред раста ефикасности прераде, побољшање енергетске ефикасности. Шта се учинило до сада? Који су ефекти?
Унапређење енергетске ефикасности је наш бизнис циљ зарад смањења губитака, али то истовремено одражава и нашу посвећеност еколошким унапређењима. На пример, гас који је нус продукт рафинеријске прераде, не спаљујемо на бакљи, већ га користимо као гориво, уместо мазута. На тај начин смањујемо штетне емисије у ваздух, а истовремено трошимо мање горива, што аутоматски значи да остварујемо уштеде. Рафинерија која је ефикасна има будућност, а за оне које нису енергетски ефикасне најкасније за десетак година покренуће се питање да ли су неопходне. Ми због тога идемо даље са инвестицијама и модернизацијом рафинерије. Реч је о предстојећој модернизацији комплекса FCC – постројења каталитичког крекинга у панчевачкој рафинерији. Очекујемо да овај пројекат реализујемо 2024. године, чиме ћемо повећати производњу сировина за петрохемијски бизнис.
Осим тога, реализујемо и бројне дигиталне пројекте који функционисање целе рафинерије чине ефикаснијим.
Где је по квалитету гориво произведено у Панчеву у односу на регион и Европу?
Од 2012. године у Панчеву се производи гориво Евро 5 стандарда, а гориво које НИС производи је у равни или боље од конкуренције. Доказ томе је и да ми своје производе извозимо на тржиште земаља Европске уније, пре свега у Бугарску и Румунију. Такође, сва горива пролазе редовну контролу квалитета.
Уз то, НИС се може похвалити горивом који има одличне зимске карактеристике, тако да у зимском периоду потрошачи могу да буду сигурни у квалитет нашег горива.
Велики корак за развој извоза из Србије биће након што пустимо у рад погон Дубоке прераде, јер ћемо онда добити могућност за повећање марже и могућност да идемо даље у извоз.
Колико бензинских станица НИС има?
У Србији, Босни и Херцеговини, Бугарској и Румунији, НИС има мрежу са више од 400 модерних бензинских станица, с тим што је више од 20 одсто мреже (91 BS) ван граница Србије. Прошле године смо у Србији реконструисали пет станица, од којих су три станице од веома важног значаја на аутопуту, а две станице у новом “А” формату наше компаније. Ове године ћемо у јулу завршити аутопутску бензинску станицу на излазу из Новог Сада и реконструисати још пет бензинских станица. Почетком године смо отворили нову станицу у Коцељеви, а потом су отворене још две станице у Подунавцима и Лесковцу. До краја године планирамо да завршимо укупно шест пројеката реконструкције у Србији. Реч је о савременим дигиталним објектима који успостављају нове стандарде у овој области и нашим потрошачима пружају унапређено корисничко искуство.
Раније се у Европи причало да ће се на бензинским пумпама ићи на то да профит не обезбеђује само продаја горива већ додатна понуда. Какав је сада тренд? Који тренд НИС форсира у својој пословној политици?
Ми ћемо користити обе опције, у зависности од локације саме бензинске станице и окружења. Нашим потрошачима нудимо горива врхунског квалитета, адитивирани G-Drive бензин и дизел, који су произведени према највишим технолошким стандардима. Такође, интензивно радимо на развоју своје робне марке G-Drive и Drive Cafe и непрестано ширимо палету производа. Треба истаћи да смо прошле године постали и највећи ланац кафеа у Србији са преко 300 продајних локација. Потрошачи у целом региону конзумирали су више од 6 милиона чаша наше кафе у 2019. години.
Тржиште деривата у Србији је либерализовано а цене горива у Србији су међу највишима у региону. Цене код вас и конкуренције су скоро исте. Као да нема тржишне утакмице. Како то коментаришете?
Као и у свим сегментима трговине, и у трговини нафтним дериватима малопродајне цене у Србији формирају се слободно, па је и тржиште нафтних деривата отворено. Осим тога, Србија је део светског тржишта, и на цену горива у значајној мери утичу два јака спољна фактора: цена сирове нафте на светским берзама и курс долара. Будући да НИС увози око две трећине од укупне количине нафте која се користи за прераду, светске цене значајно утичу на нас. Ми можемо да утичемо на формирање цена горива само путем повећања ефикасности нашег пословања, што и чинимо.
Цена горива на бензинским станицама НИС-а налази се у средњем ценовном сегменту и својим потрошачима нудимо гориво по конкурентним ценама. Грађани Србије могу у сваком тренутку да на нашим објектима купе најквалитетније гориво и НИС гарантује стабилност на домаћем тржишту. Од почетка године гориво је у Србији појефтинило више од 35 динара по литру дизела, а бензин и више од тога.
