Нове технологије и иновације
Извор: Енергија Балкана
Да наука помаже нафтном бизнису имала сам прилику да се уверим током посете Научно-технолошком центру НИС-а. База панонске нафташке силицијумске долине смештена је на локацији новосадске рафинерије, а да би стручно, ефикасно и правовремено пружали подршку матичној компанији, петролејски труст мозгова је распоређен на седам локација у Србији. На Шангају у Новом Саду је и истраживачка лабораторија. Ту раде људи који се баве нафтном науком.
На самом уласку у Нови Сад, у Шангају, у зеленилу је ушушкана стара, на први поглед сасвим обична бела зграда. У пространом дворишту новосадске рафинерије седиште је Научно-технолошког центра НИС-а. Центра панонске нафташке силицијумске долине.
„Зграда није нова, реновирана је. И, сада је изузетна. Мирно је. Волим овде да радим. У централи је гужва. Овде човек може да „скупи“ мисли, концентрише се и, да ради“, каже Леонид Стулов, директор НТЦ НИС-Нафтагас д.о.о.
Као прави домаћин Стулов нас води у шетњу, показује лабораторије, „библиотеку“ са узорцима флуида из бушотина, дата роом са серверима, салу за обуке…
Српско-руски миx старог и новог. Неке просторија одишу патином деценијама сакупљаних узорака са нафташких бушотина. Али, ту си и модерне одаје за научнике, са најсавременијом опремом, инструментима, које лаику делују као сценографија из IT филмова.
Ово је база панонске нафташке силицијумске долине. А сам НТЦ је на седам локација у Србији.
„Наш кључни ресурс је искуство стечено током више од пола века постојања НИС-а. Заправо, то је искуство од када се у Србији почела вадити нафта. Наравно, то је било могуће захваљујући људима који су се бавили науком. Они су језгро НТЦ-а. На то смо додали нове технологије, нове приступе, нове правце рада. И, наравно, нову организацију. НТЦ је уређен као језгро, мозак. Данашњи Научно-технолошки центар НИС-Нафтагас доо (НТЦ) је мултинационална научно-истраживачка компанија. Створена је 2012. године, раздвајањем одређених делова од НИС-а као матичне компаније“, каже Стулов, истичући да су иновације заједнички циљ стручњака окупљених у НТЦ-у, да теже да их патентирају.
Једном речју, да се баве науком, али и да је примењују.
Подсети ме то на оне приче, да су узалудне тежње оних који су некада стремири да се баве „уметношћу ради уметности“. Ко што ни „лар пур лар“ није опстао и наука зарад науке губи смисао.
Петролејски труст мозгова
А у НТЦ-у све има смисао. Јасан след.
Таква је, уосталом, и дефиниција нафте коју нам даје домаћин.
„Нафта је течност која гори и може да даје енергију“, каже Стулов и напомиње да „нафта може да буде у било којој боји, чак и зелена“.
И, док као прави лаик размишљам о томе да ми је, када год сам је током ове три деценије бављења енергетским новинарством видела, понајвише изгледала као масна, мутна, мање или више густа течност, са жућкасто зеленим преливима, директор НТЦ-а препричава своје искуство. Десила му се, каже, на почетку каријере занимљива ситуација. На локацији је узео узорак нафте са бушотине у боцу, а када је стигао кући видео је да је променила боју.
Показује узорке нафте са бушотина у Србији: са Иђоша, Кумане, Велебита, Кикинде. Успут прича о томе да је од лако доступне нафте остала баш мала количина и да је у експлоатацији сад већина „тешко производљиве нафте“ за чију експлоатацију треба користити нове технологије. Помиње и две познате хипотезе о пореклу нафте, али се не упушта у дискусију – да ли је неорганског порекла или је настала органским путем, овде на земљи.
Указујући да постоје лаке и тешке фракције, да када је гушћа има парафина у себи, од кога се могу правити и свеће, констатује да „ако нафта не тече, не може да се производи без нових технологија- А не може ни лако да се транспортује“.
Да се нафта користи као енергент, за мазива, али и у петрохемији мање више знамо. Али ме је изненадила информација да нафте има и у жвакама.
„Постоје разноврсни истраживачки радови. Научници покушавају да добију месо од нафте. То не треба да чуди јер у хемијском смислу, нафта је угљеник“, каже Стулов.
