Нисмо штедели на будућности компаније

Интервју Кирила Тјурдењева, генералног директора НИС-а, за часопис „Газпром“

– Кириле Владимировичу, последњи пут смо причали 2018. године. Од тада се десило много догађаја: пандемија, затварање граница, криза цена на тржишту. Какви су били финансијски и производни резултати НИС-а у 2019. и 2020. години?

– У 2019. години смо обележили 10 година од када је компанија «Гаспром њефт» стекла контролни пакет акција НИС-а. У 2019. години НИС је реализовао највећи инвестициони програм од 2013. године – у даљи развој бизниса било је уложено 42,2 милијарде динара. Инвестирали смо у истраживање и производњу нафте и гаса, у прерађивачке капацитете, развијали смо малопродајну мрежу у Србији и земљама региона.

Нето добит у 2019. години је износила око 16,6 милијарди динара, а EBITDA – 44,5 милијарде динара. Произвели смо 1,29 милиона условних тона нафте и гаса. Малопродајна реализација је у поређењу са 2018. годином порасла за 5 %.

Три универзална проблема

– Очигледно је да се у 2020. години ситуација знатно искомпликовала?

– Тачно. Проблеме са којима смо се сусрели не можемо да назовемо јединственим. Они су били карактеристични практично за читаву светску нафтну и гасну област.

Најважнији проблем за нас је био пад цена нафте и смањење потрошње. Производња – то је важна компонента бизниса НИС-а. Смањење котација је довело до потребе да се ревидирају наше залихе. Али, што је још важније, ми производимо само једну трећину од тих количина, које су потребне за нашу прераду. Две трећине нафте набављамо од екстерних добављача и достава купљених сировина се врши преко хрватске луке, а процес траје два-три месеца.

Нафта, купљена у јануару и фебруару 2020. године (по ценама актуелним у том тренутку, значи доста високим ценама) стигла је на прераду већ у периоду озбиљног смањења тржишних котација.  Заједно са сировином појефтинили су и нафтни деривати. Дакле, реализација нафтних деривата се вршила по ценама које су мање него те на које смо се орјентисали на почетку 2020. године.

Притом, ми радимо у високо конкурентној средини. У нашем региону послује осам рафинерија за прераду нафте. Све оне су заинтересоване да буду упослене 100% и да што брже пласирају своје производе.

Други озбиљан изазов за бизнис НИС-а је постала пандемија COVID-19. У том смислу проблеми су код нас били исти као код већине компанија у свету. У Србији су увођена оштра ограничења да би се избегло ширење болести. Власти су увеле ванредно стање, дуго је трајао полицијски час. Станице за снабдевање горивом су затваране веома рано.  Због такве ситуације пад продаје у НИС-у у појединим моментима је достизао 50%. Ванредне мере су укинуте у мају.

За затварање смо се припремили у најкраћем року. До увођења ограничења разрадили смо низ мера и правилника у циљу минимизирања евентуалних губитака.

– Да ли сте ревидирали трошкове у том периоду?

– Компанија је разрадила програм смањења трошкова, укључујући оперативне и административне. Неке смо морали да укинемо, а неке да померимо у роковима. Што се тиче капиталних трошкова, фокус смо ставили на очување фундаменталних инфраструктурних пројеката, на пример – пуштање у рад комплекса «Дубока прерада» у нашој Рафинерији у Панчеву, као и на пројекте који могу да обезбеде брз повратак уложеног. Нисмо ставили тачку на даљи развој НИС-а, без обзира на кризу.

Притом, ослањајући се на сопствене ресурсе, сачували смо стабилност тржишта, исплату плата у пуном обиму, а очували смо и број запослених.

– Јесу ли тиме проблеми престали?

– Делимично. Поновићу да су на нас деловали исти негативни фактори, као и на друге играче у овој грани привреде. А трећи проблем карактеристичан за све је постао низак крек-спред, то јест разлика између цене нафте и из ње добијених нафтних деривата. Овај проблем је остао практично током целе године. То значи да произвођач скоро не зарађује на нафтној преради и само покрива своје трошкове. Прва половина 2020. године је донела финансијске губитке. Али, у трећем кварталу ситуација се поправила. У целини друга половина године била је неупоредиво успешнија од прве. Нето добит у трећем и четвртом кварталу достигла је  2,7 милијарди динара. Према резултатима 2020. године EBITDA је износила 15,8 милијарди динара.