Све нафтне компаније, па и НИС, имају за своје купце програме лојалности. Где је НИС у односу на конкуренцију? Покренули сте и одређене дигиталне пројекте у Промету?
НИС још од 2016. године има картицу лојалности „Са нама на путу“. Овај програм корисницима омогућује остваривање значајних уштеда приликом сваке куповине горива, робе и услуга на НИС Петрол и GAZPROM бензинским станицама. Успех “Са нама на путу” огледа се и у чињеници да више од пола милиона потрошача редовно користи његове погодности, док је укупан број издатих картица лојалности премашио цифру од 1.000.000 крајем 2019. године.
Уз то, развили смо и Drive.Go мобилну апликацију, коју смо пустили у рад ове године, а која омогућава плаћање горива на бензинској станици без одласка на касу. Ова апликација се посебно показала значајном у току епидемије и у време потребе одржавања физичке дистанце. На овај начин се мењају навике потрошача у нашој земљи и до сада је више од 15.000 људи преузело ту апликацију.
Какву стратегију НИС има у сектору моторних горива по питању све веће пропаганде хибридних и електромобила? Видите ли електричну енергију као великог конкурента нафтним дериватима?
Реч је о глобалним трендовима који су условљени борбом против климатских промена, електрификацијом енергије, као и растом обновљивих извора енергије у енергетском миксу. Водећи произвођачи нафте и гаса, као и међународне институције, међутим не очекују брзо значајно смањење удела нафте и гаса у укупном енергетском билансу. НИС, као компанија која прати нове трендове и тежи да имплементира нове технологије у своје пословање на домаћем тржишту, опремио је две своје станице за снабдевање горивом пуњачима за електричне аутомобиле и пратимо трендове. Што се тиче даљих планова компаније у развоју овог сегмента, они ће зависити од потреба које диктира тржиште.
Најављивано је да ће примена биогорива у транспорту у Србији отпочети крајем прошле године али, још нису усвојена подзаконска акта. Како се НИС припрема за период када ће се на пумпама у Србији точити и биогорива?
НИС се већ дуго бави питањем укључивања обновљивих извора енергије у производњу моторних горива. Прва фаза пројекта започета је још 2003. године, а завршена је 2015. RNP је већ данас у могућности да производи око 600.000 тона дизел горива са додатком биокомпоненти. Спремни смо да обезбедимо и додатне количине овог горива и омогућимо производњу биобензина, све у складу са потребама тржишта и законском регулативом. Сада се логистички припремамо за примену ове законске регулативе. Уверен сам да ће панчевачка рафинерија производити стабилна биогорива, уз поштовање свих мера када је реч о заштити животне средине.
Екологија је веома битан сегмент прераде и промета нафтних деривата. Где је НИС сада у односу на светске стандарде по тим питањима?
НИС је уложио значајна средства у пројекте заштите животне средине, посебно када је реч о рафинерији, тако да данас са поносом можемо да кажемо да је панчевачка фабрика “најзеленија” у овом делу Европе. Подсећам да је само у прву фазу модернизације Рафинерије Панчево, која је окончана 2012. године, уложено 500 милиона евра и да су нам једнако били важни бизнис ефекти и унапређење заштите животне средине. Тако смо емисије штетних гасова смањили више од 10 одсто, концентрације бензена су мање од вредности прописаних стандардима ЕУ, а испарења штетних материја приликом утовара цистерни на аутопунилишту сведена су на нулу.
Обављена је реконструкција и модернизација Дунавског пристаништа, а 2018. године је модернизован систем утовара битумена на Погону Битумен у Рафинерији нафте Панчево. Захваљујући сталним инвестицијама у модернизацију прерађивачких постројења, панчевачка рафинерија је постала први енергетски објекат у Србији који је добио IPPC дозволу о интегрисаном спречавању и контроли загађења животне средине. Ова дозвола уједно потврђује да су сви производни процеси у Рафинерији у потпуности усклађени са највишим домаћим и европским стандардима у области заштите животне средине. Када је реч о сектору Промета, на бензинским станицама НИС-а примењују се највиши стандарди по питању заштите животне средине. Истовремено, компанија доприноси општем побољшању енергетске ефикасности и смањењу загађења животне средине и кроз развој новог моторног горива – компримованог природног гаса за примену у друмским возилима. Пунионице за компримовани природни гаса налазе се на три станице за снабдевање горивом, у Новом Саду, Чачку и Београду, а поред економске користи за потрошаче значајне су и еколошке користи овог деривата због супституције течних горива чистим горивом какав је природни гас. За нас је заштита животне средине приоритет и наставићемо са значајним улагањима у ову област.