НТЦ је јединствен за регион где је НИС присутан, за Балкан – у Србији, БиХ, Хрватска, Румунија, Мађарска, Бугарска, једном речју, у Панонском базену, где су се по исушивању Панонског мора и стварали седименти у којима се налазе нафта и гас.
Најефикаснији је научник кога траже
Наш домаћин, иначе Рус, наглашава да је нормална сарадња са матичном компанијом, Гаспром Њефтом.
„Њихов центар је већи, већа су компанија, имају већу производњу. Али, ми имамо неке референце у којима смо бољи. У свим великим светским компанијама постоје или посебни делови или центри попут овог нашег. НТЦ је центар примењене науке. Циљ је наћи структуре које садрже нафту. Сви ми можемо да се бавимо науком, јер оно што се открије може да се изучава даље. Али и да се примени у пракси”, каже Стулов.
Сарадња струке и науке
НТЦ учествује на међународним научним конференцијама.
“На њима можемо да покажемо наша достигнућа, нашу снагу. Са друге стране, ми можемо да искористимо сарадњу у истраживању нових технологија. Најефикаснији је научник кога траже. Ако се изучава само нешто што је интересантно, али никога не занима, то је досадно“, даје Стулов своју дефиницију примењене науке и констатује: „Да, ми сарађујемо са универзитетима. Они се баве академским наукама. Ми примењеним. Могућности сарадње са универзитетима развијамо кроз центре које стварамо у Нишу и Београду, овде у Новом Саду“.
Поред домаћих факултета, Хемијског и Рударско-геолошког у Београду, НТЦ сарађује и са међународним образовним институцијама, међу којима су и Универзитет „Heriot-Watt“ са седиштем у Единбургу у Шкотској. Центар остварује и сарадњу са међународним компанијама као што су „Schlumberger“, „Halliburton“, „Paradigm“…
То и не чуди јер, НИС је велика компанија, која се бави истраживањем, производњом и прерадом нафте. А НТЦ треба да допринесе успеху ових делатности.
И, чини то.
„Наш рад је везан за почетак. За истраживање. То је права наука. Али, ми се бавимо и развојем поља, где користимо и хемију и моделовање. Следи производња, где и у инфраструктури имамо више пројеката. У преради пратимо рафинерију. На основу резултата наших испитивања узорака они коригују режим рада. На крају за промет ми дајемо спецификације горива и мазива, радимо контролу и на бензинским пумпама и на изласку из земље и на аеродромима. Једноставно, присутни смо у целокупном пословању НИС-а“, прича као у шали Стулов.
База кадрова „нафташке силицијумске долине”
Да је, ипак, веома озбиљан, види се по томе што наводи да су данас у НТЦ-у висококвалификовани, компетентни и искусни стручњаци. Посао им је да савремене технологије имплементирају у раду. У тиму ради више од 380 стручњака различитих профила – девет доктора наука, петнаест магистара, 64 запослена су са мастер дипломом.
„Сви су високопрофесионални стручњаци, који су уклјучени у пројекте НТЦ-а. Око 200 стручњака је у оперативи, баве се производњом, 50-ак инжењера ангажовано је на пројектовању а око 150 њих се бави науком”, набраја шеф овог петролејског труста мозгова објашњавајући да се „науком баве у широком смислу. Имамо више струка, од регионалне геологије, рударства, хемије, инжењеринга, технологија, до IT. Имамо посебне правце развоја дигиталних пројеката… Ми смо Центар јер радимо по истим принципима“.
Очигледно, реч је о веома широком спектру деловања.
Шанса младима да уче од познатих научника
„Има, међу нама, већ познатих научника, који пишу књиге. Монографију „Илустровани увод у седиментологију и илустрована седиментологија неогена југоисточног дела Панонског басена“ написао је др Радмило Јовановић“, наводи Стулов објашњавајући да је седиментологија врста геологије.
Показује књигу. На скоро 1.000 страница, двојезично (српско – енглеско) научно штиво – синтетска монографија, која илустрацијама чак и неукима може да дочара сву величину науке о настанку, истраживању и производњи нафте и гаса.
Стулов посебно истиче да је у Центру око 100 младих образованих људи, који су запослених у последњих пет година. Међу њима је осам жена које сада треба да докторирају.