То је заиста добар резултат, ако узмемо у обзир са којим смо се неповољним трендовима сусрели. Осим тога, обим реализованог инвестиционог програма у 2020. години износио је 25,3 милијарде динара. Нисмо штедели на будућности Компаније.

Такође, НИС је у пуној мери испунио своје обавезе како према Влади Србије, тако и према акционарима, исплативши дивиденде у висини 25% од нето добити 2019. године – 4,4 млрд динара.

Ниједан објекат није престао да ради

– Како је Компанија савладала последице пандемије?

– Први талас смо прошли веома успешно. Одреаговали смо оперативно, предузели исправне мере, како је показала пракса. Отприлике 90% административних радника су прешли на режим рада на даљину, ван просторија НИС-а. А «теренски» кадрови су били обезбеђени свим потребним заштитним средствима.

Али, било је наравно и компликација. У почетној фази било је потребно да се оперативно набаве и обезбеде средства за личну заштиту запослених на бензинским станицама и да се спречи ширење инфекције на станицама, јер их имамо преко 400 у Србији и у региону. Осим тога, главни задатак организације рада у условима пандемије је био обезбеђење континуитета производних процеса. Број смена је ограничен. На пример, на постројењу за хидрокрекинг раде четири смене по 12 људи. Претпоставимо да су две од њих отишле у карантин. А то су припремљени, обучени радници. Преостале смене би морале да раде по 12 часова седам дана недељно. Притом, не сме се прекидати рад опреме. Да бисмо избегли тај сценарио имплементирали смо низ мера: смене се нису укрштале једна са другом, запослени раде са личним заштитним средствима, просторије оператора су обезбеђене екранима. Наша Рафинерија у Панчеву све до сада ради у таквом режиму.

Захваљујући свим предузетим мерама ниједан производни процес није обустављен.

– Јесте ли некако помагали Србији у борби против COVID-19?

– За време ванредног стања у Србији у априлу и мају «Гаспром њефт» је донирао гориво хитној помоћи, ватрогасцима, полицији и транспорту Министарства одбране. НИС је поклонио националном авио превознику Air Serbia авио гориво за допремање медицинске опреме и за превоз грађана Србије који су се затекли у иностранству за време пандемије.

Поред тога, НИС је донирао средства заштите медицинским установама, набавили смо кисеоничке протокомере за болнице, донирали смо медицинским установама и значајне количине пијаће воде из сопствене производње.

У 2020. години наша Компанија није одустала од социјалних инвестиција: заједно са Министарством унутрашњих послова и Министарством просвете, науке и технолошког развоја Србије подржали смо 72 пројекта у школама широм Србије укупне вредности 114,5 милиона динара.

– Какви су то пројекти?

– То су пројекти орјентисани на повећање безбедности ученика и наставника, као и на дигитализацију процеса наставе.

Нафта као просут грашак

– Ако се вратимо на питања о профилним правцима ваше делатности, да ли сте имали проблема са испоруком нафте у 2020. години, узимајући у обзир дефицит танкерских капацитета, који је настао у априлу-мају, а такође чињеницу да ви зависите од капацитета хрватске луке?

– Срећом, битних проблема није било.

Сада је главна транспортна артерија за наше нафтне деривате – Дунав. Такође, ми користимо друмски транспорт.

– Ко сада снабдева нафтом ваша предузећа, осим властитих налазишта?

– Користимо понуду разних врста нафте. На пример, активно купујемо нафту типа Kirkuk (Ирак) и нафту Нови порт са налазишта „Гаспром њефта“. Наравно, наша компанија се орјентише на економске показатеље приликом избора добављача, зато такође сарађујемо са таквим компанијама као што су Petraco, IPLOM, MOL, VITOL, Litasco, Трафигура.

У 2020. години око 70% набавки ишло је преко дугорочних уговора, а 30% увезене нафте је набављено на спот тржишту.

– Шта то даје?

– Еластичност. На пример, по спот уговорима немате обавезу да купите фиксне количине. Зато можете да регулишете пријем нафте у зависности од актуелних потреба своје Рафинерије.

– Ви планирате да развијате сопствену производњу?

НИС је заинтересован за нова налазишта. Основни извор нових налазишта за нас је Румунија. Посебно погранични регион те државе, где су налазишта геолошки слична српским. До 2023. године у Румунији планирамо да производимо око 100 хиљада тона. Такође, разматрамо веома перспективне пројекте у Босни и Херцеговини.

У 2020. години нашим запосленима је због пандемије било веома тешко да прелазе границу са Румунијом, чланицом Европске уније што је успорило реализацију пројеката ван граница Србије.