Шансу младима НИС даје и улажући у талентовани и модерно образовани кадар. Од 2009. само у област образовања младих уложено је више од 6,7 милиона евра. НИС годинама стипендира талентоване ученике и студенте у оквиру програма „Енергија знања“ који, између осталог, има за цилј улагање у развој високообразованог кадра за потребе компаније. Тренутно је у Научно-технолошком центру НИС-а преко овог програма запослено 14 стипендиста НИС-а.
Примењена наука
„Апсолутно подржавамо научни приступ у пројектима. Сви њихови радови битни су за науку, али су и примењиви. Теме које они разрађују могу бити примењене у нашој индустрији – у истраживању, производњи и преради нафте. Ми смо везани за производњу. А за тај сегмент нашег деловања кључна је лабораторија. Радимо лабораторијске услуге и за прозводњу и за прераду сирове нафте, као и контролу квалитета деривата које НИС производи“, каже Стулов истичући да, формално НТЦ има две лабораторије: Upstream и Downstream.
Оне се због приступа, због сертификације, воде као две лабораторије. У НТЦ-у је око 300 сертификованих метода по којима се раде испитивања и истраживања. Стручњацима је на располагању 550 до 600 јединствених апарата.
„То се можда чини много, али ми радимо годишње 270.000 испитивања деривата. Сада и више, од када је стартовала Дубока прерада у Рафинерији нафте Панчево“, набраја Стулов објашњавајући да фактички НТЦ има по једну лабораторију у Нишу, у Сурчину – на аеродрому, у Панчеву – у рафинерији, овде и Новом Саду, на Шангају, као и на Фрушкој Гори за Јазак воду.
Овде у Новом Саду је и истраживачка лабораторија. Ту раде људи који се баве нафтном науком.
У чему је суштина?
„Центар за иновације је усмерен на развој и примену најновијих научно-технолошких достигнућа, пружању мултидисциплинарних експертиза, трансферу знања у нафтном, гасном и енергетском сектору на флексибилан начин. У нашем фокусу су развој и имплементација нових, иновативних технологија и научно-истраживачка делатност. Ми нисмо само научни, ми смо и инжењерски центар. А битан део нашег рада је пројектовање“, каже Стулов, отпочињући причу о томе колико наука помаже нафтном бизнису.
У преводу, НТЦ је научно-технолошка подршка у свим иновативним техничким и технолошким процесима у нафтном, гасном и енергетском сектору, од пројектовања и надзора геолошко-истраживачких радова до израде модела, мониторинга разраде и пројектовања изградње објеката, инфраструктуре и уређења бушотина. Без стручњака НТЦ-а немогуће је увођењу иновативних технологија кроз дигиталну трансформацију.
Следећи ниво је трансфер знања, кроз различите формате едукације.
НТЦ је стекао прошле године статус Јавно признатог организатора активности образовања одраслих (ЈПОА), као прва од ћерки компанија НИС-а регистрована за ову делатност у Србији. Тиме је омогућено да се у оквиру центра организују различите обуке за раднике нафтне индустрије.
Едукације за нафташе и ненафташе
У специјално опремљеној сали за обуке организују се едукације за запослене НИС-а, али и држе обуке за друге нафтне компаније.
„Ми имамо знање, технологије и референце. Треба да их поделимо са другима. Зато организујемо обуке. Обуке смо почели тако што смо сакупили захтеве о томе шта људе занима. Потом смо у то уклопили своје знање и то се показало као веома корисно. Морају људи имати нека одређена сазнања за разне процесе, инвестиције на пример. Имамо више од 20 курсева, који би могли још да се комерцијализују. Има захтева и за друге теме али, о томе ћемо када их осмислимо…“, наводи Стулов издвајајући специјализовани курс „Нафта за ненафташе“, који је осмишљен тако да приказује цео процес.
А како савременог образовања нема без дигитализације, подразумева се примена најновијих достигнућа из области информационих технологија.
Све то, наравно, не може без улагања. НИС је током последњих пет година, да би обезбедио савремени технолошки и иновативан приступ, у IT област НТЦ-а инвестирао више од 10.2 милиона евра. Данас, између осталог, НТЦ располаже са више од 60 најсавременијих софтвера, две најсавременије лабораторије са скоро 300 сертификованих метода испитивања, са специјализованом опремом.