Најбоље станице за снабдевање горивом у региону

– Како се развија ваша малопродајна мрежа?

– У 2020. години наш удео на малопродајном тржишту је износио 44%.

Један од главних програма који се реализује у малопродаји – је модернизација бензинских станица. У току 2020. године реконструисано је осам станица у Србији, а такође пет станица је било отворено у Босни и Херцеговини и још једна – у Румунији. Наша мрежа сада укључује, не бојим се да то кажем, најбоље станице у региону. Програм обнављања малопродајне мреже реализоваће се и даље.

Неке станице се налазе у сеоским срединама и имају ниску рентабилност. Али да их затворимо – то није решење. Зато ће их НИС заменити станицама малог формата, које не захтевају велике трошкове и доносе добит чак и уз малу дневну продају.

У право време смо активирали мобилну апликацију која омогућава да сипате гориво и да вршите плаћање за гориво не излазећи из возила. Претпостављате колико се то показало потребним у току пандемије.

– Шта се дешавало у 2020. години са реализацијом нафтних деривата?

– За првих девет месеци обим продаје наших нафтних деривата је смањен за 3%. Молим да обратите пажњу: свега за 3%. То је одличан резултат имајући у виду тржишни контекст. Извозни сегмент реализације нафтних деривата за 2020. годину је порастао за 7 %.

Ми смо чак повећали наше складишне капацитете у Босни и Херцеговини пуштајући у рад нови терминал за дизел у Зеници.

Најдубља прерада

– Крајем године Рафинерија у Панчеву је пустила у рад комплекс дубоке прераде са технологијом одложеног коксовања. Које ће предности донети НИС-у ново постројење?

– Комплекс «Дубока прерада» – је кључни пројекат друге фазе модернизације Рафинерије у Панчеву. Његова вредност је преко 300 милиона евра (укупно је у модернизацију ове Рафинерије од 2009. године уложено  800 милиона евра). Постројење одложеног коксовања – то је наш велики понос. Утолико пре, што смо успели да пустимо комплекс у рад без обзира на све компликације, везане за пандемију.

Сада је наша Рафинерија престигла по дубини прераде највећи број рафинерија у свету. У почетку изградње дубина прераде на нашој рафинерији је достизала 86%, а сада је тај показатељ порастао до 99,2%. Ради поређења, просечан показатељ у Европи је данас – око 85%.

У нашој производној корпи се појавио нови производ – нафтни кокс. Престала је производња мазута са високим садржајем сумпора, смањен је утицај производње на животну средину, што је омогућило да се значајно побољшају еколошки показатељи.

Али, основни економски смисао изградње постројења одложеног коксовања је у томе да је оно омогућило да се повећа производња светлих нафтних деривата. Између осталог – дизел горива скоро за 40%.

На тај начин НИС ојачава своју лидерску позицију на домаћем тржишту нафтних деривата.  А пошто ће за тржиште Србије део допунских количина дизел горива бити вишак, испоручићемо га у друге земље региона, у којима развијамо мрежу станица за снабдевање горивом. То јест, повећаћемо своју конкурентност на регионалном тржишту. Узгред, део произведеног кокса ће такође постати извозна роба.

– Какве имате планове у вези са даљом модернизацијом Рафинерије у Панчеву?

– Повећаваћемо технолошку и енергетску ефикасност производње, радићемо на даљем расту еколошких показатеља. Са поносом могу да кажем да је Рафинерија Панчево постала први енергетски објекат у Србији, који је добио IPPC дозволу којом се потврђује да производни процеси у рафинерији испуњавају највише националне и европске еколошке стандарде.

Наставићемо дигитализацију производних процеса. Један од дигиталних пројеката, који се сада налази у фати реализације је предиктивно одржавање система. Пројекат се базира на технологији Machine Learning и претпоставља прелазак од непланског одржавања опреме на проактивно. То је једна од најбољих метода, које се примењују у светској пракси.

Очекујемо да ће бити донета коначна инвестициона одлука о реконструкцији комплекса каталитичког крекинга, који ће омогучити да се повећа производња полипропилена. Пројекат планирамо да реализујемо до 2023. године.

Такође, планира се изградња постројења за производњу ETBE – високооктанског адитива за бензине – што ће још више повећати вредност корпе нафтне прераде. Завршетак овог пројекта очекујемо 2024. године. За нас је важан и петрохемијски правац. Али, он је повезан са тендерским процедурама, зато је сада рано да говоримо о конкретним плановима.

 Аутор: Александр Фролов