База података, data room, сервери…
„НТЦ чини и IT база, хардвери, софтвери, технолоије које користимо. Могу то бити технологије које смо купили, које већ постоје широм света или смо их сами развили, као сопствене пројекте. IT подаци посебно су битни. Сви знају како брзо расте број података који се у једној компанији чувају. Тако је и код нас, јер имамо и производњу и лабораторију. Чувамо све те податке, наравно”, прича наш домаћин отварајући врата собе у којој се налази по величини други рачунар у Србији.
Први је на Природно-математичком факултету у Београду. Овај НТЦ-ов је већ сада често преоптерећен.
„Значи треба вам већи?”, питам.
„Или више времена да се нешто заврши. Сви хоће одмах и сада. Ми смо 2014. године имали 2 терабајта података, сада имамо 1 петабајт. Ускоро нам стиже још један сториџ са 1 петабајтом. Практично, за седам година ћемо имати 2 петабајта података. А замислите шта је све потребно да се то бекапује, архивира… да се на адекватан начин може користити. Систем ради сам, аутоматски“, поносно прича Стулов, истичући да подаци нису били угрожени ни приликом поплаве, када је пукла цев, па су ватрогасци искључили струју. „Али, у том хаосу, ми имамо агрегате, упсеве… Ниједан податак није био угрожен“.
НТЦ-ов супер компјутер има 64 сервера, 27 процесора… Његова вредност била је у време набавке око 1,5 милиона евра. Сада се надају да ће идуће године добити нов, који би имао 100 физичких сервера, 600 до 700 виртуалних сервера…
Стулов истиче да се у НТЦ-у ради са тајним државним подацима, да мора да се поштује закон о тајности података. А са тим подацима раде људи, скоро их је 400. Да би се избегла опасност „цурења” сви подаци су на главном рачунару.
„Људи раде на свом рачунару. Сада, у време пандемије и од куће. На њему они виде само слику података који им требају. Сами подаци не „ шетају” по систему. Не могу да се пресниме на флеш. То је кључно за безбедност података”, објашњава први човек нафташке силиконске долине.
Дигитална реалност
У НТЦ-у сручњацима, геолозима, на пример, требају баш „јаки” рачунари. Ако би свакоме од њих куповали такав рачунар било би то прескупо. Овако, људи пуштају свој рад у систем, који се зове „дебели клијент“. Његов капацитет је огроман. То је неопходно да би људи имали добру слику. Добру графику.
„Таквих рачунара нема баш пуно у свету. У неким врстама радова, из области петрофизике или сеизмике раде се графичке карте. А када тако нешто радите неопходна је прецизност. Када имате 0,1 милисекунду кашњења имате катастрофалне резултате, јер код сеизмичких снимања за то време талас пређе 15 до 30 метара. Овим рачунаром се поред безбедносит постижу и економске уштеде. А можемо му приступити од куће, чак и мобилним телефоном“, истиче Стулов откривајући да је реч о дигиталној реалности која је већ заживела.
Као пример наводи конференцију у Паризу, када су ситуацију када један човек није понео компјутер превазишли тако што се телефоном, преко waj-faja „закачио“ на главни компјутер у Центру и „одрадио“ презентацију.
„Ако имамо податке, решења, ми можемо да се укључимо у четврту индустријску револуцију. Користимо одређене технологије, револуционарне, као одговор на проблеме које решавамо. Користимо дигиталну трансформација, разрађујемо проблеме, хипотезе… поситжемо одређене резултате у лабораторијама. А када имамо решење, можемо да га понудимо. Најпре НИС-у а потом и другима“, закључује овај научник истичући да лично верује да још постоји пуно нафте доступне за експлоатацију.
Нафта у генима
Говори нам то на основу свог образовања али и искуства. Завршио је Рударско геолошки факултет, смер геологија и физика у Русији. Пре доласка у Србију радио је и као бушач и као петрофизичар, као сеизмичар… Сада је у Србији шеф „нафташке силицијумске долине”.
Истиче, такође, да му је нафта не само у радном окружењу већ и у генима.
„Мама гелог, тата бушач, деда бушач, бака је била технолог у рафинерији. Оба прадеда су били геолози за рударство… Можда ће и моји уници да се баве нафтом. А можда ћемо за кратко време, за пола године, да нађемо неки нови извор енергије, па ће нам нафта требати само за пластику и петрохемију. Верујем да технологија напредује. А нафта ће нам увек требати“, каже испраћајући нас са интервјуа који је трајао скоро три пута дуже од предвиђених сат времена.
